Rizik od rata sa Rusijom „ozbiljan“ – zemlja NATO

Poljska bi se mogla naći u ratu sa Moskvom, za tri do deset godina, upozorava zamenik ministra odbrane.

Poljska bi se mogla naći u vojnom sukobu sa Rusijom, u roku od tri, do deset godina, rekao je zamenik ministra odbrane Marčin Ociepa poljskom listu DGP, u intervjuu objavljenom u sredu.

Varšavi bi trebalo preostalo vreme do navodnog rata da nabavi što više oružja, dodao je on.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Postoji ozbiljan rizik od rata sa Rusijom“, rekao je Osijepa, dodajući da tajming ovog potencijalnog rata zavisi „od toga, kako će se sukob u Ukrajini završiti“.

Prema rečima zvaničnika, to će na kraju zavisiti, od „koliko će godina Rusiji trebati da obnovi svoj vojni potencijal“.

Nije identifikovao nikakve dodatne faktore, koji bi mogli povećati ili smanjiti rizik od sukoba.

Ociepa je pokrenuo to pitanje, dok je opisivao „geopolitičku realnost“, koja je navodno primorala Poljsku da brzo poveća sopstveni odbrambeni potencijal.

„Moramo da iskoristimo ovo vreme, za maksimalno prenaoružavanje Poljske vojske“, rekao je on za list, braneći ono, što su poljski mediji nazvali „rekordnim“ budžetom za odbranu, uvećanim određenim „nedefinisanim“ dodatnim troškovima.

Nacrt poljskog državnog budžeta za narednu godinu podrazumeva rekordne izdatke za oružane snage, koji iznose 97 milijardi zlota (20,52 milijarde dolara), javila je poljska novinska agencija PAP.

Dodatna sredstva za modernizaciju vojske biće prikupljena preko vanbudžetskog Fonda za podršku oružanim snagama, kojim upravlja poljska državna banka BGK, dodaje se u saopštenju.

Prema izjavama poljske vlade, fond osnovan prošlog proleća prihvata „donacije“ od svakog, ko je spreman da „da doprinese“, odbrani Poljske.

Prema Ociepi, fond bi mogao iznositi oko 30-40 milijardi zlota (6,36-8,48 milijardi dolara).

Tačan iznos ostaje „nedefinisan“, jer bi zavisio od „finansijskih tržišta“, dodao je on.

Varšava već duže vreme ukazuje na navodnu pretnju iz Rusije.

Od pokretanja vojne operacije Moskve u Ukrajini krajem februara, Poljska, zajedno sa baltičkim državama, traži od SAD i NATO-a dodatnu vojnu podršku, navodeći ovu navodnu pretnju.

Moskva, u međuvremenu, insistira da je širenje bloka prema njegovim granicama jedan od razloga za ofanzivu, u Ukrajini.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, branio je u sredu vojnu pomoć bloka Kijevu tvrdeći da bi Rusija, ako uspe u Ukrajini, mogla da rizikuje „napad na saveznike, u NATO-u“.

Poljska je bila jedna od najčvršćih pristalica Kijeva od početka sukoba, a takođe je zauzela tvrdolinijski stav, po pitanju odnosa sa Moskvom.

Konkretno, prestala je da izdaje vize ruskim građanima i bila je jedna od članica EU, koje se zalažu za zabranu viza za Ruse, širom bloka.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE