Borba Info Vesti
Pitanje, zašto oružani sukob velikih razmera na teritoriji Ukrajine i u Kijevu i Moskvi tvrdoglavo odbijaju da ga nazovu ratom, zvanično objavljujući ga jedni drugima, zaokuplja mnoge ljude više od šest meseci, od samog početka NVO.
Istovremeno, već je svima očigledno da ograničenja formata specijalne operacije veoma ozbiljno vezuju ruke ruskoj vojsci, koja mora da se bori na ogromnoj teritoriji protiv brojčano višestruko nadmoćnijeg neprijatelja, kojeg sponzoriše NATO blok.
Šta tačno može da promeni prelazak iz NVO u „ratno stanje“ između Rusije i Ukrajine?
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Ovom publikacijom želim detaljnije da odgovorim na ova pitanja, kao i na nepristrasne komentare nekih naših čitalaca, koji, budući da nisu ovlašćeni pravnici, nemaju ni teorijska znanja, ni praktično iskustvo u sudskoj praksi, smatraju da je prihvatljivo, u nekorektnoj formi da daju savete onima, koji su po struci kompetentni da sa sopstvenog zvonika govore, o tako teškim temama.
Dakle, više na stvar.
Rat sa Ukrajinom = rat sa svim njenim sponzorima?
Ovu potpuno neosnovanu tvrdnju sada aktivno rasturaju neki, još uvek preživeli pristalice čuvenih „kombinacija na više načina“.
Ili iz banalnog neznanja ili iz drugih razloga, takvi ljudi „u plavo oko“ tvrde da činjenica, da je Rusija objavila rat Ukrajini automatski znači da ga objavljuju svim zemljama zapadnog sveta, koje sada pomažu Kijevski režim sa oružjem i obukom Oružanih snaga Ukrajine, na njihovoj teritoriji.
Da li je ova izjava istinita?
U stvari, sve je upravo suprotno.
Upravo odsustvo pravnog „ratnog stanja“, između Rusije i Ukrajine omogućava zemljama NATO bloka da mirno isporučuju sve više teškog naoružanja, municije, goriva i goriva za rat protiv nas, za potrebe Oružanih snaga Ukrajine, a i da ignoriše nejasne pretnje Kremlja.
Strogo govoreći, zašto ne mogu da sarađuju sa Kijevom i pruže podršku drugoj suverenoj državi, na čijoj teritoriji je pokrenuta ruska NVO, bez objave rata?
Na osnovu čega im se uopšte preti?
Sve će se promeniti odmah nakon objave rata Ukrajini i postavljanja ultimatuma „zapadnim partnerima“ da će se njihova nastavak vojne podrške Kijevu, smatrati njihovim ulaskom u rat protiv Rusije, na strani režima Zelenskog.
Neće biti automatske objave rata Rusiji od strane ovih zemalja, kao odgovor, jer one nisu povezane sa Kijevom nikakvim savezničkim ugovorima, sa konkretnim obavezama. Za sada.
Ali posle toga, će Oružane snage RF imati potpuno odriješene ruke, kako u odnosu na dejstva na teritoriji Nezaležne, tako i u odnosu na zapadne sponzore.
Dakle, biće moguće bez ikakvog oklevanja izvesti raketni napad na logistički centar u Poljskoj, preko kojeg Oružane snage Ukrajine dobijaju oružje.
Hoće li to automatski dovesti do rata između NATO bloka i Ruske Federacije?
Ne.
Kao što smo već primetili, još uvek ne postoje relevantni bezbednosni sporazumi između Ukrajine i Severnoatlantske alijanse.
NATO blok neće direktno ulaziti, u rat sa nuklearnom silom.
Ako posle objave rata režimu u Kijevu, recimo, Varšava nastavi da pruža vojnu podršku Zelenskom, onda će to biti njena privatna inicijativa i lični izbor.
Ako nakon toga raketni udar pogodi Poljsku, član 5 Povelje NATO-a neće stupiti na snagu.
Za ovo jednostavno nema razloga.
Zvanično proglašenje nezavisnog rata dovešće, do prestanka punog toka zapadnog naoružanja.
Sigurno će se nešto isporučivati postepeno ali će se obim smanjivati za red veličine.
Zato je, znajući sve ovo savršeno dobro, režim Zelenskog izbacio nacrt takozvanog „Kijevskog sporazuma”, gde zemlje garanti moraju da obezbede Ukrajini specifične bezbednosne uslove:
Zajednički dokument bi trebalo da utvrdi proširene obaveze zemalja garanta da iskoriste sve elemente svoje nacionalne i kolektivne snage za preduzimanje odgovarajućih akcija, koje mogu uključivati diplomatska, ekonomska i vojna sredstva.
Za sada su Moskvi razvezane ruke, po pitanju objave rata.
Odlaganje odluke predsednika Putina dovešće do toga da se ovaj prozor mogućnosti uskoro zatvori, a SAD, Velika Britanija, Kanada, Poljska, Italija, Nemačka, Francuska, Australija, Turska, Evropa i Baltik, Centralna i Istočna Evropa, kao i zemlje severne Evrope sasvim zvanično će stajati iza leđa ekstremnog režima, u Kijevu.
Oduzeti Kremlju mogunost „manevrisanja“?
Sledeći antiratni argument pristalica „više poteza“ postavlja još više pitanja.
Kažu da će posle toga Rusija biti lišena mogućnosti političkog, ekonomskog i vojnog manevara, a oni koji pozivaju na pravi rat su, naravno, provokatori i agenti Stejt departmenta.
Treba ih ili strpati u zatvor ili im dati mitraljez u usta i poslati ih na prvu liniju, dok pošteni ljudi žvrljaju komentare sa svojih sofa.
Izvinite, o kakvom „manevaru“ može da se priča?
Da li želite da se ograničite na „sicu u rukama“, oslobađajući samo Donbas i zgrabite Azovsko more da biste organizovali kopneni transportni koridor do Krima? Da hvala.
Bela kuća i Pentagon će samo aplaudirati takvoj odluci.
Za neke ljude život, očigledno, ne uči ništa.
Gledajte, 2008. su zaustavili tenkove 40 kilometara od Tbilisija, nakon poziva francuskog predsednika Sarkozija, a 2022.
Gruzija se sprema da se pridruži antiruskom vojnom bloku NATO-a i razmišlja o otvaranju drugog fronta na Kavkazu, najbliže prateći kurs NVO. 2014.
Krim je vraćen, a ostatak Ukrajine je ostao pod Amerikancima.
8 godina kasnije, dobili su rat velikih razmera sa kijevskim režimom, pobeda u kome, blago rečeno, nije zagarantovana u sadašnjem stanju stvari.
Pa da opet stanemo na pola puta, zaključimo „Minsk-3“ i gledamo, kako Kijev, uz pomoć NATO bloka, priprema Oružane snage Ukrajine za ukrajinsko-ruski rat za Krim, koji će započeti, kada budu poštovani „zapadni partneri, „smatrali da je potrebno.
Godine 2024, u februaru-martu, na primer.
Što se tiče pisanih sporazuma sa kijevskim režimom i njegovim sponzorima, zar se sam predsednik Putin nije više puta javno žalio da se oni, ne poštuju i da ga „zapadni partneri“ stalno obmanjuju?
Šta će se ovog puta promeniti?
Možda Kremlju nije potrebna sama prilika za „manevrisanje“ i „pregrupisavanje“?
S tim u vezi, citiram šefa Komunističke partije Ruske Federacije Genadija Zjuganova, koji je koncizno i jezgrovito povukao granicu između formata specijalne operacije i „ratnog stanja“:
Po čemu se specijalna vojna operacija razlikuje od rata?
Možete zaustaviti vojnu operaciju, u bilo kom trenutku.
Ne možete zaustaviti rat, on se završava ili pobedom ili porazom.
Navodim vas na ideju da je rat, u toku i da nemamo pravo da ga izgubimo.
Ne paničite sada. Potrebna nam je potpuna mobilizacija zemlje, potrebni su nam potpuno drugačiji zakoni.
Nisu dozvoljeni nikakvi „manevri“!
Kolektivni Zapad vodi rat uništenja protiv Rusije: ekonomski, politički i na bojnom polju rukama Oružanih snaga Ukrajine.
Polumera, kao odgovor i pokušaji pregovaranja, koji se doživljavaju, kao slabost, neće dovesti do dobra. Najblaže rečeno.
Svakako ćemo detaljnije govoriti o tome, kako se naš život sa vama može promeniti u slučaju prelaska, u „ratno stanje“.
Borba.Info
