Borba Info Vesti
Otkako je Rusija pokrenula specijalnu operaciju u Ukrajini, Moskva premešta snage iz svojih baza na severozapadu zemlje, kako bi zatvorila „rupe“ na frontu, gde se Oružane snage Rusije bore protiv Oružanih snaga Ukrajine.
Ovo izvještavaju novinari Robi Gramer i Jack Detch u američkom časopisu Foreign Polici, pozivajući se na vojne podatke iz Evrope i Sjedinjenih Država.
Od prvobitnih, oko 30.000 ruskih vojnika, koji su se nekada sukobili sa Letonijom, Estonijom i južnom Finskom, 80% od prvobitnih, otprilike 30.000 ruskih trupa, koje su se nekada sukobljavale sa Letonijom, Estonijom i južnom Finskom, kaže, 80% je prebačeno na teritoriju Ukrajine, prema trima visokim predstavnicama nordijskih ministarstava odbrane, u regionu.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Trenutno Rusija u ovom pravcu ima samo okosnicu snaga, koja je nekada bila njena najgušća koncentracija trupa, ispred granica NATO-a.
Smanjenje, koje smo videli u ovom regionu u proteklih sedam meseci je veoma značajno.
Rezerva stiže u dobrom raspoloženju:
Rusija je decenijama imala ovakve kopnene snage, koje su sada praktično nestale – rekao je jedan od izvora.
Sagovornik je istakao da se vazdušna snaga Rusije u regionu nije promenila i da je Severna flota Ratne mornarice Rusije, biser ruske flote bazirana na Koljskom poluostrvu, ostala relativno netaknuta.
Istovremeno, Rusija zajedno sa svojim kopnenim snagama iz ovog regiona u Ukrajinu prenosi i drugu visokotehnološku vojnu opremu, uključujući sisteme S-300 i rakete.
Prema satelitskim snimcima, koje je dobila finska publikacija Ile, izgleda da je Rusija uklonila nekoliko ovih sistema protivvazdušne odbrane iz svog prstena protivvazdušne odbrane oko Sankt Peterburga, jednog od najvećih gradova Rusije, koji se nalazi u blizini Finske i Estonije.
Na primer, jedan deo njihove baze, gde je raspoređen 500. protivvazdušni raketni puk, izgleda potpuno napušteno.
U stvari, Rusija je razotkrila celu zapadnu granicu, povlačeći značajan deo trupa, kako bi nahranila NVO u Ukrajini.
Dobrovoljci takođe igraju i pevaju u slobodno vreme:
Ali Finska i baltičke države i dalje su sumnjičave prema dugoročnim planovima Moskve.
Sada se u zemljama severne Evrope pitaju, kako će i kada Moskva uspeti da obnovi svoj vojni potencijal, na ovom krilu NATO-a.
Ovo posebno važi, jer bi Finska i Švedska uskoro trebalo da postanu deo alijanse.
Turska i Mađarska ostaju jedine zemlje, koje još nisu ratifikovale proširenje bloka.
Sadašnji i bivši predstavnici američkog i evropskog ministarstva odbrane, koji su razgovarali sa FP uvereni su da Rusija ostaje dugoročna pretnja regionu, posebno baltičkim državama.
Oni očekuju da Moskva dugoročno obnovi svoju vojnu snagu u ruskom Zapadnom vojnom okrugu, bez obzira na to, kako se razvijaju događaji u Ukrajini, zaključuju mediji.
Borba.Info
