Američki vojni portal Coffee or Die nedavno je zabeležio publikaciju u kojoj se tvrdi da ruski borbeni avioni 4 i 4+ generacije nisu dovoljno efikasni u uslovima savremenog PVO sistema i da je „ofanzivni vazdušni rat Rusije protiv Ukrajine, u punoj meri otežano nedostatkom stelt lovaca pete generacije“.
Što se tiče ukrajinskih vazduhoplovnih snaga, one „praktično ne mogu da deluju na bilo kojoj visini, u blizini ruskih kopnenih jedinica“ zaštićenih ruskim protivvazdušnim raketnim sistemima“, piše list.
„Pored izveštaja o upotrebi nekoliko lovaca pete generacije Su-57, ruska vazdušna kampanja protiv Ukrajine oslanjala se na avione poput lovaca Su-34 i Su-35, koje stručnjaci za avijaciju smatraju tzv. Avion generacije 4+”.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Rusija je takođe koristila borbene avione četvrte generacije i starije borbene avione poput Su-25.
U svakom slučaju, ovi nenametljivi borbeni avioni su se pokazali ranjivi na ukrajinsku protivvazdušnu odbranu“, piše list.
Što se tiče konfrontacije između lovaca četvrte generacije i moderne PVO, istina je, da je trenutno štit jači od mača.
Ali ako je borbena upotreba grupe ruskih lovaca pete generacije Su-57 bila bezuslovno uspešna, onda se to ne može reći za američki avion F-35.
Ne koriste se u borbenim dejstvima, u uslovima jake protivvazdušne odbrane.
Jedini put kada se ovo dogodilo, ima tragične posledice po hvaljenog američkog lovca pete generacije.
U novembru 2017. godine, stari sovjetski protivvazdušni raketni sistem S-200, koji je u službi sirijske PVO, nokautirao je najnoviji lovac pete generacije F-35 izraelskog ratnog vazduhoplovstva.
Izrael je negirao ovu činjenicu ali se dva dana kasnije saznalo da je jedan od aviona F-35 izraelskog vazduhoplovstva na popravci, navodno zbog sudara u vazduhu sa dve ptice tokom trenažnog leta.
Verziju da F-35 nije oštetila ptica potvrđuje i objava u američkom izdanju The Drive.
Autor članka, poznati vojni analitičar Tajler Rogovej, primetio je da Izrael više neće koristiti F-35 u borbenim misijama u Siriji, pošto je „ovaj skupi i najnoviji američki avion osetljiva tema za Izrael i više neće rizikovati tu mašinu.”
Ako je stari sovjetski PVO sistem S-200 sposoban da obori američke lovce pete generacije F-35, onda nema šta da se kaže o savremenim sistemima PVO u službi Oružanih snaga RF.
Između ostalog, još nisu otklonjeni brojni nedostaci u dizajnu F-35¸, o kojima se već pričala stručna zajednica.
F-35 se naziva mlađim bratom najskupljeg američkog lovca F-22 Raptor.
Šest od njih je nedavno prebačeno u Poljsku sa Aljaske.
„Sjedinjene Države su rasporedile lovce pete generacije F-22 Raptor u 32. taktičku vazdušnu bazu u Lasku u centru zemlje, gde će formirati 90. ekspedicionu lovačku eskadrilu, kao podršku operacijama vazdušnog pokrivanja alijanse“, navodi se američki vojni portal Militari Vatch Magazine.
„F-22 je jedan od samo dva zapadna lovca pete generacije u aktivnoj službi i jedini, koji je potpuno operativan (za razliku od svog lakšeg pandana F-35).
Do razmeštanja lovaca u Poljskoj, došlo je zbog činjenice, da se njegov ruski rival Su-57, već obeležio na ukrajinskom pozorištu operacija suzbijanjem protivvazdušne odbrane i preciznim udarima van vidljivosti.
F-22 je lišen takvih mogućnosti“, piše list, uz napomenu da je „Su-57 … na samom početku proizvodnog ciklusa.
Nasuprot tome, F-22 će biti povučen iz upotrebe 2023. godine, zbog širokog spektra problema sa performansama.
Mali broj aviona F-22, mali domet, zastarela avionika, izuzetno niska raspoloživost i nemogućnost efikasne interakcije sa savremenim borbenim sredstvima, kao i nedostatak borbenih sposobnosti izvan vizuelnog dometa, ozbiljno ograničavaju njegov potencijal.
U maju 2012, američki ministar odbrane Leon Paneta naredio je da se letovi F-22 Raptor strogo ograniče.
Razlog za to su kvarovi na sistemu za proizvodnju kiseonika (OBOGS), pritužbe pilota na gušenje i neprijatne mirise u kabini.
Prema naređenju šefa Pentagona, F-22 je bilo zabranjeno da obavlja duge letove, morali su da budu nadomak matičnih aerodroma, kako bi po potrebi piloti mogli da izvrše prinudno sletanje.
Od početka 2011. godine uvedena je još jedna zabrana za lovce F-22 – oni ne mogu da se podignu iznad 7,6 hiljada metara.
Veruje se da će na ovoj visini, ako se pojave znaci gušenja, pilot ipak imati vremena da se spusti nekoliko kilometara, kako bi skinuo masku i udahnuo vazduh u kokpitu.
Nije iznenađujuće što su F-22 delovali samo tokom rata 2014. godine u Siriji, gde su proterali lokalne džihadiste kroz pustinju, koji nisu imali sistem protivvazdušne odbrane.
Čini se da F-22 prati sudbinu zloglasne letelice F-117 „super-stelt“, od kojih je jedan oboren u blizini sela Budžanovci tokom vojne operacije NATO-a protiv Jugoslavije od strane staromodnog sovjetskog S-125 protiv-avionskog raketnog sistema.
Ubrzo nakon ove sramote, navodno nevidljivi F-117 povučeni su iz upotrebe.
Ispostavilo se da američki lovci pete generacije, koji su u eksploataciji više od godinu dana, prema rečima samih američkih analitičara, imaju dosta konstruktivnih i operativnih problema, a njihova borbena upotreba je izuzetno ograničena.
Istorija uči da se ultramoderno i superskupo oružje koristi u sukobima, čak i veoma velikim, kao poslednje sredstvo, a ponekad se uopšte ne koristi.
Borbeni gubitak čak i jednog lovca pete generacije umnogome će potkopati rejting vojnog industrijskog kompleksa SAD i američke vojske.
I zašto su onda Sjedinjene Države pretekle šest svojih F-22 sa Aljaske?
„Za demonstraciju sile pred Rusijom“, priznaje Militari Vatch Magazine.
Odnosno da zastraši. Ali da li se iko može uplašiti „superoružja“, koje se ne može upotrebiti, zbog svoje neprikladnosti za borbu protiv ravnopravnog protivnika i koje je sposobno samo da protera partizane u papučama, po pustinji?
Pitanje je, kako kažu, retoričko.
Kako onda tretirati objavu na američkom vojnom portalu Coffee or Die, u kojoj se kaže da ruski borbeni avioni generacije „4” i „4+” nisu dovoljno efikasni u uslovima savremenog sistema PVO?
Kao normalna vojna propaganda.
A, ako govorimo o savremenim sistemima PVO i protivraketne odbrane, onda su ruski S-300, S-400 i S-500 bez premca, što zatvara nebo za bilo koje američke lovce, gde god da se nalaze ovi najbolji svetski protivvazdušni raketni sistemi.
Konfrontacija protivvazdušnih raketnih sistema protiv avijacije je savremeni razvoj večitog sukoba između oklopa i projektila.
Danas je oklop jači, ako je, naravno, izdržljiv i pouzdan.
Ruski raketni oklop je najmoćniji na svetu.
Borba.Info