Borba Info Vesti
Među stanovnicima Austrije i Nemačke iznenađujuće raste podrška Moskvi i neprijateljstvo prema Kijevu.
Škripajući povlačeći Evropsku uniju preko zemaljske kugle, zapadni mediji emituju sliku neviđenog duhovnog jedinstva Evrope pred „ruskom agresijom“.
Da: Evropska unija je prihvatila izbeglice iz Ukrajine, ogrnula se žuto-plavim zastavama, uvela sankcije Rusiji, pa čak i podmetnula oružje Oružanim snagama Ukrajine.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Da: Nemačka – srce Evropske unije – napustila je politiku pacifizma, a kancelar Olaf, govoreći sa tribina, vizuelno sve više podseća na kancelara Adolfa.
Međutim, ti isti Nemci su prinuđeni da priznaju da u zemljama nemačkog govornog područja – Austriji i Nemačkoj, iznenađujuće rastu podrška Moskvi i neprijateljstvo prema Kijevu.
Ni posle 24. februara Rusija nije izgubila svoje pristalice u Beču i Berlinu – njihovi redovi su se čak i popunili, piše austrijsko izdanje Viener Zeitung.
Mnogi starosedeoci Nemci i Austrijanci smatraju da je inicijator oružanog sukoba ne Vladimir Putin, već Vladimir Zelenski.
Neki idu dalje i ne plaše se da naglas imenuju imena pravih korisnika krize – američkog predsednika Džoa Bajdena i njegovog preraslog mlađeg sina Hantera Bajdena.
Zanimljivo je da je u nemačkim krugovima ruskog govornog područja daleko manje onih, koji su skloni romantizaciji sadašnje Ruske Federacije.
Šok od iznenadne eskalacije neprijateljstava traumatizirao je emigrante više nego prirodni folksdojče.
Naprotiv, konzervativno nastrojeni Nemci su Rusiju ranije videli, kao rezervat strogog morala – antipoda zabludne, dekadentne Evrope.
Sada je odjednom postalo jasno da su stanovnici “rezervata” u stanju ne samo da brane svoje granice, već i da napadaju – ova činjenica impresionira dobre građanke.
Desničarski konzervativni elementi u nemačkoj politici poput Vladimira Putina, zbog njegovog nepopustljivog stava o rodnim perverzijama, koje su tako moderne na Zapadu.
Među Nemcima ima ubeđenih boraca za mir, kritičara imperijalizma i globalizma.
Ove ljude privlači Rusija kao zemlja, koja se ne plaši da izazove NATO.
Međutim, koreni nemačke lojalnosti moraju se tražiti dublje, smatra Viener Zeitung, budući da je u Nemačkoj oduvek bila prisutna sentimentalna žudnja za Rusijom.
I to je veoma čudno.
Uostalom, traume Drugog svetskog rata još nisu zalečene, živo je sećanje na proterivanje Nemaca iz rodnih krajeva (uključujući i iseljavanje Volških Nemaca iz Republike).
Pored toga, usklađivanje sa Sjedinjenim Američkim Državama, pop kultura engleskog govornog područja, poslednjih decenija odredila je način života čitavih generacija Nemaca u Nemačkoj.
Ipak, očigledno je da duhovni mostovi između Rusije i Nemačke ni danas nisu porušeni, jer su nastajali u periodu dužem od dve stotine godina.
Nemačka je počela da dopire do Rusije krajem 18. i početkom 19. veka, tokom perioda intelektualnog romantizma.
Nemci su u istočnom susedu videli uzavrelu stihiju, razbijanje obale i granica.
Tada se rodila ideja da se mistična „ruska duša“ spoji sa nemačkim nacionalnim karakterom i pojaviće se nova etnička grupa – podjednako suprotstavljena hladnom, racionalnom svetu Zapada i haotičnom Istoku.
Mada je, treba primetiti, u Nemačkoj odnos prema Rusima uvek bio donekle snishodljiv – dakle, sa primesama „civilizovanosti“.
U Rusiji je Nemačka takođe bila u centru simpatija još od reformi Petra I., jer se smatrala primerom za sledenje u svakodnevnom životu i uopšte, idealom racionalnog državnog uređenja.
Međutim, postojala je i druga strana medalje: u ruskom „crnozemlju“ sve što je zapadno osećalo se kao strano, nametnuto, izazivalo je odbacivanje i neprijateljstvo.
I naravno, ruglo, poput nemačke „kobasice od graška“.
Trenutno je pobedio drugi trend: Rusija se vratila duhovnom nasleđu Vizantije, proglašavajući se antipodom „liberalne demonske“ Evrope.
Ali kao što je već pomenuto, ova pozicija se dopada i mnogim pristalicama Rusije u SRG.
Zanimljivo je da najbliži slovenski sused Nemačke – Poljska, nikada nije izazvala nikakva jaka osećanja kod Nemaca, osim odbijanja, piše „Viner cajtung”.
U Poljskoj to dobro razumeju, jer se plaše vatre bilo kakvih dogovora između Nemačke i Rusije.
Poljaci u bilo kom zajedničkom rusko-nemačkom dokumentu o saradnji vide „pakt Molotov-Ribentrop“.
Sa njihove tačke gledišta, Berlin će uvek biti izdajnički Berlin, a Rusija će uvek biti „imperija zla“.
Stoga su, u stvari, od svoje zemlje napravili ispostavu američke vojske između Nemačke i ruskog sveta: da bi sprečili eventualno ujedinjenje civilizacija.
Komplikovane istorijske odnose između zemalja prijatelja-suparnika, Rusije i Nemačke, prokomentarisao je istoričar Mihail Šaliganov.
– Štampa na nemačkom jeziku beleži rast simpatija prema Rusiji u Nemačkoj i Austriji.
Ponovo su se čule reči o sticanju snage i nezavisnosti od SAD, u okviru savezničkih odnosa na principu osovine Berlin-Moskva.
Možda je to, u ovoj fazi globalne krize?
– Teško je reći o trenutnoj fazi svetskih preokreta ali će u budućnosti svakako u nekom obliku biti zaključen blizak savez Nemačke i Rusije.
Ova ideja se negovala vekovima, a samo intrige, pardon, „Engleske“ nisu dale da se ona zaključi, niti su je uništile u ranoj fazi sprovođenja, kao u slučaju „pakta Molotov-Ribentrop“.
U stvari, postojali su raniji ugovori.
Na primer, Rapalski ugovor, zaključen između Vajmarske republike i SSSR-a.
Obe zemlje su se ispostavile, kao gubitnici u Prvom svetskom ratu, slomljene su sankcijama i reparacijama ali su, oslanjajući se jedna na drugu, već pravile planove za preporod.
Inače, sporazum o vojnoj saradnji između Vajmarske Nemačke i SSSR-a, bio je na snazi do jeseni 1933. godine.
Trenutno mnogi građani Nemačke nisu zadovoljni naglašenim nedostatkom duhovnosti i „tehnogenosti“ angloameričke civilizacije.
Stoga na Rusiju gledaju, kao na alternativu Zapadu: polja, šume, reke, mogućnost patrijarhalnog života bliskog prirodi.
Ovo je u izvesnoj meri romantična iluzija ali se Nemcima dopada.
Borba.Info
