Borba Info Vesti
Obraćanje na okruglom stolu „Neselektivan rad tužilaštava i sudova u Srbiji“ u organizaciji narodnih poslanika Srpskog pokreta Dveri mr Ivana Kostića i Boška Obradovića, održanom 17. juna u Pres centru UNS-a u Beogradu
Osnovna zabluda u kojoj mi živimo u Srbiji jeste da u našoj državi postoje nezavisne institucije i da njome vladaju političari koji su izabrani na izborima. Sve je upravo suprotno:
1.Srbijom ne vladaju politički već kriminalni krugovi i politička korupcija i vladajuća Srpska napredna stranka je samo političko krilo kriminalne organizacije koja vlada Srbijom.
2.Nezavisne državne institucije su okupirane iznutra i ne rade svoj posao, već su u potpunosti instrumentalizovane da služe isključivo interesima vladajućeg režima i štite mafijašku političku piramidu na vlasti.
Ta „duboka vlast“ u Srbiji se direktno bavi sa tri najveća oblika kriminala u svetu: trgovinom oružjem, trgovinom drogom i trgovinom ljudima.
Iza trgovine oružjem stoji otac ministra policije Nebojše Stefanovića – Branko Stefanović, kao i veliki donator SNS Slobodan Tešić, koji ostvaruju ekstraprofit tako što njihove privatne firme dobijaju oružje po povlašćenim cenama od državne kompanije „Krušik“ iz Valjeva, koja zbog toga beleži minuse i propada.
To ne bi bilo moguće da ovi trgovci oružjem nisu bliski rođaci i donatori vladajuće stranke, kao i da direktori „Krušika“ koji odobravaju ovakav kriminal i korupciju nisu stranački uposlenici SNS.
Na ovom primeru jasno vidimo kako se uništavaju državne firme za račun bogaćenja privatnih firmi i pojedinaca bliskih vlasti i na taj način direktno pljačka narod i država.
Paralelno sa tim, iza proizvodnje zdrave organske hrane na poljoprivrednom oglednom polju „Jovanjica“ nadomak Beograda otkrivena je najveća plantaža marihuane u Evropi, koja ne bi mogla da postoji bez zaštite službi bezbednosti i vrha vlasti.
Ovu privatnu firmu blisku vlastima posećivali su i visoki funkcioneri SNS poput Aleksandra Vulina i Zorana Babića, a njen vlasnik je bio deo privrednih delegacija predsednika SNS Aleksandra Vučića u inostranstvu i držao predavanja po opštinskim odborima vladajuće stranke.
Ostalo je bez odgovora i moje pitanje da li je aktivni pukovnik policije bio šef obezbeđenja na „Jovanjici“ i da li je to direktan dokaz da je trgovina drogom u Srbiji pod zaštitom vlasti?
Isto se odnosi i na trgovinu ljudima, konkretno migrantima, koje organizovane kriminalne grupe pod zaštitom režima protivzakonito prevode preko naših državnih granica, skupo naplaćujući njihov ilegalni ulazak u Srbiju i prebacivanje dalje ka zapadnoj Evropi, kao i prevoz od Preševa do Subotice koji se odvija privatnim autoprevozničkim firmama bliskim vrhu SNS.
Sve ovo se odvija sa znanjem srpske policije koja ne reaguje već štiti učinioce ovih krivična dela krijumčarenja ljudi, kao što ćuti i štiti i trgovce oružjem i drogom.
Četiri osnovne državne institucije koje bi trebalo da spreče kriminal i korupciju – policija, tužilaštvo, sudstvo i Agencija za borbu protiv korupcije – u rukama su kriminalizovanog paradržavnog aparata – vlasnika kupljenih diploma i stranačkih knjižica SNS.
Tako je ministar unutrašnjih poslova svoju političku karijeru započeo krivičnim delom falsifikovanja javne isprave – konkretno, svoje fakultetske diplome.
Naime, Nebojša Stefanović nema samo plagiranu doktorsku disertaciju na skandaloznom privatnom fakultetu Megatrend, već nikada nije završio ni osnovne fakultetske studije, jer fakultet za koji se vodi da ga je navodno završio – „Megatrend International Expert Consortium Limited“ u Londonu – zapravo ne postoji, već se radi o privrednom društvu koje nikada nije registrovano niti akreditovano u ovoj stranoj državi za obrazovnu delatnost pa samim tim nije moglo ni da održava nikakvu nastavu u Srbiji niti izdaje diplome.
Upravo diplomu tog lažnog fakulteta Nebojša Stefanović je najpre kupio a zatim i nostrifikovao za diplomu Fakulteta za poslovne studije domaćeg Megatrenda, i tako je počela njegova prevarantska akademska i politička karijera.
Sledeći karakterističan slučaj u MUP-u Srbije je zaposlenje bivšeg konobara Gorana Papića, čija porodica je u kumovskim odnosima sa porodicom ministra policije, koji dolazi na mesto saradnika u Kabinetu ministra odmah po izboru Nebojše Stefanovića na tu funkciju, a potom – bez dana policijske škole i sa upitnom i srednjoškolskom diplomom – nakon četiri godine postaje zamenik načelnika Službe borbu protiv organizovanog kriminala, jednog od najvažnijih delova MUP-a. Šta se onda može očekivati od ova dva kuma i lažna diplomca na čelu srpske policije?
Kako funkcioniše ovaj kartel na vlasti možemo pokazati i na primeru tajnog društva „Pravda“ iza koga stoji klan Nebojše Stefanovića. Naime, još 2007. godine osnovan je tada opozicioni dnevni list „Pravda“, čiji su suvlasnici bili Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića i kontroverzni biznismen i novobogataš nakon kasnijeg dolaska SNS na vlast, i Nemanja Stefanović, rođeni brat Nebojše Stefanovića.
Direktor „Pravde“, koja je završila u stečaju i milionskim gubicima, bila je Ana Stefanovića, žena Nebojše Stefanovića, a u ovoj firmi bili su zaposleni i Jugoslav Petković, sadašnji direktor „Jugoimport SDPR“ i Milinko Veličković, bivši telohranitelj Miće Jovanovića, vlasnika Megatrenda, danas sekretar za privredu u gradu Beogradu. Sada vam verovatno postaje jasnije preko koga je Nebojša Stefanović kupio fakultetsku diplomu, kako je „Jugoimport SDPR“ izgubio poslove sa „Krušikom“ i kako su oni pripali privatnim firmama bliskim Branku Stefanoviću, ocu ministra policije, dok se Jugoslav Petković odužio braći Stefanović i tako što je zaposlio ženu Nemanje Stefanovića, svog nekadašnjeg poslodavca iz „Pravde“, u državnu firmu „Jugoimport SDPR“.
Zapamtite jednu stvar: ovo o čemu vam pričam nije politička priča, već više podseća na mafijaške filmove i serije, i na precizan način oslikava kriminalnu pozadinu vlasti koja rukovodi političkim procesima u Srbiji.
Srbijom danas vladaju kupljene diplome i plagirani doktorati: od ministara Nebojše Stefanovića, Zorana Đorđevića, Aleksandra Vulina i Aleksandra Antića, do Siniše Malog i Jorgovanke Tabaković.
Posebno tragično stanje je u srpskom pravosuđu gde od tužalaštava do vrha srpskog sudstva nema dovoljno hrabrih i nezavisnih ličnosti da pokrenu borbu protiv kriminala i korupcije u vrhu vlasti. Naprotiv, brojni tužioci i sudije su delovi mafijaške političke piramide koja vlada Srbijom i zaštitnici protivzakonitih radnji.
Na čelu ove kriminalne družine nalazi se Zagorka Dolovac, republički javni tužilac, koja u fiokama tužilaštava krije sve neraščišćene afere ove vlasti: od „Zemunskog klana“ Zlatibora Lončara i „Kofera“ i „Banane“ Ivice Dačića, preko „Savamale“ i „Helikoptera“, zatim ubistva Olivera Ivanovića i Stanike Gligorijević, „Tetke iz Kanade“ i „pranja para“ u izbornim kampanjama SNS do „Krušika“ i „Jovanjice“.
I da, na kraju, ne zaboravimo mračnu ulogu tajnih službi bezbednosti u Srbiji, od 1945. godine, i onoga što je radila OZNA i UDBA preko Službe državne bezbednosti do današnje BIA. Prvi zakon koji je u Narodnoj skupštini donela nova vlast SNS i SPS 2012. godine bio je Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kojim je omogućeno da Aleksandar Vučić, kao tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije, dođe na mesto sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i šefa Biroa za koordinaciju svih službi bezbednosti. Ta pozicija je očito bila prioritet u preuzimanju vlasti i stavljanju svih službi bezbednosti u funkciju interesa vladajućeg režima.
Zbog svega napred rečenog sam podneo krivične prijave protiv najodgovornijih članova ove mafijaške političke piramide: Aleksandra Vučića, Aleksandra Vulina, Nebojše Stefanovića, Branka Stefanovića, Vladimira Rebića, direktora Direkcije Policije, i Zagorke Dolovac, koje su završile u fiokama nadležnih tužilaštava i nikada nisu procesuirane. Svih pet krivičnih prijava, kao i sva moja dosadašnja istraživanja na ovu temu nalaze se u „Beloj knjizi o kriminalu i korupciji u vrhu MUP-a Srbije i aktuelne vlasti SNS“ koju je pod nazivom „Kriminalni krugovi“ objavio Srpski pokret Dveri.
Zato smo kolega Ivan Kostić i ja temu neselektivnog rada tužilaštava i sudova u Srbiji stavili među pet naših štrajkačkih zahteva i danas je ponovo ističemo u formi ovog okruglog stola. Dok se ne izborimo da časni profesionalci, kojih nesumnjivo ima u svim državnim institucijama, ne budu mogli da dođu do izražaja – ništa se u Srbiji neće promeniti.
Ovde nije dovoljna samo smena vlasti, već nam je potrebna promena kompletnog korumpiranog političkog sistema i rušenje mafijaške političke piramide kao „duboke vlasti“ koja suštinski vlada Srbijom.
Boško Obradović
Narodni poslanik
Predsednik Dveri
