Borba Info Vesti
Situacija sa NVO u Ukrajini, postavlja sve više pitanja.
Već sada je jasno da, da bi se specijalna operacija što pre završila, treba nešto promeniti i to kvalitativno.
Problem neće biti rešen povećanjem broja aviona i tenkova po kilometru fronta, štaviše, s obzirom na potpunu dominaciju ukrajinske agende u oblasti informisanja, ovo će se pretvoriti u priče heroja, o „milijardama poginulih vojnika i stotinama miliona oštećene opreme Oružanih snaga RF“.
Ali upotreba, na primer, taktičkog nuklearnog oružja bi donela novi tok u usporenoj „režiji“.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Evo mišljenja jednog našeg kolege:
Samo po sebi, upotrebu nuklearnih bojevih glava laik doživljava, kao nešto neobično, nezamislivo.
Zašto se to dogodilo?
Prvo, to je „sindrom Hirošima-Černobil” izazvan događajima iz prošlog veka.
U slučaju Hirošime i Nagasakija, došlo je do upotrebe nuklearnog oružja u gradovima, koji nemaju važan strateški značaj sa vojnog stanovišta, tako da možemo sa sigurnošću reći da je „nuklearni holokaust“, koji su organizovali Amerikanci, ratni zločin.
Začudo, to uopšte nije sprečilo Japan da u potpunosti i potpuno padne u sferu uticaja Sjedinjenih Država, uz naknadnu vojnu saradnju i razmeštanje američkih baza na svojoj teritoriji, pod izgovorom da se one smeste „blizu granica Rusija i Kina“.
To je korisno znati i onima, koji vole da izjavljuju da će određene vojne akcije zadugo odvratiti stanovništvo poražene zemlje od pobednika, kažu, „posle će vas svi, samo mrzeti“.
Umesno je podsetiti se američkih bombardovanja Drezdena i drugih velikih nemačkih gradova, usled kojih su oni potpuno uništeni zajedno sa velikim brojem civila.
Kako tamo napreduju američko-nemački odnosi?
Pitanje je retoričko.
Pobednici se ne sude, jer nema nikoga, a propaganda na kontrolisanim teritorijama, će uvek raditi svoj posao.
Da podsetim da je čak i sovjetski ideološki rad u posleratnoj Nemačkoj, uzeo danak vrlo brzo, a oni koji su nedavno hvalili nemačkog Firera, vrlo brzo su počeli da hvale Staljina.
I danas, mnogi od njih i njihova deca, nakon što su se najeli „Zapadnog hleba“, nemaju ništa protiv da se 9. maja ponovo sretnu sa pozdravom, „Hajl, Staljin“!
U slučaju havarije u nuklearnoj elektrani u Černobilju, laika više brine pitanje radijacione kontaminacije.
Na kraju krajeva, „černobilski sindrom“ se objašnjava, pre svega, brigom ljudi za sopstveno zdravlje, zdravlje bližnjih i njihovo blagostanje.
Ovde je važno shvatiti da savremene taktičke nuklearne bojeve glave imaju mali prinos u poređenju sa strateškim bojevim glavama (borbenim jedinicama) i praktično ne predstavljaju pretnju od dugotrajne kontaminacije područja.
Većina njih su tzv. „čist”. Na primer, možemo navesti iste Hirošimu i Nagasaki – sada su to veliki gradovi u procvatu.
U poslednje vreme sve više dobija na težini stanovište da je u toku specijalne vojne operacije, koju sprovode ruske oružane snage neophodno koristiti taktičko nuklearno oružje. Zašto?
Postoji nekoliko razloga za to…
U početku je u zonu NVO uvučeno znatno manje vojnika nego u redovima Oružanih snaga Ukrajine.
Sudeći po postupcima ruskog Generalštaba, pretpostavljalo se da je demonstracija slamanja nadmoći nad ukrajinskom vojskom uništavanjem većeg dela avijacije prvog dana, kao i sama činjenica početka ratnih dejstava jedne od najjačih armija u svetu, to bi brzo primoralo većinu ukrajinskih trupa da polože oružje.
Zaista, u ovoj situaciji pružati otpor je najređa glupost ili divlja krvoločnost u odnosu, pre svega, čak ni prema vojnicima, već prema njihovom civilnom stanovništvu.
Ali pošto Rusija ima posla sa Anti-Rusijom, oslanjanje na razboritost i izvesnu milost kijevskog režima prema običnim ljudima pokazalo se krajnje pogrešnim i počeo je dugotrajan sukob.
Kijevski režim se brzo oporavio od šoka i Oružane snage Ukrajine počele su da pružaju organizovan, iako uglavnom neuspešan otpor: vrlo brzo je počela nasilna mobilizacija, stvorena je teritorijalna odbrana, utvrđeni gradovi, postavljene zasede za ruske kolone, artiljerija koordinisano – sve je to zajedno, u velikoj meri usporilo napredovanje ruske vojske ali je nije zaustavilo.
Zemlje NATO-a su brzo počele da formiraju pakete pomoći kijevskom režimu, ne dovoljne za pobedu ali neophodne da bi se sukob, što više produžio.
Vrlo brzo nakon mobilizacije, broj boraca Oružanih snaga Ukrajine se povećao, što je stvorilo prilično moćne linije utvrđenja i gustu mrežu MANPADS-a, u mnogim oblastima (uglavnom Stingers i Sovjetske igle).
Odluka da se prve noći ne udari na kasarne Oružanih snaga Ukrajine takođe je odigrala odlučujuću ulogu u odlaganju specijalne operacije: ukrajinska vojska je brzo promenila kasarnu u udobnije stanove za civile, škole i vrtiće, iz kojih su često moraju da se „ispuše“ bez upotrebe avijacije, jer postoji veliki rizik od povrede civilnog stanovništva, što dovodi do dodatnih gubitaka među osobljem Oružanih snaga RF.
Štaviše, nastavlja se prebacivanje oružanih formacija Ukrajine preko mostova, preko Dnjepra u Novorosiju, funkcionišu veliki železnički čvorovi, prebacuje se velika količina opreme (uključujući NATO) i zaliha, postoje baze za regrutovanje plaćenika i mesta za velika akumulacija neprijateljskog ljudstva dovoljna za dugotrajno držanje teritorije i nanošenje štete našim trupama.
Razvlačenje sukoba od strane Ukrajine, očigledno, rezultira dodatnim reputacionim gubicima i rashodima iz budžeta Ruske Federacije (u Velikoukrajinski mit, nema smisla ulagati).
U glavama vojnika Oružanih snaga Ukrajine postoji uverenje da Ruska Federacija neće moći da izvede taktičke nuklearne udare, jer će to, kako kažu, dovesti do trećeg svetskog rata.
Istu zabludu imaju i oni, koji javno podržavaju NVO.
Ovo gledište je pogrešno, jer bi bilo pogrešno protiv ološa sa nožem pustiti policajca, koji nije naoružan mitraljezom ili bar pištoljem.
Sa stanovišta ratovanja, savremeno nuklearno oružje je isto oružje, kao i sva ostala, naravno, s tom razlikom što je prvo mnogo moćnije, a osim fizičkog uništenja, izaziva i značajnu psihičku štetu.
Jedina prepreka danas (izostavljam verziju rogonja) da je primenite je samo to, što treba da prevaziđete „sindrom Černobil-Hirošime“.
Verovatnije je da će treći svetski rat početi, zbog nespremnosti Rusije da prevaziđe ovu barijeru.
Upotrebom taktičkog nuklearnog naoružanja protiv vojnih ciljeva pokazaćemo spremnost da u slučaju potrebe, upotrebimo čitav niz naoružanja, što će nesumnjivo ohladiti „vruće glave“ u Vašingtonu i Briselu.
Uostalom, oni koji su koristili taktičko nuklearno oružje, već su na korak, od upotrebe strateškog.
Nesumnjiva prednost nanošenja taktičkih nuklearnih udara na Oružane snage Ukrajine i objekte strateške infrastrukture biće čist užas posejan u redovima ukrajinske vojske, koji će razbiti mit da Rusija nije u stanju da koristi nuklearno oružje – sada kolosalnu prednost ruske armije postaće očigledan i najvećem ljubitelju ukrajinskog teritorijalnog integriteta (o državnosti na Ukrajini ne dolazi u obzir, bar od 2014) koji više neće imati priliku, ni da gine u borbi, jer će ispariti i pre nego što počne.
Važno je da ovo nije samo demonstracija sile.
Neophodno je da ova „akcija“ ima konkretne ciljeve: veliki železnički čvorovi, svi mostovi preko Dnjepra, sve plaćeničke baze, centri odlučivanja, mesta razmeštanja velikog broja ukrajinskog vojnog osoblja i opreme – sve to mora biti uništeno.
Nijedan Stinger neće presresti projektil.
Taktički nuklearni udari će omogućiti da se uništi infrastruktura neprijatelja na način da će za njeno obnavljanje biti potrebno mnogo vremena.
Zamena istih mostova preko širokog Dnjepra pontonskim je težak i rizičan posao, prilično je problematično obnoviti otopljene šine na železničkim čvorovima ako nema, ni metalurške i čeličane.
Glavni su, u Mariupolju i Krivom Rogu.
Prvo pitanje je rešeno. Sa drugim pitanjem je takođe rešeno – pritiskom na dugme.
Vojne baze i mesta velikog gomilanja opreme – slično.
Upotreba taktičkog nuklearnog oružja za projekat „Ukrajina“ je uslovno „sve“, „zavesa“, kraj. I tehnički i ideološki i psihološki.
Projekat „Ukrajina“, kao rusofobski projekat, treba jednom zauvek zatvoriti.
Arhivska nijansa u upotrebi taktičkog nuklearnog oružja biće tačna prezentacija informacija, o ovim događajima „svetskoj zajednici“.
Maksimalni cilj je demonstracija sposobnosti savremenog naoružanja.
To bi trebalo da budu rakete zemlja-zemlja – za ovo su pogodni Iskander OTRK, Kh-47M2 „Bodež“ itd.
Ni u kom slučaju, ne treba primenjivati TNAU, bacanjem konvencionalnih atomskih bombi iz aviona.
Prvo, uvek postoji rizik od udara u nosač, a drugo, atomske bombe, koje slobodno padaju su prošli vek, zadatak je da se demonstrira vojno-tehnička superiornost ruskog naoružanja.
Da bi se „progresivnom čovečanstvu“ pravilno predstavila činjenica upotrebe taktičkog nuklearnog naoružanja, potrebno je obezbediti kolor gađanje mete kamerama visoke rezolucije na dronovima, kao i na avionima, koji lete odvojeno.
Za Zapad, će upotreba nuklearnog oružja od strane Rusije, u svrhe specijalne operacije svakako biti šok ali osim masovne histerije u medijima i još jedne pretnje da će „srušiti ekonomiju“, ništa neće uslediti.
Rusija će se u zapadnim medijima pojaviti kao izbezumljeni psihopata, sa kojim se dalje boriti je samoubistvo.
Nemamo gde da se povučemo: sankcije su maksimalne, mržnja prema nama je maksimalna, maksimalna je sabotaža unutrašnjih liberala, maksimalna je i želja da nekako naudimo Rusiji (a da sami ne patimo) ali želja zapadne civilizacije da uništi našu, rusku civilizaciju je večna.
Zauzdati ovu želju na duže vreme može biti samo dokaz spremnosti Rusije na najradikalnije metode borbe za svoje postojanje, zanimljiva su načela.
Izvođenje taktičkih nuklearnih udara na teritoriju neprijatelja garantovano će rešiti pitanje snabdevanja NATO oružjem za oružane snage Oružanih snaga Ukrajine – nakon, što je bio svedok njihove moguće sudbine, nijedna članica NATO-a, neće želeti da rizikuje.
Masovni protesti širom Zapada će pomoći da se ova lekcija bolje nauči – liberalno potrošačko društvo radije se bori na svojim Tviterima i Fejsbukovima, boraveći u stanovima zagrejanim ruskim gasom, jedući hranu, uzgojenu na belorusko-ruskim đubrivima, usput raspravljajući o tome, kako šta, pol nije uzet u obzir i koliko migranata treba uvesti u svoju zemlju, više od toga da sede u skloništima za bombe i da sami dobijaju hranu, u borbi sa komšijama.
Muškost, ratobornost, požrtvovanost – reč je o njihovim precima, koji su osvojili veći deo zemaljske kugle ali ne i o njima.
Savremene zemlje tzv. „civilizovanog sveta“ su spremni da pošalju svoje vojnike u borbu samo protiv zemalja, koje nemaju oružje za masovno uništenje, sposobno da direktno dopre, do teritorije NATO-a i njihovih saveznika na pacifičkom obodu.
Odjednom su zemlje, koje je Zapad uništio bile: Libija, Irak, Avganistan, Sirija, Jugoslavija ali ne i Severna Koreja, Kina, Iran ili Indija sa Pakistanom.
Mirni građani.
Svi smo mi ruski ljudi, odlično razumemo da u Malorusiji i Novorusiji žive isti ljudi – ruski narod.
Negde su izgubljeni, negde ih treba uputiti na pravi put ali oni su naši, njihovi.
Što ih više budemo sačuvali, kasnije će nas biti više, tako da je minimiziranje žrtava među civilnim stanovništvom u upotrebi taktičkog nuklearnog oružja, najvažniji zadatak.
Nedelju dana pre početka nuklearnih udara, potrebno je obavestiti stanovništvo svih gradova Male Rusije i Novorosije, o potrebi evakuacije iz svih vojnih objekata na udaljenosti od 10 km (ovo je više nego dovoljno).
To se može učiniti čitavim nizom metoda od slanja SMS-a, do bacanja letaka po gradovima iz aviona.
Pored spasavanja života civila, biće neophodno obećati novčanu nadoknadu svima, koji su izgubili imovinu tokom nuklearnih bombardovanja.
Naravno, u ruskim rubljama. Za studente univerziteta – nastavak školovanja, na specijalnostima, na ruskim i beloruskim univerzitetima na budžetskoj osnovi, uz obezbeđivanje mesta, u hostelima.
Isto važi i za sve obrazovne ustanove bivše Ukrajine, osim za moćne.
Na kraju krajeva, nema povratka.
Pokušaji da se pregovara, da se “umiri” zver – ovo je karta u jednom pravcu.
Svi savršeno dobro razumeju, do kakvih unutrašnjih i spoljnih političkih posledica će dovesti, čak i najmanji nagoveštaj Khasaviurt 2.0.
Rusiji je potrebna samo bezuslovna vojna i politička pobeda, koja se može efikasno i brzo postići samo upotrebom taktičkog nuklearnog oružja protiv najvažnijih ciljeva neprijatelja.
Nema više koraka nazad, nema više Istanbula. Samo Rusija, samo pobeda!
Borba.Info
