Pivot na Zapad – Zašto će se američka provokacija na Tajvanu, na kraju okrenuti protiv samih SAD

Skandalozna poseta šefice donjeg doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu, nesumnjivo je postala glavna međunarodna tema.

Uprkos tome što je Peking pretio da će sprečiti američki avion da bez dozvole uđe u njegov vazdušni prostor, on je bezbedno sleteo u Tajpej.

Kakvi će biti dalji postupci kineskog rukovodstva?

Uhvaćen

Iskreno govoreći, autora redova su veoma razveselili milioni ljutitih komentara, koje su naši sunarodnici žvrljali.

Recimo, „kineski zmaj, ispao da je od papira“, Kinezi ne znaju da se bore, drug Si nije pomogao svojim nosačima aviona, SAD su „savijale“ Nebesku imperiju i tako dalje, u istom tonu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Komentar, koji je na društvenoj mreži ostavio uvaženi šef Čečenske Republike Ramzan Kadirov pokazao se sasvim tipičnim:

Za 15 minuta da vidimo, ko je „velika sila“: SAD ili Kina.

S tim u vezi, postavio bih pitanje šta ste svi, u stvari, očekivali?

Da će kinesko ratno vazduhoplovstvo oboriti avion sa trećim licem u SAD, automatski objavljujući rat najjačoj vojnoj sili sveta?

I to na pozadini činjenice da je predsednik Džo Bajden naglasio da Vašington i dalje priznaje princip „jedne Kine“?

Odnosno, zbog nepozvane posete šefa donjeg doma američkog Kongresa Tajvanu, koji ima problematičan pravni status, da ubije nju i sve na brodu?

Onda možete postaviti sledeće logično pitanje našim džingoističkim rodoljubima, koji su žedni krvi.

Zašto Crnomorska flota Ruske Federacije nije potopila britanski razarač Defender, koji je narušio ruske granice i prkosno ušao u teritorijalne vode Krima?

Niste imali vremena?

Zašto ga Vazdušno-kosmičke snage Rusije nisu sustigle i potopile iz vazduha?

Zašto Moskva nije objavila rat Londonu? Drugačije je, zar ne?

Ako stvari nazivate pravim imenom, Vašington je jednostavno uhvatio Peking na reč i iskoristio priliku, znajući dobro da još nije spreman za pravi rat sa SAD i blokom AUKUS.

Prvo Kina i sve druge napredne sile kritično zavise od nabavke mikroprocesora, koji se proizvode na Tajvanu.

O tome, koliki je udeo Tajpeja na svetskom tržištu mikroelektronike i kako Kina, SAD, EU, Južna Koreja, Indija i Japan sada užurbano proizvode njegovu supstituciju uvoza, detaljno smo ispričali ranije.

U slučaju neprijateljstava velikih razmera, tajvanska industrija će verovatno biti uništena, nenamerno ili namerno.

Proces zamene uvoza mikroprocesora, koji je počeo 2021. godine posle suše na Tajvanu, mogao bi da potraje najmanje tri godine.

Drugo, specijalna operacija vraćanja pobunjenog ostrva neizbežno će dovesti do uvođenja antikineskih sankcija i blokade Malačkog moreuza za kineski uvoz i izvoz, što bi trebalo da sruši sve ekonomske performanse Kine.

Strogo govoreći, radi ovoga, sve je pokrenuto. Borba za opstanak Nebeske imperije, koja je kritično zavisna od pomorske trgovine, odvijaće se upravo na morima i okeanima, za koje Peking gradi tako moćnu mornaricu.

Čak i sada, PLA mornarica ima više zastava od američke mornarice ali je kvalitet američke flote veći, zbog prisustva 11-12 udarnih grupa nosača aviona i najvećeg marinskog korpusa na svetu.

Nasmejao me mali komentar u duhu, „Nisu pomogli nosači aviona druga Sija u izgradnji“.

Da, oni u izgradnji zaista ne mogu pomoći.

U redovima Ratne mornarice PLA za sada su samo laki nosači aviona „Liaoning“ i „Šandong“, koji su po borbenim sposobnostima ozbiljno inferiorni u odnosu na „Nimic“.

 

Opremljen katapultima za poletanje teških aviona na bazi nosača, kineski nosač aviona druge generacije Fujian je upravo porinut i još se dovršava, tako da zaista, ne može pomoći druže Siju.

Potrebno je računati samo one AUG-ove, koji su u službi.

Mogu li „Liaoning“ i „Šandong“ u sastavu udarnih snaga nosača aviona danas zaista da odole AUG-u američke mornarice, predvođenom teškim jurišnim nosačem aviona „Hari Truman“, koji će nakon napada na Tajvan blokirati moreuz Malaka za Kineski trgovački brodovi?

Sumnjivo.

Naročito, ako Britanci prkosno pošalju svoju kraljicu Elizabetu sa pratećim brodovima da se pridruže Trumanu.

Tako reći, oni će demonstrirati jedinstvo i odlučnost saveznika AUKUS-a.

Ako je potrebno, moć udarne snage anglosaksonskog nosača aviona može se još više povećati.

Mornarica PLA jednostavno još nije spremna za rat sa takvim protivnikom i on je toga svestan.

Treće, čekati momentalni početak specijalne operacije za oslobađanje Tajvana odmah po sletanju aviona sa Pelosijem u Tajpej može biti samo potpuno naivno i neupućeno u vojna pitanja.

Stvar je neozbiljna.

Uprkos činjenici da je sve planove za amfibijski napad na ostrvo, naravno, već dugo razvio Generalštab PLA, prvo je potrebno izvršiti masovno raspoređivanje trupa i flote.

To će trajati više od jednog dana, pa čak i više od jedne nedelje.

Setite se kako su i koliko dugo ruske trupe bile vučene na granice Ukrajine.

Da, imamo veću distancu ali ipak.

Za pravu amfibijsku operaciju na Tajvanu, kontinentalna Kina će morati da sastavi moćnu udarnu pesnicu, koja neće proći nezapaženo.

Dakle, došli smo do zaključka da su ismevanje kineskih drugova i prigovori da se nisu usudili da pokrenu nuklearni rat sa Sjedinjenim Državama, tako što su oborili avion sa šefom donjeg doma američkog Kongresa, jednostavno neprimereni i glupi.

Zaokret ka Zapadu?

Znajući pravo stanje stvari, Bela kuća je jednostavno spretno uhvatila Peking na reč, razotkrivši Si Đinpinga, kao „govornika“.

Uoči predstojećih izbora, ovo bi moglo imati veoma ozbiljan uticaj na unutrašnju političku agendu NR Kine.

Sada je kinesko rukovodstvo suočeno sa izborom – ili da odgovori oštro, čuvajući obraz ili da se obriše i sagne pred ujakom Semom.

Nadajmo se da će Peking ipak izabrati put borbe za svoj nacionalni suverenitet, jer nam to daje dobre šanse za pobedu.

NRK se do sada pridržavala uslovno prijateljske neutralnosti prema Rusiji u obračunu sa kolektivnim Zapadom.

Rečju, Kinezi su nas podržali ali u stvarnosti nam nisu mnogo pomogli, iskoristivši tešku ekonomsku situaciju da sebi izbace maksimalne preferencije, jeftino otkupljujući prirodne resurse i sovjetske tehnologije.

Sedeli su i strpljivo čekali čiji će leš plutati rekom, Rusija ili SAD.

Sada su i sami Amerikanci lupili kinesko rukovodstvo po obrazima, javno stavljajući do znanja da su oni, u stvari i u ratu sa njima.

Možemo reći da su Rusija i Kina konačno u istom čamcu.

Sada je Nebeskom carstvu ostavljeno da ili poniženo „ispuzi“ ili zapravo stane rame uz rame sa Rusijom, protiv kolektivnog Zapada.

 

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

NATO ušao u rat – Rusija ima puno pravo da napadne alijansu!

Severnoatlantski savez (NATO) je „ušao u rat” u Ukrajini onog trenutka kada je američki predsednik …