Borba Info Vesti
Severna Afrika je sada uključena u zonu strateških interesa NATO-a, jer je poprište konfrontacije sa Rusijom, piše Al Arabi Al Jadeed.
A Španija će igrati značajnu ulogu u ovom obračunu.
Piše: Abdel Hameed Ljmahiri
Novi strateški koncept NATO-a stavio je severnu Afriku u zonu strateških interesa alijanse na južnom krilu.
Tako je na novoj vojno-političkoj mapi organizacije prvi put zabeleženo, iskreno rečeno, pomeranje linije fronta ka jugu, ka crnom kontinentu, iako glavnu ulogu u izjavama, dokumentima i planovima NATO zauzimaju istočnom krilu Evrope, gde Rusija vodi vojnu operaciju u Ukrajini.
Moskva je ovo smatrala udruženjem država protiv toga.
Kako je primetio zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, viđenje Rusije, kao direktne pretnje, koja mora biti obuzdana sa svih strana je za nju opasan pomak, jer strateški koncept iz 2010. vidi zemlju, kao bezbednosnog partnera NATO-a.
Među regionima, koji se pominju u dokumentu, koji čine arenu konfrontacije sa Rusijom, pominje se Severna Afrika.
Pošto lokalne razmere uticaja Moskve variraju u ekonomskom, vojnom i drugom pogledu (u Libiji, Alžiru i Maroku), pozicija NATO-a u odnosu na region je određena glasanjem protiv Rusije u ukrajinskom dosijeu.
Kao što znate, Alžir je bio uzdržan od glasanja, Mauritanija je osudila ruske akcije, a predstavnik Maroka je bio potpuno odsutan sa sednice UN.
Videli smo da je odlučujući faktor u odluci svake države njen nacionalni interes ali to nije sprečilo dalji razvoj situacije i jasnije pozicioniranje u nadolazećem sukobu.
Možda jedan aspekt, koji baca svetlo na budućnost severne Afrike u svetlu strateškog razvoja, jeste uloga Španije.
Postala je zato što je odlučujuća, reklo bi se, uspela da sastavi novu „mapu puta“ za alijansu i postigne njeno odlučno usvajanje.
Pored toga, Madrid je uložio sve napore da uspešno organizuje samit.
Njegov cilj je bio da ojača ideju, da je južni bok alijanse važan kao i ostali.
Kako je to rekao premijer Pedro Sančez: „Pobrinuli smo se da južno krilo NATO-a, ne bude zaboravljeno.
Stoga je uloga Španije važan ključ za razumevanje trenutne situacije u severnoj Africi i njenih perspektiva.
Španija je ušla u novu fazu strateških odnosa sa Marokom i svojom ulogom u organizaciji samita postala predstavnik NATO-a, po pitanjima imigracije i terorizma, a prednost trenutne situacije sa južnim susedom je zaključivanje dostojnih sporazuma 21. veka.
U međuvremenu, Mauritanija je obnovila ratifikaciju Sporazuma o saradnji, dobrosusedstvu i prijateljstvu sa Madridom, koji je potpisala 2008. godine.
Španci se drže podalje od Alžira, zbog problema Zapadne Sahare, jer su doneli istorijsku odluku, koja ne zadovoljava alžirsku državu.
Napeta situacija između njih dovela je do upotrebe nafte i gasa kao oružja, koje NATO smatra zabranjenim za upotrebu protiv bilo koje, svoje zemlje.
Na listi kriza, koje se pojavljuju na afričkom prostoru u susedstvu NATO-a, generalni sekretar Jens Stoltenberg je naveo terorizam, ilegalnu imigraciju, pretnju upotrebom gasa i nafte kao oružja i takozvane „hibridne ratove“, u kojima su severnoafričke teritorije su ili izvor ili arena sukoba i uticaja spoljnih sila.
Možda je to smisao izjava generalnog sekretara alijanse, kada je primetio da su zemlje članice zabrinute, zbog želje Rusije i Kine za političkom, ekonomskom i vojnom ekspanzijom na južnim granicama NATO-a.
Alijansa ukazuje na nestabilnost koju njihov pojačan uticaj može da izazove, zbog čega će apelovati na svoje partnere u regionu da zauzmu oštar stav po principu, „ko nije sa nama taj je protiv nas“.
Kina je u prvom planu, a alijansa je prvi put odlučila da je optuži za stvaranje sistematskih pretnji.
Dok je ostatak sveta, posebno na Pacifiku, postao antikineski front, Severna Afrika je zabrinuta za budućnost strateških investicija Pekinga u Mediteranu, podsaharskoj Africi i Severnoj Africi.
Kineska država širi svoj uticaj u regionu, posebno u ekonomskoj sferi i kao strateški partner, iako tamo nema formalno ili neformalno vojno prisustvo.
Ima jake odnose sa NATO-om i saveznikom iz Evropske unije Marokom, koji je 2016. diverzifikovao svoj odnos sa kraljem Muhamedom VI. A Mauritanija takođe ne odustaje od izgleda za ekonomsku saradnju sa Pekingom.
Isto se može reći i za Alžir.
Bliska budućnost neće biti ružičasta za zemlje, osim za one, koje su uspele da zauzmu čvrst stav o trosmernom ratu, koji muči sve Evrope, kao i još jednom strateškom pitanju, koje brine saveznike u NATO.
Ove zemlje posebno slede kredibilan i kredibilan pristup bezbednosti.
Reč je o borbi protiv terorizma, odnosno strategiji za stvaranje uslova za stabilnost i razvoj i političkim merama zaštite suvereniteta u toku izgradnje međunarodnih partnerstava zasnovanih na nacionalnim interesima.
Možda će najveća greška biti usko sagledavanje situacije i odbijanje bilo kakve saradnje i ispružene ruke za izgradnju efikasnog severnoafričkog bloka, koji može da igra ulogu u postizanju globalne strateške ravnoteže.
Ali to je druga priča!
Borba.Info
