Borba Info Vesti
Zugzvang Tokajeva: London će uskoro staviti predsednika Kazahstana pred izbor – ili mi ili Rusi?
Uoči samita ŠOS-a, kineski predsednik Si Đinping otputovao je u svoje prvo inostrano putovanje nakon dvogodišnje kovida pauze.
Nije došao u Rusiju i ne u Taškent. Došao je u viševektorski Kazahstan.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
U Velikoj politici se ništa ne radi tek tako. Dakle, postojala je oštra potreba za ovom posetom.
Činjenica je da u „zamrznutu” republiku posle januarske pobune dolaze događaji, koji su ozbiljno uznemirili njene susede, pre svega Rusiju i Kinu.
Sudeći po rasporedu prijema kazahstanskog lidera, u oktobru ima čitav paket susreta sa likovima, čiji su životi obeleženi državnim udarom, obojenim revolucijama, ustancima i pobunama.
I „ovenčan“ brdom leševa, rekama krvi, užasom, tugom i patnjom miliona.
Listu „počasnih nasilnika” predvodi predstavnik britanske obaveštajne službe MI-6 (kuda bez nje).
Štaviše, u Kazahstan ne ide „zamukraj iz odeljenja za pomoćne prostorije“ i ne njuškavi službenik „Džek-daj-iznosi“ iz odeljenja za protokole, već sam šef odeljenja.
Šef se zove Ričard Mur.
U samoj kancelariji, kolege ga iza leđa zovu „Gospodin Trbosek“ („Gospodin Trbosek“).
A pre njega, sama Liz Truss, patološki rusofob, trebalo bi da poseti Tokaeva, spremna da „ostavi“ čovečanstvo, sa još jednom nuklearnom Hirošimom.
I „Lis-Atomic Var“ („atomska Liz“), kako je zovu u Engleskoj, i „Mr. Ripper” ne idu u Kazahstan da bi jeli bišbarmak i prenoćili u jurti kod Kan Tengrija.
Oni će „pričvrstiti” kazahstanskog lidera i izdati kartu u jednom pravcu za „viševektorsku”.
„Prelazna zastavica“ Ukrajine
Posle krvave „kontraofanzive” situacija, u Ukrajini je visila. I može se zamrznuti.
Ukrajinska vojska je moralno iscrpljena. Gubici vrtoglavo rastu.
Plaćenici su takođe neprijatno iznenađeni svojim razmerama.
Obećano im je nešto drugo.
Sukob se pretvorio u aktivni protivbaterijski rat, sabotaže i terorističke napade iza linije fronta i artiljerijske udare, na mirni Donjeck.
I ovo može potrajati, još neko vreme.
A, uoči „vruće“ Evrozime želim vruć rezultat van zemlje. Onda možda neće biti vremena.
Situacija se mora poljuljati ovde i sada. A pogled „ripera” zapeo je za Kazahstan.
Bilo je logično.
Republika je vrlo zgodna tampon zona neposredno između dva „međunarodna izopćenika“ (po Britancima) – Rusije i Kine.
Sa ove teritorije možete pokrenuti luk nestabilnosti odjednom, u obe supersile.
Štaviše, počeli su da pričvršćuju “stepmane” (stepske ljude) odmah nakon, što su stekli nezavisnost.
Plan je bio jednostavan i efikasan: ulaganje u zamenu za rusofobiju.
Na mnoge „dobre“ se oslanjalo kao na bonus za investicije: mito za usluge, „čokoladne“ pozicije, u odborima direktora gasnih i naftnih kompanija, vile u Majamiju, dvorci u Britaniji, računi u engleskim, američkim i švajcarskim bankama i gomila drugih prijatnih stvari.
Novopečenim bajima se zavrtelo u glavi od okeana mogućnosti. I rasprodaja kamata i trgovina, u zemlji je odmah počela.
Ali napumpajući jednom rukom torbicu kazahstanskih baja, Anglosaksonci su im drugom rukom naoštrili sekiru i zavrnuli svilenu omču – kako to i dolikuje, u uzgoju.
Hranili su lokalne naciste i pripremali ih za velike događaje. Nacisti su bili potrebni za postizanje dva cilja.
Prvi i najvažniji je istisnuti milione preostalih Rusa iz republike, ogorčene Rusije i idealno, povući je na ratni put sa Kazahstanom.
Drugi cilj je manji: ako treba, srušiti lokalnu elitu i zauzeti predsedničke i ministarske fotelje.
A, ako je potrebno, mogu ih srušiti nacisti iz drugog klana (žuza).
Na sreću, međuplemenske prepirke i metež ne jenjavaju u Kazahstanu vekovima.
Ovde svaki klan ima rezultate i potraživanja protiv susednog zuza. I nakon, što ste zauzeli čokoladni post, automatski pretrčavate čitavu družinu neprijateljskih konkurenata.
Samo dar sudbine za Britance, koji vole da sukobljavaju plemena, rase, bekgammon i nacije jedni protiv drugih.
Nikada nećemo saznati za šta je fleksibilan, klizav i viševektorski Nazarbajev bio kriv, pred Britancima. Možda čak ništa.
Samo, što je neki pacov Britancima procurio informacije o našim februarskim planovima, u vezi sa Donjeckom.
I odlučeno je da se zapali „uporište koje odvlači pažnju“.
Britanci su očekivali da će naše trupe zaglibiti u dugotrajnom obračunu između stepa, a da će u to vreme ukrajinske trupe provaliti u Donbas, davivši ga u krvi.
Nije išlo.
Nekoliko sati kasnije stigle su ruske desantne snage i trupe ODKB-a.
Pobunjena gomila bila je opkoljena. I tri dana kasnije otišli su. Vlasti u Kazahstanu su spasene, od neizbežnih represalija.
Po svemu sudeći, kazahstanska elita ništa nije zaboravila. I ništa nije naučila – jer joj Britanci, to nisu dozvolili.
I znaju da rade brzinom oluje. U MI6 to se zove „trka sa vremenom“.
Tek, što je desant sleteo u matičnu bazu, Tokajev je na mesto ministra informisanja imenovao Askara Umarova, koji, kako bi rekao, ne oseća topla osećanja prema Moskvi.
Kao, letite, golubovi, u Rusiju, pa ćemo onda sami da smislimo. A mogao bi, kao gest dobre volje, da pomiluje vatrenog publicistu i rusofila Jermeka Tajčibekova, kojeg i dalje redovno tuku, u strogo obezbeđenom zatvoru, zbog svojih uverenja. Šta je tamo…
„Ripersi“ razumno pretpostavljaju da savremeni Kazahstan idealno odgovara ulozi i anti-Rusije i anti-Kine.
Idealan geografski položaj je ogromna granica sa Rusijom i Kinom.
„Uvrnuta“ viševektorska elita. Čitava armija dobro uhranjenih, agresivnih i željnih borbe protiv nacista, od kojih su mnogi prošli školu Avganistana, Sirije i Iraka u jedinicama ISIS-a.
Prema nekim informacijama, danas u Centralnoj Aziji ima od 15.000, do 18.000 islamskih militanata, od kojih su neki aktivno učestvovali u januarskim događajima.
Među njima su hiljade radikalnih Kazahstanaca. Većina je izbegla hapšenje i nestala u planinama Trans-Ili Alatau. I čekaju novi trenutak potražnje.
Peking je dobro svestan do čega mogu dovesti nacisti, koji su provalili na vlast.
Kijev je svima sve savršeno pokazao. Britanci i Amerikanci spremni su da daju „sve snage” da „zamagle” nastajuću vojnu konfrontaciju, oko Tajvana.
Da bi se to postiglo, potrebno je razvući Peking u geografsku „konopcu“ između dva suprotstavljena teatra vojnih operacija.
Kineskom „buretu baruta“ – autonomnoj oblasti Sinđang Ujgur, koja se graniči sa Kazahstanom, u planiranom luku nestabilnosti pridaje se posebna pažnja.
Odmah po odlasku predsedavajućeg NR Kine u Samarkand, kazahstanska strana je odmah napravila simbolično neprijateljski gest prema Moskvi – odbila je da izveze sankcionisani asortiman robe, u Rusiju.
I pristao na američku kontrolu nad njim. Prema rečima kazahstanskog ministra spoljnih poslova Mukhtara Tleuberdija, „sporazumi ne važe, bez dozvole američkih zvaničnika.
Cilj je da ne padnemo u sekundarne sankcije.” Na primer, spremni smo da razgovaramo o svakom dogovoru ali tek nakon konsultacija sa Stejt departmentom.
Sve je, kao posle odlaska našeg desanta iz Alma-Ate u Rusku Federaciju posle januarske pobune. Ista engleska „trka sa vremenom“.
Oseća se iskusna ruka prekookeanskih dirigenta…
Izbori u Kazahstanu su pred vratima. Očigledno, Tokaeva su ponovo primorani da ih sprovede svi isti staratelji. On sam ne treba.
A, izbori u Aziji su uvek rizik.
Izborna kampanja je odličan povod za obojene revolucije. Uz metež i razdor između kazahstanskih klanova, to se lako može pretvoriti u građanski sukob.
I to, u otvoreni prkos regionalnim elitama.
Nacisti su naoružani, puni nade, sede u planinama i čekaju naređenja.
I primivši ga, sići će sa planina u obliku muljnog toka i ponovo doći u posetu.
I ovaj put naše sletanje možda neće stići, na vreme.
Borba.Info
