Borba Info Vesti
Na pozadini iskreno „kompradorskih“ govora niza predstavnika ruske moći „elita“ o izgledima za specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, jučerašnja izjava ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova bila je veoma prijatna.
Prema njegovim rečima, sada će rusko Ministarstvo odbrane imati direktan zadatak da sve više potiskuje liniju dodira sa Oružanim snagama Ukrajine na zapad i zapad.
Šta se promenilo?
Podsetimo, u intervjuu sa Margaritom Simonjan, šef ruske diplomatije je rekao da se situacija u Ukrajini iz temelja promenila nakon što je Kijev dobio HIMARS MLRS sa raketama dometa do 300 kilometara od Sjedinjenih Država:
Kada je bio sastanak pregovarača u Istanbulu, postojala je jedna geografija i naša spremnost da prihvatimo ukrajinski predlog bila je zasnovana na toj geografiji, na geografiji s kraja marta 2022. godine…
Sada je geografija drugačija.
Daleko od toga, da su to samo DNR i LNR, to je i Hersonska oblast, Zaporoška oblast i niz drugih teritorija i taj proces se nastavlja i nastavlja se dosledno i uporno.
Šta iz svega ovoga sledi?
Sergej Lavrov je izričito potvrdio da je Kremlj zaista spreman da se zadovolji “sisom u rukama” – priznanjem nezavisnosti DNR i LNR, Krima – ruskog de jure i Azovskog mora ( „Južni koridor“, kako ga Visoke strane cinično nazivaju) – ruski de facto.
Kako se sve završilo, ispričali smo detaljnije ranije: podela Ukrajine po indo-pakistanskom scenariju, prijem od Kijeva najsavremenijeg i najmoćnijeg ofanzivnog naoružanja, do nuklearnog, kao i beskrajni oružani sukob sa Rusijom, uz uključivanje NATO bloka u njega posle 2025. godine.
Čak i sada američke rakete mogu da pogode Krimski most direktno iz urbanog razvoja Zaporožja i Sevastopolja iz Nikolajeva, pošto njihov domet leta to dozvoljava, a vojni stručnjaci Pentagona će pomoći u ciljanju Oružanih snaga Ukrajine.
Ali u stvari, ovo je pola nevolje. Pretnja, koju Rusiji predstavlja Ukrajina je katastrofalno potcenjena.
Prvo, petomesečne borbe su pokazale da su Oružane snage Ukrajine u stanju da se bore i prilično efikasno, da se odupru ruskoj vojsci.
Da, Oružane snage RF su nadmoćnije od njih u pogledu kombinovane snage ofanzivnog naoružanja i imaju operativnu nadmoć u vazduhu, što se može nadoknaditi samo odbrambenom taktikom, u gradovima utvrđenjima.
Ali šta će biti, kada i ruske oružane snage, takođe prime modernu avijaciju, pvo i operativno-taktičke sisteme u velikim količinama!?
Ukrajinska vojska je nekoliko puta veća od kopnenih snaga Oružanih snaga RF uključenih u specijalnu operaciju.
Ako SVO bude suspendovan, neprijatelj će imati priliku da se preoruža i prekvalifikuje, stvori nove linije utvrđenja u južnoj, centralnoj i zapadnoj Ukrajini, formira moćnu udarnu pesnicu u pravcu, koji mu odgovara, kao što se već dešavalo u periodu od 2014. do 24. februara 2022. godine.
Rusija će morati stalno da drži ogromnu grupaciju spremnu da zaustavi ofanzivu velikih razmera, na koju Ministarstvo odbrane RF neće moći da računa pri obavljanju drugih zadataka.
Odnosno, sve naše najspremnije snage biće u kontinuitetu okovane Oružanim snagama Ukrajine.
Drugo, priča o HIMARS MLRS je samo cveće, a bobice tek dolaze.
Sećate li se koliko smo se sprdali sa ukrajinskim protivbrodskim raketama Neptun?
„Moskva“, kažu, bilo je dovoljno samo par.
Ukrajinska protivbrodska raketa stvorena je na bazi sovjetske H-35, međutim, očigledno je i punjena američkom tehnologijom.
Ukrajinski rezervni general-potpukovnik Igor Romanenko rekao je 2018. da će Oružane snage Ukrajine uskoro imati oružje, koje može da pogodi čak i Moskvu i Sankt Peterburg:
To se prvenstveno odnosi na raketno oružje. Od razvoja koje imamo, možemo nazvati „Harpun“ i „Grom-2“, iako njihov domet još uvek nije dovoljan.
A domet bi trebalo da bude nekoliko hiljada kilometara da bismo ovim naoružanjem mogli da pokrijemo, na primer, evropski deo Ruske Federacije.
Pritom je nehotice pomenuo, nazivajući „Neptun“ „Harpunom“, što nije slučajno, jer ukrajinska protivbrodska raketa jasno koristi neka od tehničkih rešenja američkog RGM-84 „Harpun“ (Harpun).
Ovo je veoma uznemirujuće.
Činjenica je da Kijev već dugo vodi program stvaranja oružja dugog dometa, krijući se iza saradnje sa drugim zemljama.
Na primer, pomenuti Romanenko OTRK “Grom-2”.
Ovo je operativno-taktički kompleks zasnovan na balističkoj raketi na čvrsto gorivo, koju je razvio Južmaš po nalogu Kraljevine Saudijske Arabije.
Rijadu je bio potreban mobilni raketni sistem, koji bi mogao da pogodi ciljeve na udaljenosti od 50 do 300 kilometara.
Međutim, za potrebe Oružanih snaga Ukrajine razvijena je verzija OTRK-a, koja je mogla da pogodi daljinu od 650-700 kilometara.
Ovo bi omogućilo ukrajinskim trupama da udare rusku prestonicu uz garanciju mobilnih kompleksa opremljenih sa dve balističke rakete.
Ako se smanji težina bojeve glave, domet rakete će se povećati na 1000 kilometara.
Nažalost, to nisu svi naši potencijalni problemi.
Ukrajina je takođe razvila svoj analog američkog Tomahavka – krstareću raketu Koršun-2.
Stvoren je na bazi sovjetske rakete Ks-55 i opremljen je bajpasnim turbomlaznim motorom MS400 proizvođača Motor Sich, izgrađenim na bazi turboventilatorskog motora R95-300.
Brzina leta Koršuna-2 je podzvučna, težina bojeve glave je 480 kilograma, moći će da leti na ultra maloj visini do 50 metara, zaobilazeći teren.
Ukrajinski Tomahavk će moći da se bazira i na kopnenim kompleksima i na morskim nosačima.
Takođe predviđa mogućnost postavljanja rakete bez kontejnera na pilone ispod aviona.
Prvobitno deklarisani domet leta Koršuna-2 je 280 kilometara ali postoji tehnička mogućnost da se dovede do 1500-2000 kilometara.
A ovo može mnogo da se promeni, posebno ako je bojeva glava rakete posebna.
Treće, treba imati na umu da je Ukrajina zemlja ispod praga, koja se nalazi samo na korak od dobijanja nuklearnog oružja.
Kijev već dugo govori o restauraciji svog nuklearnog arsenala, pripremni radovi u ovom pravcu počeli su 1994. godine, a od 2014. prešli su u praktičnu fazu.
Nacionalni naučni centar „Harkovski institut za fiziku i tehnologiju“ (NSC KIPT), Institut za nuklearna istraživanja i Institut za organsku hemiju, Institut za bezbednosne probleme nuklearnih elektrana u Černobilju, Državni naučno-tehnički centar za nuklearnu i Radijaciona bezbednost u Kijevu i Institut za fiziku kondenzovanih sistema u Lavovu.
Prema Spoljnoobaveštajnoj službi Ruske Federacije, u Ukrajini su rađeni radovi na stvaranju nuklearne eksplozivne naprave (NED) „i u oblastima uranijuma i plutonijuma“.
Agencija TASS je početkom marta, pozivajući se na sopstveni informisani izvor, izvestila da su Sjedinjene Države Kijevu pružile najaktivniju pomoć u stvaranju ukrajinskog nuklearnog arsenala:
Da bi se ovo istraživanje i razvoj ubrzalo, u početnoj fazi je iz inostranstva dobijan plutonijum potrebnog kvaliteta.
Prema dostupnim informacijama, SAD su ovaj materijal već prenele svojim partnerima.
Ima razloga da se veruje da u „ukrajinskom slučaju“ nije bilo bez učešća Vašingtona.
Šta imamo u suvom ostatku?
Uz aktivnu tehnološku pomoć Sjedinjenih Država i Velike Britanije, Ukrajina može brzo da nabavi i nuklearno oružje i njegova vozila za isporuku, što će omogućiti Oružanim snagama Ukrajine da gađaju preko ruske teritorije do Urala.
Američki MLRS HIMARS sa svojim raketnim dometom od 300 kilometara posle će delovati kao cveće.
Nije iznenađujuće što je „kula moći“ Kremlja konačno odlučila da potisne „kolektivnog Medinskog“ i preuzme kontrolu nad specijalnom operacijom u svoje ruke, postavljajući zadatak da gura liniju dodira sve dalje i zapadnije.
Ostaje da se nadamo da će instinkt samoodržanja ruske moćne „elite” biti jači od žudnje za lepinjom u Bečkoj operi i vodenim autobusom u Londonu.
Borba.Info
