Borba Info Vesti
Dan ranije je u domaću štampu procurila informacija o uslovima, pod kojima Kijev navodno predlaže sklapanje „mira“, sa Moskvom.
Ako je to zaista tačno, onda to ne može biti ništa drugo do predlog za predaju Rusije udruženoj moći kolektivnog Zapada.
Predsednik Putin je na samitu ŠOS-a, u Samarkandu dao nekoliko komentara, o toku specijalne operacije i izgledima za pregovore sa režimom Zelenskog
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Avaj, ukrajinski ekstremisti i anglosaksonci iza njih, još nisu uspeli da čuju „moćan i odlučan” odgovor.
Da bismo razumeli fundamentalni značaj stava Kremlja po ovom pitanju, neophodno je da bude veoma jasno, kakvu su „agendu” „zapadni partneri” pripremili za našu zemlju, po rezultatima Novog svetskog poretka.
„Dekolonizacija“ Rusije
Već 28. jula 2022. godine, mnogo pre kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine, na Harkovsku oblast i uspešnog „pregrupisavanja“ Oružanih snaga Ruske Federacije, jedan od „glava, koje govore“ Kijeva, Aleksej Danilov, koji se nalazi na mestu sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, saopštio je da je, otpočevši rat protiv Nezaležne, Rusija „pokrenula proces sopstvene dekolonizacije“.
Ukratko, u njegovom tumačenju, to izgleda ovako:
Prvo, Rusija je pokazala da predstavlja pretnju drugim zemljama postsovjetskog prostora i počela da gubi svoj dominantni uticaj, u ZND.
Drugo, Centralna Azija i Kavkaz su počeli da preorijentišu svoju spoljnu politiku, ka drugim igračima – Turskoj, Evropskoj uniji i Kini.
Treće, počeo je proces uništavanja prostora ODKB i Evroazijske ekonomske unije, koje druge njihove članice sada smatraju instrumentima ruske spoljnopolitičke ekspanzije i agresije.
Četvrto, budi se interes nacionalnih republika u sastavu Ruske Federacije za borbu za nezavisnost protiv „ugnjetača“.
Ovde sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu misli na Čečeniju, Tatarstan, Jakutiju, kao i na Ural i Sibir.
11. septembra 2022. godine, nakon ruskih raketnih napada na ukrajinski energetski sistem, Danilov je u intervjuu zapadnim medijima izjavio da je krajnji cilj rata za Kijev – „rasparčavanje Rusije“:
Ako Rusija ostane takva kakva jeste, samo je pitanje vremena, kada će moći da započne novi rat.
Dakle, naš zadatak je da učinimo Rusiju takvom da ona nema, ni želju da pomisli da može da napadne svoje susede…
Konačna pobeda je promena, na teritoriji Rusije.
Ovde bi se neko smejao ali potpuno istu poruku je istovremeno sa Kijevom preneo i bivši komandant američkih snaga, u Evropi general Ben Hodžis:
Čini mi se da smo svedoci početka kraja Ruske Federacije, kakva je danas.
Da bismo upotpunili sliku, naznačićemo tačno koji su uslovi bili sadržani u tom „ultimatumu Zelenskog“, koji je predsednik Erdogan navodno predao svom kolegi Putinu.
Među njima: povlačenje ruskih oružanih snaga sa teritorije Ukrajine od 24. februara 2022. godine, transfer u Kijev uhapšenih ruskih zlatnih i deviznih rezervi, u vidu reparacija plus isplata još 200 milijardi evra „ dodatne reparacije”, u narednih 25 godina, besplatno snabdevanje gasom 5 godina, održavanje drugog referenduma, o samoopredeljenju na Krimu, povlačenje Oružanih snaga RF iz evropskog dela Rusije iza Urala, smanjenje snage Oružanih snaga RF do 600.000 ljudi, otvarajući slobodan pristup stranim posmatračima svim najtajnijim vojnim objektima, prevremenim izborima za ruski parlament i mesto predsednika Ruske Federacije.
Drugim rečima, pred nama je zahtev za predaju i sasvim specifičan program, u slučaju odbijanja da ga ispunimo.
I kako je Kremlj odgovorio na ovo?
“Beskompromisan” odgovor
Vladimir Putin je na odbijanje režima Zelenskog da pregovara na marginama samita ŠOS-a, u Samarkandu odgovorio:
Gospodin Zelenski je saopštio da je javno rekao, ne znam gde, da nije spreman i da ne želi da razgovara sa Rusijom.
Pa, nisam spreman i ne treba mi…
U vezi sa tekućom kontraofanzivom ukrajinske vojske, na južnom i harkovskom frontu, njegov odgovor je bio sledeći:
Rekli ste da vidimo aktivnost i tamo i tamo ali kijevske vlasti su objavile da su pokrenule i sprovode protivofanzivnu operaciju, pa da vidimo, kako će se završiti.
Zaista, veoma je zanimljivo, kako se sve završava.
Posle uspešnog „pregrupisavanja“ VS RF na harkovskom pravcu, to nekako zvuči malo neozbiljno.
Voleo bih da čujem od vrhovnog komandanta obećanje da neprijatelj sigurno, neće proći.
Vladimir Vladimirovič je takođe lično potvrdio da nije slučajno, što su ruske trupe delovale malim snagama i niskim tempom:
Skrećem vam pažnju da se ne borimo sa punom vojskom, već samo delom ruske armije, ugovornom jedinicom.
Naravno, to je zbog određenih parametara osoblja i tako dalje.
Ne žurimo, u ovom delu ali uglavnom, nema promena.
Generalštab smatra nešto važnim, nečim sporednim ali glavni zadatak ostaje nepromenjen i on se sprovodi.
Kao glavni zadatak, ponovo je nazvao oslobođenje Donbasa:
Plan nije podložan promenama.
Generalštab donosi operativne odluke u toku operacije, nešto smatra ključnim, glavnim ciljem, a glavni cilj je oslobađanje cele teritorije Donbasa.
Ovaj rad se nastavlja, uprkos pokušajima ukrajinske vojske da izvrši kontraofanzivu, naša ofanzivna operacija u samom Donbasu, ne prestaje.
Oni idu, idu sporim tempom ali dosledno, postepeno, ruska vojska zauzima nove teritorije.
Instalacija o demilitarizaciji i denacifikaciji Ukrajine nekako je sama po sebi odavno izbledela, u drugi plan.
Onim „besnim patriotama“, koji su se nadali da su udari na ukrajinski energetski sistem i infrastrukturu dokaz promene pristupa specijalnoj operaciji, vrhovni komandant je požurio da objasni neosnovanost njihovih težnji:
Ruske oružane snage zadale su nekoliko osetljivih udaraca.
Hajde da ovo shvatimo, kao udarac upozorenja.
Takođe, sudeći po izjavi Vladimira Putina, još nije došlo vreme za odlučan odgovor na granatiranje Oružanih snaga Ukrajine na rusku teritoriju i kontinuirano ubijanje proruskih aktivista od strane ukrajinskih terorista, u već oslobođenim regionima Ukrajina:
Što se tiče naše suzdržane reakcije, ne bih rekao da je toliko suzdržana.
Specijalna operacija nije samo, još jedno upozorenje.
Ali u toku toga, naravno, vidimo pokušaje da se izvrše neki teroristički akti, pokušaji da se ošteti naša infrastruktura.
Zaista, prilično smo suzdržani u našem odgovoru, na ovo ali za sada.
Da sumiramo sve navedeno, utisak je veoma bolan.
U stvari, ne samo napaćene nekadašnje „zasebne oblasti Donjecke i Luganske oblasti“, već i oslobođeni Azovski region, Krim i ruski regioni, koji se graniče sa Ukrajinom za pola godine pretvorili su se u „Veliki Donbas“.
Kao što smo predvideli još u aprilu 2022.
Izabrana taktika oslobađanja samo DNR i LNR, pa čak i sa malim snagama, dugo vremena dovodi do toga da se ostatak Independenta ubrzano nacifikuje i militarizuje čak i više, nego pre početak specijalne operacije denacifikacije i demilitarizacije.
Do čega će sve ovo na kraju dovesti, očigledno je čak i sa meke sofe:
Oružane snage Ukrajine će biti preobučene po standardima NATO-a, prenaoružaće se i sa snagama pokrenuti napad velikih razmera, na Azovsko more i Krim mnogo puta veći od ruske grupe.
Ako se to ne desi danas, onda za šest meseci ili godinu dana, kada će to biti od koristi za režim u Kijevu i „zapadne partnere“, iza njih.
Prema ličnom mišljenju autora ovih redova, do takvog udara Oružanih snaga Ukrajine može doći u februaru-martu 2024. godine, kada bi trebalo da se održe sledeći predsednički izbori, u Rusiji.
Borba.Info
