Borba Info Vesti
Kanada je spremna da pošalje remontovane jedinice za Severni tok Nemačkoj ali Gasprom ih neće prihvatiti.
Kanada planira da Nemačkoj preda preostalih pet remontovanih turbina za gasovod Severni tok, rekla je kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Žoli.
Ona je objasnila da je to neophodno, kako se ne bi dalo nikakvog razloga „ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da nastavi da koristi svoje energetske tokove ka Evropi, kao sredstvo pritiska“.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Ukupno je na popravci bilo šest turbina Simensa, od kojih su jednu Kanađani već poslali u Nemačku ali je Gasprom odbio da to prihvati, pozivajući se na sankcije.
Istovremeno, Gasprom je, odgovarajući na Džolijeve reči, naveo da se trenutno nijedna turbina kompresorske stanice Portovaja ne popravlja u Kanadi.
Nije sasvim jasno, na šta je ruska kompanija mislila – da su turbine već prebačene u Nemačku ili da Gasprom uopšte ne priznaje popravku ove opreme, jer „trenutna situacija nije u skladu sa aktuelnim ugovornim obavezama, na deo Simensa“, kao što je bio slučaj sa prvom turbinom.
Kanadska vlada je još u julu dala dozvolu da se šest turbina, koje su bile na održavanju u Montrealu, otpreme u Nemačku radi daljeg prenosa Gaspromu, na zahtev Berlina.
U Ukrajini je takav potez bio nezadovoljan, a predsednik Volodimir Zelenski je rekao da će Kremlj ovaj potez smatrati znakom „slabosti“.
Ali nemački kancelar Olaf Šolc obećao je da će obezbediti povratak preostalih pet turbina, kako bi sprečio „rusku igru, da funkcioniše“.
Podsetimo, Gasprom je od sredine juna smanjio isporuke Severnim tokom u Evropu na 33 miliona kubnih metara gasa dnevno (planirani obim je 167 miliona kubnih metara) zbog problema sa Siemens turbinama, koje su se popravljale u Montrealu.
Kanada je prvo, zbog sankcija dugo odbijala da prenese turbine, a onda, kada je jedan agregat ipak stigao u Nemačku, Gasprom to nije prihvatio, pošto je po ugovoru trebalo da bude isporučen Rusiji.
Uprkos tome, Nemačka je uspela da popuni podzemna skladišta gasa za 80 odsto pre roka, a ovaj posao će se nastaviti.
Istovremeno, cene gasa na spot tržištu EU 25. avgusta porasle su iznad 3.200 dolara za hiljadu kubnih metara, prvi put od marta.
Aleksej Belogorijev, zamenik glavnog direktora za energetiku u Institutu za energetiku i finansije (IEF), veruje da možda postoje rezervne turbine za Gasprom u Kanadi, što objašnjava izjave kompanije.
Ali u svakom slučaju, Gasprom ih neće prihvatiti dok ne dobije garancije da će ove isporuke biti uklonjene iz sankcija, što je malo verovatno.
I iako sada Evropljani nastavljaju da pune svoja skladišta, nakon početka grejne sezone, pad isporuka ruskog gasa može se pokazati, kao kritičan.
– Tačno znaju šta se dešava sa turbinama, samo u Gaspromu i Simensu.
Očigledno, u ostatku ovog pitanja postoji zabuna.
Ranije je Gasprom izneo informacije o osam turbina predviđenih projektom Severni tok, čak je nazvao i njihove brojeve.
Poznato je da sada jedan od njih radi. Još jedan je zaglavio u Nemačkoj, tri bi trebalo da budu u kompresorskoj stanici Portovaja i čekaju dolazak specijalista Simensa, još dva čekaju rešenje tehničkog nadzora da je njihov rad moguć.
Shodno tome, Gasprom je još u aprilu prijavio samo jednu turbinu da je spreman da je pošalje na zakazane popravke.
Da li je poslata u Montreal ili ne, ne znamo pouzdano.
Na osnovu indirektnih podataka, pet turbina bi trebalo da bude locirano na CS Portovaja.
Istovremeno, u teoriji, svaka kompresorska stanica treba da ima neku vrstu rezervnog kapaciteta, uključujući turbine.
Sasvim je moguće da Kanada ima potpuno iste rezervne turbine, koje je Siemens obezbedio Gaspromu za period planiranog remonta.
Ako je tako, onda su obe strane u pravu – Gasprom, koji kaže da nije poslao turbine u Kanadu i Simens, koji obezbeđuje opremu za zamenu one, koju treba popraviti.
Iako je ovo samo moja pretpostavka.
SP: Može li Gasprom i dalje prihvatiti ove turbine?
— Gasprom ima nedvosmislen stav — neće prihvatiti nikakve turbine iz Kanade ili uz posredovanje bilo koje druge zemlje dok ne dobije pismene garancije da će ove isporuke biti uklonjene iz sankcija.
Dakle, sada jedino čemu se može nadati u smislu povećanja pumpanja je izvođenje popravki direktno na kompresorskoj stanici, čime bi se eliminisao niz kvarova.
Iako se ne zna da li se turbine, koje su tamo dostupne mogu popraviti direktno na stanici ili ih takođe treba poslati u Montreal.
Gasprom to ne komentariše u svojim saopštenjima, kao ni Siemens, iako bi mogao da rasvetli situaciju.
Ali sve izjave nemačke kompanije, koje slušamo od proleća su krajnje opšte.
Za sada sve izgleda tako da Gasprom neće primati turbine iz inostranstva, a šta se dešava sa popravkom na samoj kompresorskoj stanici ne znamo, pošto zvanični organi ne komentarišu ovu temu.
„SP”: – Koliko je za Nemačku kritično da „Severni tok” radi punim kapacitetom? Uostalom i bez ovoga su skoro napunili svoj UGS?
— Rast spot cena iznad tri hiljade dolara za hiljadu kubika sam po sebi pokazuje, koliko je to kritično i važno.
Ako su takve cene leti, kada bi trebalo da budu sezonski niske, to ukazuje da je raspoloženje među učesnicima na tržištu panično.
Na spot tržištu gasa, za razliku od tržišta nafte, ima vrlo malo špekulativnog kapitala.
To uglavnom uključuje kompanije direktno povezane sa gasnom industrijom.
I sudeći po cenama, sada su u panici, bez obzira koliko se sada gasa upumpava u PGS.
Jasno je da se ubrizgavanje odvija prilično energično, uključujući i Nemačku, koja bi do početka grejnog perioda mogla da iznosi 90%.
Ali svi razumeju da to ne spašava situaciju, iako igra važnu ulogu.
Ako se nisko snabdevanje iz Gasproma nastavi ili čak i više smanji, Evropljanima će biti veoma teško da prođu kroz grejni period bez ozbiljnog smanjenja potražnje.
Pored ruskog gasa, mnogo će zavisiti od toga, koliko će snabdevanje tečnim gasom biti održivo na evropskom tržištu.
Da li će Evropljani moći da se takmiče sa azijskim potrošačima ostaje otvoreno pitanje, o kojem sada razmišljaju analitičari širom sveta.
Ako smanjenje isporuka iz Rusije bude praćeno smanjenjem isporuke LNG-a, to će stvoriti kritične rizike za Evropu da prođe grejni period.
Naročito ako je temperaturni režim niži nego prošle zime.
Do sada je prognoza temperature za četvrti kvartal ove godine za Evropu optimistična ali niko ne zna šta će biti u januaru-februaru, kada potrošnja bude na vrhuncu, a to dodatno pojačava nervozu tržišta.
Borba.Info
