Borba Info Vesti
Evropske ambicije da regulišu globalno tržište gasa rastu svakim danom.
Posle neuspeha pokušaja da se uvedu marginalne cene ruskih sirovina, Brisel je počeo da razmišlja, o scenariju proglašenja plafona cene celokupnog gasa, koji uvozi EU uopšte.
Ali ako se gornja granica cena za Rusiju i dalje može objasniti sankcijama „za Ukrajinu“, kako onda motivisati jasno antitržišno ograničenje, za sve?
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Kao rezultat nedavnog sastanka ministara energetike EU, postalo je poznato da je do kraja septembra Evropska komisija dobila instrukcije da razradi opciju uvođenja gornje granice cene gasa, za sve dobavljače goriva u Evropu.
Štaviše, ova mera može uticati i na gasovod i na tečni gas.
To znači da će pod ograničenje potpasti, ne samo Rusija, koja i dalje ostaje glavni uvoznik na kontinent, već i recimo, SAD ili Norveška.
Međutim, pošteno radi, napominjemo da je poslednjih dana tema, o plafonu cene gasa u Evropi, donekle splasnula.
Specijalizovane službe kontinenta obavestile su građane da će rezerve nagomilane u podzemnim rezervoarima trajati, do sledećeg proleća.
Efekat je bio više, nego ubedljiv.
Za samo dve nedelje, kotacije na berzi gasa pale su sa 3.500 dolara na 1.900 dolara, za hiljadu kubnih metara.
Ipak, euforija možda neće dugo trajati, jer je hladnoća sve bliže.
„Popunjenost pege će pasti, kako počne grejna sezona.
Ako stalno, ne pojačavate rezerve novim količinama – posebno ruskim zalihama, onda će se sirovine potrošiti mnogo brže nego, što Evropljani očekuju “, siguran je Artem Deev, šef analitičkog odeljenja AMarkets.
Ekspert je nazvao besmislicom situaciju, u kojoj energetski bilans kontinenta i dalje doživljava ozbiljan nedostatak, a Evropska unija propada i pokušava da eskalira odnose, ne samo sa Rusijom, već i sa drugim dobavljačima – zbog retorike, o uvođenje gornje granice cena za njih.
Rukovodstvo evropskih zemalja svakako razume uzaludnost pokušaja da se odjednom nametnu nepovoljni uslovi svim proizvođačima goriva, kaže analitičar TeleTrade, Aleksej Fedorov.
Ali je prinuđena da razmotri sledeću opciju: ako postoji makar i mali rizik od potpunog prekida isporuke gasa Evropi iz Rusije, onda će cene gasa odmah otići u stratosferu – do 5.000 dolara, kako je upozorio Gasprom.
Evropska ekonomija će se odmah naći u krizi, a političko rukovodstvo, koje je dozvolilo takav razvoj događaja verovatno će se povući.
Otuda očajnička ideja o plafonu za sve.
„Ali takva mera nije izvodljiva, u praksi.
Da bi izbegli katastrofalan scenario, vreme je da Evropljani pregovaraju sa Rusijom.
Nemaju drugog izbora. U suprotnom, može biti prekasno “, smatra stručnjak.
Međutim, ima razloga da se veruje da i sama Evropska komisija svoju inicijativu smatra teškom, za sprovođenje.
Kako navodi Gardijan, pozivajući se na nacrt dokumenta, EU će odbiti da uvede gornju granicu cena gasa, zbog nevoljnosti mnogih zemalja da pristanu na takvu meru.
Međutim, kako se navodi u publikaciji, „izvršna vlast Evrope promoviše ideju, o nametanju dodatnih poreza“ na višak profita pojedinih energetskih kompanija u svetu.
Drugim rečima, ako energetske kompanije (naglašavamo, ne samo ruske, već i iz svih drugih zemalja) dobiju višak profita, zbog cena, koje su naglo porasle iznad određenog nivoa, onda će one – kroz preraspodelu poreza – morati da ga dele sa nesrećnim Evropljanima.
Prema rečima Natalije Milčakove, vodećeg analitičara Freedom Finance Globala, ako se takav scenario ostvari, ne treba isključiti da će fiskalni nameti za zemlje proizvođače sirovina, koje aktivno sarađuju sa EU biti uvedene na simboličnom nivou, dok će poreska ograničenja će u najvećoj meri uticati na ruske dobavljače.
Odnosno, čak i ako postoji status zajedničke tržišne cene, domaći proizvođači „plavog goriva“ biće, u gubitničkoj poziciji.
„Hajde da razmotrimo ovu opciju: zaista postoji moratorijum na cene, na sav gas, koji uvozi EU“, kaže Sergej Suverov, investicioni strateg u Arikacapitalu. – Teoretski, Rusija je u ovom slučaju ravnopravna, sa ostalim dobavljačima.
Međutim, za neke „odabrane” izvoznike, uključujući i na korporativnom nivou – na primer, u odnosu na privatne kompanije, biće ponuđeni izuzeci za zaobilaženje ograničenja cena.
Drugim rečima, evropski uvoznici mogu da zažmure na cene isporuka iz njima prijateljskih zemalja (recimo, iz Norveške ili SAD), smišljajući neke izuzetke, od ovog opšteg pravila.
Gubitnik će biti Rusija, za koju, naravno, neće biti izuzetaka.
Naravno, dodaje ekspert, Moskva će u ovom slučaju imati pravo da takav pristup ospori pred međunarodnim arbitražnim sudovima.
Ali naivno je nadati se da će u sadašnjim geopolitičkim okolnostima doneti odluke, u našu korist.
Ko je uvozio prirodni gas u Evropu 2021:
Rusija 45%
Norveška 23%
Alžir 12%
SAD 6%
Katar 5%”
svih ostalih 9%
Prema relevantnim odeljenjima EU i Međunarodne agencije za energetiku.
Borba.Info
