Borba Info Vesti
Plan NATO-a da uveliko poveća svoju snagu je samo želja, a borba Ujedinjenog Kraljevstva za vojnu važnost je savršen primer za to.
Generalni sekretar Severnoatlantskog saveza (NATO) Jens Stoltenberg nedavno je najavio cilj vojnog bloka predvođenog SAD da proširi svoje takozvane „Snage za odgovor“ sa trenutne snage od 40.000 na snage od više od 300.000 vojnika.
„Pojačaćemo naše borbene grupe u istočnom delu Alijanse do nivoa brigade“, izjavio je Stoltenberg.
„Transformisaćemo Snage za reagovanje NATO-a i povećati broj naših snaga visoke spremnosti na preko 300.000.
Najava, objavljena na kraju godišnjeg samita NATO-a, održanog u Madridu, u Španiji, očigledno je iznenadila nekoliko zvaničnika odbrane iz članstva u NATO, a jedan takav zvaničnik nazvao je Stoltenbergove brojke „magijom brojeva“.
Činilo se da Stoltenberg radi na konceptu, koji je razvijen u sedištu NATO-a, na osnovu pretpostavki, koje su izneli njegovi štabovi, za razliku od bilo čega što liči na koordinisanu politiku među odbrambenim organizacijama 30 nacija, koje čine blok.
Konfuzija je naziv igre u NATO-u ovih dana, s tim da se alijansa još uvek potresa od prošlogodišnjeg avganistanskog debakla i nije u stanju da na adekvatan način prikrije nemoć pokazanu pred ruskom vojnom operacijom u Ukrajini, koja je u toku.
Blok je samo senka svog nekadašnjeg sebe, patetična kolekcija nedovoljno finansiranih vojnih organizacija pogodnijih za paradnu nego za bojno polje.
Nijedna vojna organizacija ne predstavlja ovaj kolosalni kolaps kredibiliteta i sposobnosti više od Britanske vojske.
Čak i pre nego što je počela aktuelna ukrajinska kriza, britanska vojska je više služila, kao predmet poruge, nego šablon profesionalizma.
Uzmimo, kao primer, posetu britanskog ministra odbrane Bena Volasa Zagrebu, Hrvatska, početkom februara 2022.
Hrvatski predsednik Zoran Milanović optužio je Britance da pokušavaju da podstaknu Ukrajinu na rat sa Rusijom, umesto da pokušavaju da se pozabave zabrinutošću Rusije preko postojećeg evropskog bezbednosnog okvira.
Volas je odleteo u Zagreb na konsultacije ali ga je Milanović zanemario i koji je odbio da se sastane sa njim, napominjući, da se sastao samo sa ministrima odbrane velesila, dodajući da je „Velika Britanija izašla iz EU i da joj to daje manji značaj. ”
Ali London nastavlja da hrabro izražava žalosnu stvarnost.
Uzmimo, na primer, ponudu pisanih bezbednosnih garancija Švedskoj i Finskoj, koju je dao britanski premijer Boris Džonson.
Ova obećanja su osmišljena da ojačaju odlučnost dve nordijske nacije dok su razmatrale svoje prijave za pridruživanje NATO-u.
Ali nije bilo suštine britanske ponude, ako ni zbog čega drugog, nego što Britanci nisu imali ništa na putu održivih vojnih sposobnosti da ponude ni Šveđanima ni Fincima.
Čak i dok je Džonson pružao poslovičnu ruku pomoći svojim novootkrivenim nordijskim saveznicima, Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva borilo se sa planiranim smanjenjem snaga, zbog kojih bi britanska vojska bila smanjena sa svoje sadašnje „utvrđene snage“ od 82.000 na 72.500 do 2025. (stvarna snaga Britanske vojske je oko 76.500, što odražava tekuće poteškoće u regrutovanju i zadržavanju.)
Čak i ovi brojevi su varljivi – britanska vojska je sposobna da stvori samo jednu potpuno borbeno spremnu manevarska brigadu (3.500 do 4.000 ljudi sa svom potrebnom opremom i podrškom).
S obzirom na stvarnost da je Velika Britanija već na udici za pojačanu „borbenu grupu“ veličine bataljona, koja će biti raspoređena u Estoniju, kao deo NATO-ovog, tzv. stava pojačanog naprednog prisustva (eFP) (pridruživanjem tri druge „borbene grupe“ slične veličine”, koje su SAD postavile u Poljskoj, Nemačka u Litvaniji i Kanada u Letoniji), upitno je da li bi Britanci uopšte mogli da ostvare ovaj ograničeni zadatak.
Prošlomesečno raspoređivanje borbene grupe, koja se sastoji od pešadijskog puka sa 2 puške u Estoniju naglašava patos, koji definiše stvarnu britansku vojnu sposobnost.
2 streljačka borbena grupa uključuje tri pešadijske čete i jednu četu za vatrenu podršku, koja je sastavni deo jedinice, zajedno sa pratećim artiljerijskim, inžinjerijskim, logističkim i medicinskim elementima.
Francuska i Danska obezbeđuju jedinicu veličine čete borbenoj grupi, koju predvode Britanci naizmenično.
Britanska borbena grupa se sastoji od oko 1.600 vojnika i potpuno je integrisana u estonsku 2. pešadijsku brigadu.
S obzirom na ono što sada znamo o realnosti modernog ratovanja, zahvaljujući tekućoj ruskoj operaciji u Ukrajini, britanska borbena grupa bi imala očekivani životni vek na stvarnom evropskom bojnom polju manje od nedelju dana.
Tako bi i njeni saveznici u estonskoj 2. pešadijskoj brigadi.
Pre svega, jedinicama nedostaje bilo kakva održivost, kako u pogledu gubitaka ljudstva i opreme, koji bi se mogli predvideti u borbi, niti osnovnu logističku podršku neophodnu za pucanje, kretanje ili komunikaciju na savremenom ratištu.
Artiljerija je kralj bitke, a Britancima i Estoncima nedostaje, kada je reč o stvaranju bilo koje i blizu dovoljno moćne cevi, da se suprotstave ogromnoj vatrenoj podršci, koja se očekuje od bilo koje neprijateljske armije, ruske sile.
Stoltenbergova hipotetička snaga za reagovanje od 300.000 vojnika predviđa da se postojeće borbene grupe prošire na formacije veličine brigade, ironično postavljajući Britancima zadatak da stvore više borbene moći u vreme, kada aktivno nastoje da smanje ukupni nivo ljudstva.
Dok Britanci možda mogu da sastružu dovoljno supstance sa dna bureta, da tako kažem, da postignu ovo projektovano pojačanje, bukvalno ne bi preostalo ništa, što bi podržalo hrabru ponudu Borisa Džonsona o suštinskoj vojnoj pomoći Švedskoj i Finskoj, ostavljajući Britanski premijer više liči na kapetana Titanika, nakon što je udario u santu leda, izdajući direktive i ponašajući se, kao da su njegove reči imale bilo kakav uticaj, sve dok njegov brod tone.
Borba.Info
