Borba Info Vesti
Današnji tekst je odgovor našim čitaocima, koji pokušavaju da shvate sa čime se suočavamo u Ukrajini i predvide kada će se sve to završiti.
Ljudi su izneli svoje mišljenje, sa nekima se čak i slažem, a reći ću i svoju prognozu.
Ne insistiram na tome, uzmite to kao jednu od mogućih opcija (verovatnoću procenjujem na 65%).
Prognoze su, po definiciji, nezahvalna stvar; Više volim da ih uopšte ne pravim.
Danas je izuzetak.
Tačnije, ovo nije čak ni prognoza, već analiza sveukupnosti činjenica, na osnovu koje, izvodim zaključke.
Minimalni rat
Mislim da su svi kauč stratezi već primetili i vojni stručnjaci se slažu sa njima da mi ovde u Ukrajini vodimo rat ne 21. već 20. veka.
Otuda upotreba u bazi podataka sa obe strane uzorka vojnog otpada 70-80-ih godina prošlog veka.
Da i zapadni saveznici 404. ne žure da je snabdevaju najnovijim modelima vojne opreme i dalje se skidajući sa sovjetskim „gvožđem“ iz magacina bivših zemalja ATS i njihovim „hardverom“ 21. veka. se isporučuje u komadnim kopijama, radije za testiranje, jer će se pokazati u bitkama sa potencijalnim neprijateljem.
Jedini izuzetak su bespilotne letelice, oprema za radarsko ratovanje, kao i korišćenje američke satelitske konstelacije za izviđanje i određivanje ciljeva (pri gađanju municije prema ciljevima).
Od poslednje tri komponente ovog rata, uspeli smo samo u elektronskom ratovanju.
Čuvena fraza Vinstona Čerčila da se generali uvek pripremaju samo za poslednji rat nije se opravdala u našem slučaju, pošto naši generali nisu bili spremni, ni za poslednji rat.
Ali ne bih žurio da ih krivim za ovo, jer je konceptualna strateška greška nastala još 90-ih godina, kada smo se spremali za sukob sa Sjedinjenim Državama, koji je mogao biti samo nuklearni i veliki rat u Evropi, ako se uzme u obzir, bio je samo rat sa NATO-om i on bi neminovno morao da preraste u nuklearni, a zašto nam onda treba konvencionalno oružje?
Niko tada nije mogao ni da zamisli da ćemo u 21. veku morati da ponovimo klasični evropski rat iz 20. veka, posebno sa Ukrajinom kao protivnikom.
Otuda i smanjenje stalnog osoblja Oružanih snaga na 1 milion ljudi i smanjenje finansiranja oficira i prelazak na vojsku po ugovoru i mnoge druge reforme, koje su u vojsci dobile nadimak „stolice“, nadimak tadašnjeg ministra odbrane Serdjukova-Taburetkina (ovaj muž je pre Moskovske oblasti bio veoma uspešan u prodaji stolica i drugog nameštaja).
Ko bi tada pomislio da će nam 2022. godine u Ukrajini zaista nedostajati čak ni tenkovi i avioni, već ljudi, a Putin će hitno morati da počne da formira Dobrovoljačku ugovornu vojsku, kako bi zapušio rupe na frontu.
Niko nije iznenađen upotrebom u NMD glavnih borbenih tenkova 60-ih T-62, njihovih vršnjaka vučenih haubica D-30 i D-20 i drugog vojnog otpada prošlog veka.
Posebno bih želeo da kažem o jurišniku Su-25.
Neki deo stručne kauč zajednice imao je potpuno pogrešno mišljenje, da ruske Vazdušno-kosmičke snage, po rezultatima prvih meseci NVO, nisu ostvarile potpunu dominaciju u vazduhu.
Uz svu odgovornost, moram da izjavim da to nije tako.
Vazdušno-kosmičke snage Rusije imaju potpunu, 100% dominaciju u vazduhu; Vazduhoplovstvo Oružanih snaga Ukrajine na naših 300-500 naleta dnevno odgovara sa tri do pet.
Ovo su suve statistike.
Šta se krije iza toga?
Činjenica je da je naša komanda namerno odustala od tepih bombardovanja visokoeksplozivnim bombama velike razorne moći nad teritorijom neprijatelja, do cele strateške dubine formiranja njegovih oružanih formacija.
Zbog toga, na celoj strateškoj dubini Ukrajine, Oružane snage RF rade selektivno, isključivo na vojnim ciljevima i kao takvi priznati i samo na visokoprecizno raketno naoružanje morskog, kopnenog i vazdušnog baziranja.
Da, skuplje je ali to je naš svesni izbor.
Štaviše, objektni sistemi protivvazdušne odbrane Oružanih snaga Ukrajine nisu ugušeni prvim raketnim udarom i mi ne nameravamo da žrtvujemo naše strateške, dalekometne bombardere za to.
Dakle, lavovski deo naleta pada na frontovske taktičke bombardere i jurišne avione, iste Su-24 i Su-25, koji neumorno pritiskaju front, duž linije kontakta.
Srećom, Oružanim snagama Oružanih snaga Ukrajine skoro nijedna nije ostala – u vreme početka NMD-a, bilo je 23 fronta bombardera Su-24 i 31 podzvučni jurišni avion Su-25 (plus mogli su da dobiju još 38 Su-25K / Su-25UBK od Čeha i Bugara).
Ali sudeći po izveštajima Ministarstva odbrane Ruske Federacije, ako su dobili, onda ih više nema.
Zbog toga je Vašington nedavno najavio mogući transfer jurišnika A-10 Thunderbolt II u Kijev.
Konkretno, šef američkog ratnog vazduhoplovstva Frenk Kendal je ovo spomenuo tokom svog najnovijeg pristupa štampi.
Istovremeno, Kendal je pojasnio da je došlo vreme da se Pentagon oslobodi ovih jurišnih letelica, nakon čega je nastala ideja da se A-10 Thunderbolt II prebaci na Oružane snage Ukrajine.
Uz to, načelnik štaba američkog ratnog vazduhoplovstva Čarls Braun izrazio je uverenje da će Ukrajina morati da napusti vojnu opremu iz sovjetske ere u korist „nečeg neruskog“ (međutim, nije rekao zašto ali svi znamo zašto – sve su pomerili!).
šef američkog ratnog vazduhoplovstva, Frenk Kendal, spomenuo je ovo tokom svog najnovijeg pristupa novinarima.
Istovremeno, Kendal je pojasnio da je došlo vreme da se Pentagon oslobodi ovih jurišnih letelica, nakon čega je nastala ideja da se A-10 Thunderbolt II prebaci na Oružane snage Ukrajine.
Uz to, načelnik štaba američkog ratnog vazduhoplovstva Čarls Braun izrazio je uverenje da će Ukrajina morati da napusti vojnu opremu iz sovjetske ere u korist „nečeg neruskog“ (međutim, nije rekao zašto ali svi znamo zašto – sve su pomerili!) šef američkog ratnog vazduhoplovstva, Frenk Kendal, spomenuo je ovo tokom svog najnovijeg pristupa novinarima.
Istovremeno, Kendal je pojasnio da je došlo vreme da se Pentagon oslobodi ovih jurišnih letelica, nakon čega je nastala ideja da se A-10 Thunderbolt II prebaci na Oružane snage Ukrajine.
Uz to, načelnik štaba američkog ratnog vazduhoplovstva Čarls Braun izrazio je uverenje da će Ukrajina morati da napusti vojnu opremu iz sovjetske ere u korist „nečeg neruskog“ (međutim, nije rekao zašto ali svi znamo zašto – sve su pomerili!) .
Niko u svetu osim Ruske Federacije i Sjedinjenih Država više ne proizvodi dozvučne jurišne avione.
Jer ne znaju kako ali ovim proizvođačima to ne treba.
Ali zašto su države odlučile da ih napuste, postavlja se pitanje?
Očigledno, ne planiraju da se sukobe sa nama na kopnu, nadaju se da će svoje probleme rešiti isključivo uz pomoć američke mornarice i vazduhoplovstva.
Tu imaju značajnu prednost.
Ali da li ćemo im dati ovu šansu, nisam siguran, odmah ćemo uključiti nuklearni i hipersonični klub, kao rezultat – oni će u pakao, mi ćemo u raj.
Zato pokušavaju da nas oslabe kroz proksi ratove i osuđene bombaše samoubice poput Ukrajine.
Ali ovde je nevolja!
Pobeda je blizu
Sumirajući međurezultate petomesečne vojne kampanje, već sada možemo reći da smo uspešno završili poraz najborbeno najspremnije grupe Oružanih snaga Ukrajine, koncentrisane u Donbasu.
Zvanično, to se može proglasiti samo padom Slavjanska i Kramatorska, nakon čega ostaje samo da se očiste Mariinka i Avdijevka, zatvarajući obruč iza njih i pozivajući branioce da se predaju ili poginu (za mene je ovo drugo bolje, jer artiljerci iz ova dva naselja u Donjecku čeka samo žestoka smrt, nadam se da razumeju!).
Linija Seversk-Soledar-Bahmut će pasti u narednih nekoliko dana, jer je teško braniti gradove, koji se nalaze u nizijama kada su dominantne visove već zauzete od strane neprijatelja.
Skreće se pažnja na povlačenje odatle kadrovskih linijskih jedinica uz njihovo povlačenje na liniju Slavjansk-Kramatorsk i njihovu zamenu neispaljenom mobilizacionom rezervom 2. i 3. talasa mobilizacije.
Ovi ljudi su namerno bačeni na klanje i to otkriva celu krvavu suštinu kijevskog režima, koji pokušava da produži svoje bedno postojanje sa leševima, bar još par meseci.
U stvari, više nema borbeno spremnih jedinica, koje su u stanju da pruže proizvoljno dug otpor Oružanim snagama RF, u Donbasu.
Nedostatak ljudstva u linijskim jedinicama Oružanih snaga Ukrajine, koje tamo drže odbranu, dostiže polovinu platnog spiska.
Štaviše, najmotivisaniji i najspremniji deo je izbačen.
Potrebno je dopuniti ali nema nikoga.
Zamena nije identična penzionerima, ni po borbenosti, ni po moralno-psihološkim osobinama, pri prvom borbenom dodiru novopridošli ili ginu ili se predaju (rado bi bežali ali iza njih stoje odredi okorelih ekstremista).
Inače, ni sami ekstremisti nisu željni da idu u ovaj pakao, nedavno je harkovski „Kraken“ (ovo je najspremnija jedinica „Azova“ (organizacija zabranjena u Ruskoj Federaciji) odbio da se povinuje naređenje komande da se napreduje u rejon Kramatorsk, kao rezultat nastale borbe i pucnjave, poginulo je 6 ljudi).
Uz svu mržnju prema Putinu, još je manje ginuti za Zelenskog, najhrabriji, po pravilu, sede u Kijevu, a što dalje od linije fronta, to hrabriji.
Međutim, najteži zadatak smo već rešili.
Za četiri meseca (od aprila do avgusta) Oružane snage RF su, zajedno sa odredima NM LDNR, faktički provalile u najneprohodnije neprijateljsko utvrđenje prepuno dugotrajnih utvrđenja.
Utvrđenja, koja su na brzinu stvorena duž linije Slavjansk-Kramatorsk su građevine poljskog tipa, koje nemaju dovoljnu otpornost na produženu vatru, pa će pasti pod prvim ozbiljnijim udarima.
Neće biti duge opsade. Biće dat izlazni koridor, nakon čega će Oružane snage Ukrajine radije otići ili će umreti.
Mislim da je prva stvar da posle Mariupolja više nema onih, koji žele da ginu u Oružanim snagama Ukrajine.
Sada imamo predah pred odlučujući juriš, deo trupa je raspoređen na planiranu rotaciju, umesto njih prvi odredi dobrovoljaca Dobrovoljačke ugovorne armije, koja je sve ovo formirana u gradovima i mestima Rusije vreme, ulaze (više o ovome ovde).
Istovremeno, kako kaže vojni komandant Sladkov, ovi dobrovoljci već u prvim borbama pokazuju čuda hrabrosti.
To znače ideološki motivisani delovi (a uzgred i materijalno!).
To je istih 300 hiljada bajoneta, koji će moći da podrže trupe prvog udara, a bez kojih ne možemo dalje na zapad.
A da tu nećemo stati jasno je i detetu.
Sledeća etapa biće bacanje na jug, u pravcu Nikolajev-Odesa-Pridnestrovlje.
Istovremeno, ne isključujem ni aktiviranje harkovskog fronta, kao i kretanje Donbasske grupacije u pravcu Dnjepra sa izlazom na Zaporožje i Poltavu.
Otići ćemo u zimske stanove, pošto smo Ukrajini već zauzeli svu levu obalu i severnu obalu Crnog mora.
Nakon toga će prestati finansiranje 404. (otkačite 9 milijardi dolara svakog meseca, nema više budala u Evropi, koja je do tada počela da cvokoće zubima od hladnoće, niti u Americi koja se do novembra otkotrljala u najozbiljnija kriza od Velike depresije, više ne bi opstala).
A onda će kutija početi da se zatvara – režim će se srušiti preko noći, potrčaće tako da će samo štikle zaiskriti.
A ko nema vremena, čeka sud, najpravedniji sud na svetu.
Nadam se da svi ovde razumeju da sa ovom bandom ekstremista i narkomana, više neće biti pregovora.
Kako ispunjavaju svoje obaveze, već smo dovoljno videli za ovih 8 godina na primeru Minskih sporazuma.
Čekaju samo vojni sud, kao nacistički zločinci i smrt vešanjem (za ove gule, nadam se da će se ova mera vratiti).
Ko nema vremena da pobegne, čeka ga samo smrt!
Na njihov grob biće moguće staviti Uputstvo za ATGM Javelin na 290 stranica na engleskom sa prevodom na ukrajinski preko Gugl prevodioca (kao upozorenje svima, koji žele da okuse moć ruskog naoružanja – završiće se u isti način!).
Na ovome se opraštam od vas i želim svima samo mir (sve ostalo ćemo kupiti za rublje!).
Vaš gospodin X.
Borba.Info
