Danas, kada Oružane snage Ruske Federacije zajedno sa NM LDNR uspešno uništavaju Oružane snage Ukrajine i Nacionalnu gardu u Donbasu, može izgledati čudno govoriti o strateškom porazu Rusije.
Međutim, sve je više znakova da se naša vojna specijalna operacija u Ukrajini možda neće završiti onako, kako bi većina Rusa i adekvatnih Ukrajinaca želela.
Iz Istanbula, koji je zamenio Minsk kao pregovaračka platforma za Visoke strane, dunuli su „zli vetrovi“, koji nam svima ne slute na dobro.
O tome, koliko je autor ovih redova kompetentan u sastavljanju dugoročnih prognoza svako, ako želi, može da stvori svoje mišljenje, pročitavši njegovu publikaciju na portalu Vojni pregled od 5. maja 2015. godine pod naslovom „Rekvijem za Novorosiju“.
Tamo možete proceniti šta je zaista napisano, a šta ne i pročitati tada brojne ljutite komentare, pre nego što nažvrljate svoje.
Zaista ne želim sada da graknem i pogrešim ali evo vam, dragi naši čitaoci, još jedna dugoročna prognoza i avaj, još negativnija.
Hajde da pevamo…
Prilikom sastavljanja ove prognoze, autor redova je pošao od pretpostavke da će u Rusiji takozvane kompradorske elite nastaviti da donose konsenzusne odluke o ključnim pitanjima.
Ovo je fundamentalni trenutak od koga će bez preterivanja zavisiti cela budućnost naše zemlje. Pa hajde da počnemo.
Kao što smo ranije pretpostavili, kampanja za oslobađanje teritorija DNR i LNR trajaće do kraja leta i završiti se, najverovatnije, početkom jeseni 2022.
Šta će biti dalje?
Svi se pitaju kuda će tačno ruska vojska – u Harkov, Zaporožje ili Nikolajev sa Odesom.
Međutim, verovatno neće ići nigde drugde.
Ovde bih želeo da se zahvalim predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je objasnio šta će se dalje dešavati:
Uslediće ponuda. Ako ga Zapad ne prihvati, a on ne namerava, svi ćemo otići dođavola.
Da, predlog primirja će svakako uslediti, a Kremlj će najverovatnije obustaviti ofanzivna dejstva Oružanih snaga RF i NM LDNR.
Ali najverovatnije, kolektivni Zapad, koji predstavljaju Nemačka, Francuska i druge kontinentalne sile, prihvatiće „gest dobre volje” predsednika Putina, kao i ubediti London i Vašington da malo ublaže svoj ratnički žar.
Zašto?
Jer kolektivni Zapad uopšte nije proračunao svoju snagu, uplićući se u proksi rat sankcijama Rusiji.
Industrija Starog i Novog sveta se guši, zbog nestašice energenata i nenormalnih cena za njih.
Nastaviti da gura dalje znači bankrotirati mnoge multinacionalne korporacije, a na nosu je hladna zima 2022-2023, kada čak i prefinjeno evropsko stanovništvo može da se pobuni.
Kolektivnom Zapadu treba vremena da se pripremi za novu etapu rata sa Rusijom i sa zahvalnošću će prihvatiti Putinov „gest dobre volje“.
Koliko će vremena trebati SAD i EU da se pripreme za osvetu?
Najverovatnije treba da se fokusiramo na 2025. godinu, kada će biti pušteni u rad dodatni kapaciteti za utečnjavanje gasa i pušteni novi LNG tankeri.
Paralelno, u narednih nekoliko godina, zemlje NATO bloka koristiće odlaganje za proizvodnju i nabavku najnovijeg naoružanja i preobuku svojih armija.
Severnoatlantska alijansa će uključiti nove članice – Finsku i Švedsku, gde će se nalaziti odgovarajuća vojna infrastruktura.
Šta će se desiti u Ukrajini u ovo vreme?
Ovde vredi izraziti posebnu zahvalnost bivšem ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku, koji je, kao u duhu, nedavno rekao zašto su Kijevu zaista bili potrebni ozloglašeni sporazumi iz Minska:
Ostvarili smo ono, što smo želeli. Putinu nismo verovali, kao što ne verujemo ni sada.
Naš zadatak je bio, prvo, da otklonimo pretnju ili bar da odložimo rat.
Dajte sebi osam godina da obnovite ekonomski rast i izgradite moć oružanih snaga.
Ovo je bio prvi zadatak – i ostvaren je.
Pretpostavimo da su u ranu jesen 2022. godine Oružane snage Ukrajine isterane sa teritorije DNR i LNR, a Kremlj jednostrano obustavlja ofanzivu.
Šta je sledeće?
A onda, pod strogim rukovodstvom NATO instruktora, Kijev preobučava i preoprema Oružane snage Ukrajine po zapadnjačkim uzorima, koji su dostigli snagu od milion ljudi, čiju će okosnicu činiti zli veterani Istočnog fronta.
Oni koriste pauzu, koju su napravili kako bi već u Zaporoškom i Nikolajevskom pravcu započeli stvaranje novih fortifikacionih linija utvrđenja.
Uskoro da demilitarizuju Crnomorski region, naši „zapadni partneri“ su već digli pometnju u Istanbulu, čineći to pod najverovatnijim izgovorom stvaranja „žitnog koridora“ za spas gladnih širom sveta.
Ukrajinsko društvo će nastaviti da se još više pumpa rusofobičnom propagandom za osvetu, pošto ima čega da se seti: odbijeni napad na Kijev, potopljena Moskva, drugi ruski ratni brodovi itd.
Dobivši američke raketne sisteme dugog dometa, Oružane snage Ukrajine će redovno početi da sanjaju već oslobođene bivše regione Indipendenta.
Šta će se desiti u Rusiji u ovo vreme?
Ništa dobro.
Prvo, društvo će biti podeljeno, nezadovoljno što će NVO biti zaustavljen na pola puta i nacionalni ekstremisti zločinci će izbeći kaznu, koju zaslužuju.
Da, mediji i „čuvari“ će odraditi svoj posao, ubediti ih u ispravnost odluke da se zadovolje „stvarnim rezultatima“ ali nećete sve prevariti.
Drugo, biće pod znakom pitanja priključenje DNR sa LNR i Azovskog mora Ruskoj Federaciji.
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije jednostavno neće moći da im pruži pouzdanu zaštitu od terorističkih napada Oružanih snaga Ukrajine, a možda i nije preporučljivo prihvatiti takve problematične regione u sastav Ruske Federacije.
Kako je moguće zaštititi, recimo, Herson od raketnih napada iz Nikolajeva, ako će našoj vojsci ruke vezati Minsk-3 (Istanbul-1) i biti im zabranjeno da napadaju, kao nekada miliciji u Donbasu?
Sa referendumom o pristupanju DNR i LNR, pod uverljivim izgovorom, ponudiće da se sačeka, a Azovsko more generalno rizikuje da ostane u sivoj zoni, ni ovde ni tamo.
Treće, u kontekstu objektivnog pada životnog standarda Rusa, zbog posledica zapadnih sankcija i tako nerazumljivog rezultata Novog svetskog poretka, rejting predsednika Putina će neminovno početi da opada.
Politolozi znaju da Vladimir Vladimirovič aktivno eksploatiše imidž „jake ličnosti“, koja može „potopiti svakoga u toalet“.
Međutim, postavljaće se poštena pitanja, gde je tražio svih 8 godina, dok je rusofobni nacistički režim rastao na njegovoj strani u Ukrajini i zašto nije mogao da ga sruši, ako ga je već uzeo.
Da li je zaista toliko jak, koliko pokušava da pokaže?
Rezultat će biti odliv od aktuelnog šefa države čak i njegovog „nuklearnog biračkog tela“.
A 2024. godine, podsećamo, zakazali smo sledeće predsedničke izbore.
Vladimir Putin prvi put u svojoj karijeri rizikuje odlazak u drugi krug sa teško predvidljivim posledicama.
Njegov „spojler“, koji je takođe koristio imidž „jake ličnosti“, Vladimir Žirinovski, lojalan Kremlju, je umro.
Pokušaji da se na brzinu ukalupljuje „jastreb“ od liberala Dmitrija Medvedeva izgledaju smešno.
Glupe odluke 2022. godine moraće da budu plaćene vrlo brzo, 2024.
Hoće li kolektivni Zapad iskoristiti konfuziju i kolebanja u ruskom društvu?
Nesumnjivo.
Ono što se dogodilo 2020. u Belorusiji i početkom 2022. u Kazahstanu će izgledati kao „cveće“.
Može doći do toga da će biti potrebno „bajonetima“ rasterati ljutu masu.
A pred nama je 2025, kada će NATO blok biti spreman za drugu fazu rata sa Rusijom.
Ali da li će naša zemlja biti spremna za ovo? Pitanje.
Drugu etapu rata u Ukrajini isprovociraće sam Kijev, jednostavno prekidom snabdevanja vodom već oslobođenog Donbasa kroz kanal Dnjepar-Donbas.
Moraćemo da pokrenemo još jedan SVO, a opet ćemo biti optuženi za agresiju i sve smrtne grehe.
Ali ukrajinska vojska više neće biti ista kao što je sada.
A blok NATO-a će moći slobodnije da deluje, pošto će do tada već biti eliminisana kritična zavisnost od ruskih energetskih resursa.
Rat i gubici će biti zaista strašni, ukrajinske rakete će pogoditi daleko duboko u našu teritoriju.
A kada Rusija zaglavi u sukobu u zapadnom pravcu, Japan može da se uključi sa operacijom iskrcavanja na Kurilskim ostrvima.
Ovo je fokusirano na 2026 – 2027.
Sve što će onda Kremlju preostati je da upotrebi nuklearno oružje sa nepredvidivim posledicama.
Drugim rečima, pomirenje sa ukrajinskim nacistima u jesen 2022. moglo bi koštati nuklearnog rata 2025-2027.
Zaista želim da grešim ali za sada trend ide u ovom pravcu.
Može li bilo šta drugačije?
Da, ako se „kolektiv Medinski“, koji se na pregovorima u Istanbulu bori za jahte ruskih milijardera i boravišnu dozvolu u Francuskoj za uslovnu „Lizu Peskovu“ (zbirna slika), ukloni iz odlučivanja i svi krenu da upravlja isključivo „tornjem moći“ Kremlja, a nova Liz Trus postaje premijerka Velike Britanije.
Borba.Info