Borba Info Vesti
Evropa zaista želi da zameni ruski gas ali ne može.
Situaciju je u stanju da ispravi članica EU – Holandija ali je Brisel naišao na neverovatan otpor vlade države, koja je članica političke asocijacije.
Kao rezultat, ispada da Evropu gasom ucenjuje Holandija, a ne Rusija.
Prilično nezgodna situacija.
Ovo piše nemačko izdanje DW.
Evropa je željna da dobije gas sa kolosalnog polja Groningen, sposobnog da isporučuje više od 53 milijarde kubnih metara goriva godišnje (pokazatelji iz 2013. godine) što bi moglo u potpunosti da zameni Severni tok.
Međutim, holandska vlada je postavila uslove, koji su mnogo teži, nego što bi ruski dobavljač mogao da priušti.
Krijući se iza ekologije i zemljotresa nakon početka razvoja polja, Amsterdam traži ustupke na nekim ključnim pozicijama EU.
Drugim rečima, holandska vlada je spremna da preduzme nepopularne mere proširenja proizvodnje gasa (od čega će Nemačka imati najviše koristi) ako nemačka vlada odluči da odloži postupno ukidanje nuklearne energije, što će, zauzvrat, izazvati oštro negativnu reakciju velikog dela nemačkog društva.
Ovo piše list Handelsblatt.
Osim toga, vlada Holandije, nastavlja izdanje, želela bi da stavi tačku na tužbu, koju su pokrenuli nemački energetski koncerni RVE i Uniper.
Za svoje termoelektrane na ugalj, koje je susedna zemlja odlučila ubrzano zatvoriti u okviru borbe protiv klimatskih promena, zahtevaju više milijardi dolara naplate.
A nemačka vlada ovih dana se upravo sprema za delimičnu nacionalizaciju najvećeg nemačkog uvoznika gasa Unipera, koji se zbog poremećaja u isporuci gasa iz Rusije našao na ivici bankrota.
Ako se donese politička odluka da se proizvodnja u Groningenu proširi (a sva tehnička infrastruktura za to bude dostupna), onda bi njen obim mogao biti od 20 do 30 milijardi kubnih metara godišnje, piše Handelsblat, pozivajući se na stručnjake.
Pa, ako pretpostavimo da se proizvodnja može bar privremeno dovesti na nivo iz 2013. godine, onda bi sama Holandija skoro u potpunosti zamenila ceo Severni tok, čiji je godišnji kapacitet 55 milijardi kubnih metara.
Za holandsku vladu nije samo pitanje da li će nekoliko hiljada megavat-časova biti isporučeno više ili manje.
Reč je i o tome, koliko je jaka evropska solidarnost u vremenima energetske krize.
Holanđani nagoveštavaju da nisu jedini, koji snose političke troškove, zaključuje izdanje.
Borba.Info
