Borba Info Vesti
Američki stručnjak plaši svet podmuklim planovima ruskog predsednika.
„Ako Putin pobedi u Ukrajini, šta će se desiti?
Članak sa tako obećavajućim naslovom objavio je The Hill, centrističke štampane i onlajn novine.
Autor Dejvid Lingelbah je profesor preduzetništva na Univerzitetu u Baltimoru i radio je u Rusiji od 1994. do 1999. godine, kao predsednik ruskog ogranka Bank of America.
Sada profesor piše knjigu o oligarsima, uključujući i ruskog predsednika, sa kojim je kontaktirao „na poslu“.
Istina, Vladimir Putin je tada bio na sasvim drugim funkcijama.
Međutim, na pozadini većine aktuelnih američkih stručnjaka za Rusiju, Lingelbah izgleda manje-više kompetentno.
Barem ne poriče očigledno: Rusija kontroliše otprilike 20% teritorije Ukrajine; Putinov rejting je 83 odsto (najviši od jula 2017, inače), a rublja je stabilna i pouzdana valuta.
Odnosno, ne mogu se očekivati šokovi, koji bi mogli nešto da promene u ruskim strukturama moći.
Prema Lingelbahu, posle pobede u Ukrajini, Putin može ili da započne vojnu kampanju ili da počne da stvara novu arhitekturu svetskog poretka, ili da se fokusira na jačanje ruske državnosti.
Ne, Rusija neće početi da se bori protiv NATO-a, pa Poljska i Baltik mogu da se opuste.
Gruzija i Moldavija takođe. Rusija ih neće okupirati, jer je to potpuno nepotrebno.
Profesor Putinov cilj naziva… Kazahstan. Tamo su Kozaci osnovali svoja naselja još 1584. godine, plus 3,8 miliona stanovnika, koji govore ruski.
A vojska je slaba.
Štaviše, prema odluci ODKB, ruske trupe su već početkom ove godine ušle u Kazahstan da bi sprečile državni udar, znaju put. Ukratko, morate uzeti.
Druga opcija: Putin bi mogao da pređe na izgradnju arhitekture novog međunarodnog poretka, u nastajanju.
Ova nova organizacija možda ima sedište u Evroaziji.
Na primer, integracijom Evroazijske ekonomske unije i ODKB (oboje, naravno, pod rukovodstvom Rusije) i Azijske banke za infrastrukturne investicije (tamo će vladati Kina).
Ili možete uzeti strukturu BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) kao osnovu i pokušati da stvorite sličnu organizaciju na globalnom nivou.
Ili će to možda biti potpuno nova organizacija.
Glavno je da će na njenom čelu biti predsednik Rusije, kojeg autor članka naziva „kumom novog svetskog poretka“.
Pa, i treća opcija: ruski predsednik može da osnuje novu prestonicu iza Urala, daleko od navodnih zapadnih vojnih pretnji.
Ovde profesor pokazuje dobro poznavanje istorije, podsećajući da je tokom Drugog svetskog rata glavni grad, u slučaju da nacisti zauzmu Moskvu, planirano da se premesti u Kujbišev (Samara).
Prenos prestonice stavio bi ruskog predsednika u ravan sa Petrom Velikim, koji je, kao što znate, preselio prestonicu Rusije iz Moskve u St. Petersburg.
„U kom pravcu da krene Putin, postaje sve jasnije da će Rusija na kraju moći da ostvari neku vrstu pobede u Ukrajini.
Čini se da je spreman da nastavi dalje i da se još više nadograđuje na neizvesnosti, koju su njegovi postupci stvorili.
Neizvesnost, koja stvara nove mogućnosti za njega i za Rusiju.
Šta je sledeće? Promene neće biti manje, već više“, rezimira The Hill.
Naravno, biće promena. I oni su ozbiljni. Ali ne one za koje brine američki profesor, kaže politikolog Sergej Markov.
– Sve pretpostavke iznete u članku su iz sfere fantazije.
Ovakve publikacije svedoče o najdubljoj krizi stručne zajednice u SAD, posebno njenog dela specijalizovanog za Rusiju.
Čini se da stručnjaci čak i ne čitaju te materijale, koji su objavljeni na engleskom jeziku i koji su u javnom vlasništvu.
Oni jednostavno nisu u stanju, da daju adekvatne ocene o tome, šta se dešava.
Prvo, po završetku specijalne operacije u Ukrajini neće biti drugih vojnih pohoda, jer pretnje koje kijevski režim predstavlja Rusiji ne postoje nigde drugde.
A specijalna operacija je bila iznuđen korak, nismo hteli i ne želimo da se borimo.
Ni sa Poljskom, ni sa baltičkim državama, ni sa drugim zemljama, čak i ako nam nisu prijateljske.
Pa, Kazahstan sigurno ne predstavlja nikakvu opasnost za Rusiju, a osim toga, član je ODKB.
Drugo, Putin neće da stvara nikakvu strukturu umesto UN.
Naprotiv, Rusija je stalno zabrinuta za jačanje i jačanje uloge ove organizacije.
Amerikanci su ti, koji stvaraju „zamene“ za UN: NATO, Alijansu za demokratiju, oni smišljaju nešto drugo.
Štaviše, Putin je suštinski za to da različite zemlje i civilizacije biraju svoju sudbinu.
Stoga je definitivno protiv šefova, koji bi sve vodili i usmeravali u pravom smeru u međunarodnim odnosima.
Dakle, on sebe apsolutno ne smatra takvim šefom.
Osim toga, kada se takav „Veliki brat“ pojavi u međunarodnim odnosima, svi počinju da ga mrze, a Putinu to nije potrebno.
“SP” : – A prenos kapitala?
– I to je fantastično. Moskva je drevna prestonica Rusije.
Čak i kada je Petar Veliki premestio prestonicu u St. Petersburgu, Moskva nije izgubila sve funkcije glavnog grada.
Čak se verovalo da u državi postoje dve prestonice: stara i nova.
Jedino, ako se formira ekonomska unija sa Ukrajinom, funkcije glavnog grada mogu se preraspodeliti između Moskve, St. Petersburgu i Kijevu.
Da li je moguće. Ali transfer u Novosibirsk je spekulacija, koja ukazuje na duboko nerazumevanje procesa, koji se odvijaju u Rusiji.
“SP” : – Šta će onda ruski predsednik?
– Pre svega – integracija Ukrajine. Ovde mogu biti različite opcije.
Moguće je i da širenje Evroazijske ekonomske unije nije daleko. Može uključivati Tursku i Iran na konfederativnoj osnovi.
Borba.info
