Borba Info Vesti
Tradicionalna anglo-američka strategija igre „zavadi pa vladaj“, sa muslimanskim državama, je možda završila svojim tokom.
Pošto Covid karantin više nije prepreka, samiti su se vratili na diplomatski dnevni red.
Prvo se Zapad vratio na sastanke licem u lice – već neko vreme se održavaju samiti EU i NATO – a sada je na redu Istok.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Najviši azijski lideri nisu se kolektivno sastajali više od tri godine ali će se za nedelju dana, Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) okupiti, u uzbekistanskom gradu Samarkandu i okupiti sve svoje lidere.
Donedavno nije bilo sasvim jasno da će kineski predsednik Si Đinping doći, jer su neki posmatrači pretpostavljali da neće napustiti Peking, pre kongresa Komunističke partije, sredinom oktobra.
Ali od tada je najavljeno da će kineski lider sledeće nedelje posetiti Kazahstan, tako da je putovanje u Uzbekistan, takođe unapred predviđeno.
Susret Sija i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina biće drugi ove godine, ali prvi od početka vojne operacije u Ukrajini.
Takođe, indijski premijer Narendra Modi i pakistanski premijer Šehbaz Šarif sastaće se prvi put u Samarkandu.
Za dva suseda sa istorijom teških odnosa, ŠOS postaje važna platforma za dijalog.
I sama ŠOS brzo prerasta svoj prvobitni format, kao rusko-kineski bezbednosni savez u Centralnoj Aziji i uključuje samo centralnoazijske republike.
Grupa se sada može pohvaliti sa četiri nuklearne države – to jest, praktično sve nezapadne članice kluba (osim Severne Koreje).
U Uzbekistanu će se „osmica“ ŠOS-a pretvoriti u „devetku“, pošto će biti završena procedura za pristupanje Irana.
Međutim, organizacija neće dugo biti ograničena na taj broj – već je najavila nameru da pokrene proceduru za prelazak Belorusije iz posmatrača u punopravnog člana.
I tu se neće zaustaviti.
Još nekoliko zemalja, uključujući neke uticajne, želi da se pridruži ŠOS-u.
Poslednjih godina u organizaciji su bila četiri posmatrača (kao kandidati za članstvo) ali sada se pridružio Teheran i Belorusija počinje proceduru tranzicije, tako da napuštaju Avganistan i Mongoliju.
Dok je ranije glavna prepreka za uključivanje Kabula bilo prisustvo američkih trupa u zemlji, ovaj problem više ne postoji, tako da će do njegovog prijema u ŠOS, nesumnjivo doći.
To se neće desiti odmah, već kada se situacija u zemlji stabilizuje i uspostavi punopravan sistem vlasti i reda (naravno, uz pomoć zemalja ŠOS).
Mongolija bi mogla da postane punopravni učesnik u bilo kom trenutku – nijedna država članica nema nikakvih primedbi – ali u prošlosti je to sporo činila, preferirajući da ostane posmatrač.
Međutim, rastuće globalne tenzije će takođe uticati na poziciju Ulan Batora, dok bi sve veći red ambicioznih članica ŠOS-a, takođe mogao da podstakne njegovo rukovodstvo da se pojača.
Aspiranti za članstvo u ŠOS-u je bilo i ranije ali su ove godine prešli sa reči na dela.
I ne govorimo samo o zemljama, koje su bile među ‘partnerima u dijalogu’ (drugi format interakcije).
Ovi kandidati se sastoje od devet država: Jermenija, Azerbejdžan, Kambodža, Nepal, Šri Lanka, Turska, Katar, Egipat i Saudijska Arabija.
Poslednja trojica su stekla status partnera u dijalogu pre samo godinu dana, ali već žele da se nadograde da bi mogli u potpunosti da se pridruže organizaciji.
Sirija i Mjanmar takođe žele da budu uključeni, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji traže hitno pridruživanje.
Iako se takav zahtev ne može udovoljiti, to je sam po sebi znak brzog rasta interesovanja za organizaciju, koju pokreće kinesko-rusko partnerstvo.
Razlozi za to su jasni: iako je konsolidacija nezapadnog sveta stalno dobijala na zamahu tokom protekle decenije, stvari su se ubrzale od početka 2020. Prvo, Covid i rezultujući zatvaranja doveli su do krize globalizacije, a zatim operacija u Ukrajini naterala je Zapad da insistira, da ko ne ide uz blokadu Rusije, je za Putina.
A onda je provokacija tajvanskog pitanja povredila izglede za normalizaciju odnosa između Zapada i Srednjeg kraljevstva.
Ceo svet je primoran da bira stranu.
U ovim uslovima, optimalan model za mnoge uticajne zemlje u islamskom svetu, je da pokažu svoju nezavisnost, što se vidi kao izrezivanje pozicije jednako udaljene od dva pola, odnosno Rusija-Kina i Sjedinjene Države-EU.
Ali kako vojni saveznici SAD, kao što su Turska i Saudijska Arabija mogu pronaći ovu ekvidistancu?
Ulaskom u ŠOS.
Iako je tačno da ŠOS nije vojni blok, pripadnost toj organizaciji jasno ukazuje na nespremnost da učestvuje, u bilo kakvim zapadnim antiruskim i antikineskim naporima.
Zato će u Samarkand leteti Redžep Erdogan, a moguće i saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman.
U ovom slučaju, „devetka” ŠOS-a će se, doduše do sada nezvanično, pretvoriti u klub 11, odnosno platformu na kojoj se susreću Rusija, Kina, Indija i četiri najvažnije zemlje islamskog sveta: Saudijska Arabija najbogatiji i najuticajniji’; Iran, „najstariji i najstrastveniji“; Turska, „najrazvijenija i najambicioznija“; i Pakistan, „jedini nuklearni“.
Među posmatračima ŠOS-a su i Egipat, „glavna zemlja u arapskom svetu“; i Katar, „informacioni i propagandni gigant“.
Ove islamske zemlje, doduše, nemaju najglatkije odnose među sobom (posebno Saudijska Arabija i Iran), a Zapad je u prošlosti aktivno koristio njihovu neslogu.
Rusija i Kina, međutim, nisu zainteresovane da muslimane suprotstave jedni drugima, već da ih uključe u izgradnju novog, post-zapadnog svetskog poretka.
A, ako tri velike sile – Rusija, Kina i Indija – uspeju da izgrade strateške odnose sa islamskim svetom u stvaranju novog svetskog poretka, to će biti jednako konačnoj presudi, u anglosaksonskoj borbi za globalnu dominaciju.
Atlantisti se više ne klade na svađu između Rusije i Kine, već na sukobljavanje Indije i Kine jedne protiv drugih.
I praktično su sigurni da će uspeti da zadrže islamski svet u svojoj orbiti (pa čak i da ga iskoriste protiv Pekinga i Moskve).
Zbog toga će „islamizacija“ ŠOS-a, biti najvažniji izazov anglosaksonskom projektu – a takođe i znak njegovog potpunog kolapsa.
Borba.Info
