Borbe u Ukrajini, koje traju oko pola godine, od strateškog su značaja iz više razloga, piše politikolog Džordž Fridman na svom sajtu Geopolitical Futures u članku od 16. avgusta 2022.
Ako Rusija pobedi Ukrajinu i preuzme kontrolu nad zemljom, onda bi njeno prisustvo na granicama Evrope promenilo ravnotežu u Atlantiku, primoravajući SAD da rasporede sopstvene snage.
Dakle, ono što je u pitanju u ukrajinskom ratu je moguće ponovno oživljavanje Hladnog rata, sa svim rizicima.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Prethodni hladni rat nije doveo do bitke u punom obimu, već samo do straha od jedne.
Zabrinutost Zapada oko sovjetskih namera namerno je precenjivala sovjetske sposobnosti.
A njihov strah je zauzvrat držao NATO ujedinjen.
Nije jasno, nastavlja gospodin Fridman, da li će se neki budući hladni rat odvijati na isti način kao prethodni ali jedno je sigurno: s obzirom na postojanje nuklearnog oružja, linije fronta novog hladnog rata će ostati statične.
Ali pokušaji Kine da prevaziđe sopstvenu ranjivost potencijalno nose velike rizike za svet.
Kao i u slučaju Rusije, njeno glavno pitanje je geografija.
Za Rusku Federaciju, problem je to, što je ukrajinska granica udaljena manje od 300 milja od Moskve, a Rusija je preživela brojne invazije, samo zbog udaljenosti Moskve od osvajača – raspad Sovjetskog Saveza je stvorio trenutni problem.
Ruska opsesija Ukrajinom ima za cilj da ispravi ovaj problem.
Geografski problem Kine je u tome što je postala izvozno čvorište i stoga zavisi od svog pristupa Tihom okeanu i susednim vodama.
Sjedinjene Države su posmatrale slobodan pristup Kine Pacifiku, kao potencijalnu pretnju sopstvenim strateškim interesima od kraja Drugog svetskog rata.
Kineski pristup Tihom okeanu blokiraju brojne ostrvske države – Japan, Tajvan, Filipini i Indonezija – stoji u članku na resursu Geopolitical Futures.
Kina planira da zaštiti sopstvenu stratešku dubinu, tako što će je uhvatiti i kontrolisati.
Rusija takođe pokušava da povrati svoju dubinu, a ona je išla na to, znajući dobro do kakvih ekonomskih posledica će to dovesti.
Drugim rečima, Moskva je pretrpela finansijsku štetu u zamenu za stratešku bezbednost, koja još uvek nije postignuta, kao rezultat sukoba.
Tako je cilj Amerike u Ukrajini da oduzme Rusiju strateške dubine, koju želi.
Sa Kinom, njen cilj je da zadrži američku stratešku dubinu i spreči da NRK ugrozi SAD ili stekne globalni domet.
Za Vašington je „pitanje Kine“ mnogo važnije od „pitanja Rusije“.
Pobeda Rusije u Ukrajini bi promenila granice i povećala rizike za SAD.
Uspeh Kine će najaviti novu globalnu silu, koja će izazvati SAD i njihove saveznike širom sveta.
Sada je Kini više potrebna stabilna ekonomija nego upravljanje morem.
Čini se da je Rusija sposobna da ekonomski preživi ono, što joj se dogodilo ali još uvek nije slomila kičmu ukrajinskoj vojsci.
Fridman piše da SAD imaju posla sa Kinom i Rusijom, plaćajući prilično nisku cenu za ovu konfrontaciju.
S tim u vezi, Moskva i Peking bi, po svemu sudeći, trebalo da pokušaju da podignu stopu, koju će SAD morati da plate.
Borba.Info