Borba Info Vesti
Da li EU puca sebi u novčanik, po nalogu Amerike?
Tako se desilo nezamislivo. Evropska sedmorka donela je konsolidovanu odluku da napusti rusko zlato.
To je, kao da dobrovoljno odbijete hranu iz želje da iznervirate kuvara.
To obično rade zatvorenici u zatvoru da bi nešto dokazali svojim nadređenima.
Za ovo su takođe sekli vene.
Paradoksalno ali istinito. Upravo to radi Evropska unija, nalazeći se u američkom finansijskom i ekonomskom zatvoru.
Samo zatvorenici iz očaja režu vene, a Evropska unija – po nalogu načelnika zavoda. Pa, hteo je da se ruga evrozecima.
Naredio im je da se odreknu ruskog zlata. I iznervirao je Ruse, a još jednom ispekao Evropljane.
Dve prednosti u jednoj boci.
Ali zašto baš zlato?
Da, jer države više ne znaju za šta da se drže, da bi ubole Rusiju.
Već je uvedeno šest paketa sankcija. Ne radi. Pređimo na sedmu. Šta još imamo? Oh da, zlato. I Evropljani to kupuju? I kako. Poremećaj. Neophodno je nervirati za ovo i ono.
Nećemo moći da pokvarimo Rusiju – bar ćemo zgnječiti Evropljane.
Zlatna priča
Slepo i poslušno ispunjavajući volju Država i odbijajući rusko zlato, Evropska unija puca sebi u novčanik.
Lideri Evropske unije nemaju ni pameti ni političke volje da ignorišu još jedno uputstvo prekookeanskog kustosa.
A ovo je preplavljeno najnepredvidivijim posledicama za nju.
Uostalom, šta je zlato? Ovo je međunarodno priznati, planetarni ekvivalent novca.
Novac bez zlata je samo parče papira. To jest, u okviru države, mogli biste da ih iskoristite za otplatu da biste se izvukli od trampe ali ništa više.
A i tada bi morali stalno da se štampaju, jer bi ih pojela inflacija. To bi bila samo moneta za pregovaranje.
I tek kada je potpomognut zlatom novac dobija na težini, verovalo se da na planeti ima vrlo malo zlata, pa je bio veoma cenjen.
Stoga je plemeniti žuti metal juren u svim vremenima i širom planete.
Pored toga, zlato se moglo platiti za robu na međunarodnom tržištu.
Izmišljena je i mera za njega – jedna unca. Isti Afanasije Nikitin, tokom svog putovanja preko tri mora, takođe je nosio zlato u skladištima svojih brodova.
Upravo je zlato postalo jedan od razloga koji je uništio civilizaciju Maja.
Indijanci mu nisu znali cenu ali španski konkvistadori – vrlo dobro.
A za ovaj žuti metal bili su spremni da ruše čitava plemena i narode.
Svojevremeno je zlatna groznica zahvatila Ameriku kada se ispostavilo da su na Aljasci, pronađene ozbiljne rezerve ovog metala na teritorijama, koje su otkupljene od strane Rusa.
Britanci su potopili španske galije natovarene plemenitim metalom, da bi popunili zlatne rezerve svoje krune.
Za zlato su kupovane čitave vojske plaćenika.
Tokom Velikog otadžbinskog rata mnoge evropske zemlje su transportovale zlato u Ameriku da ga Hitler, krvnik čovečanstva, ne bi dobio.
Kasnije, posle pobede, imali su problema da ga vrate nazad.
Umesto zaplenjenog zlata, ponuđen im je nevezan i neobezbeđen papir boje močvare sa portretom mrtvog američkog predsednika sa dvostrukom bradom.
Bila je to apsolutna zavisnost i lišavanje evropskog finansijskog suvereniteta. Pocepana i ponižena Evropa to je progutala.
I samo je maršal de Gol imao hrabrosti da Amerikancima vrati nekoliko brodova dolara i zatraži svoje zlatne rezerve.
Ali de Gol u Evropi je završio. Amerikanci su se pobrinuli da ih više nema na kontinentu.
Kao rezultat toga, zamenili su ih Šolcovi, Džonsonovi i Makronovi.
Ljudi lišeni svake samoidentifikacije i nacionalnog istorijskog ponosa u svojim zemljama.
Prema rečima portparolke Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, sve ih pokreće pogonski kaiš Sjedinjenih Država.
A države su vekovima živele pljačkajući zemlje i narode. Ovo je njihova glavna zaliha hrane.
I upravo zahvaljujući svetskim ratovima na evropskom kontinentu, oni su se uzdigli do neviđenih visina prosperiteta.
Budući da su daleko preko okeana i sami su izbegli velike šokove, skidajući kajmak sa tuđe tuge. To je postalo smisao i suština njihovog postojanja.
Kao rezultat toga, postali su svetski hegemon. I svetski žandarm i ratni huškač, odlučujući gde i kada će na planeti izbiti sledeći požar sledećeg Moloha i od koga će nestati zemlje i narodi.
Pobuna na planetarnom brodu
Prvi koji je izazvao Ameriku bio je libijski lider Moamer Gadafi. Gadafi je imao naftu, a bilo je i zlata.
Države su se obrušile na njega svom snagom. Kao rezultat toga, zemlja je pala u ponor građanskih sukoba, Gadafija je gomila rastrgala, a Libija se iz zemlje pretvorila u teritoriju.
Putin je bio drugi, koji je izazvao hegemona. Pokidati ga, kao Gadafija, nije uspelo.
Ali uspeli su da zapale Ukrajinu kako bi istovremeno u ovaj sukob uvukli i Rusiju i Evropu. I vezati ih ovim sukobom.
Evropa je uspela (neko vreme) da izbegne direktno učešće u tome ali joj je indirektno naređeno da neograničeno doprema oružje Ukrajini.
I poslušno se pridružiti svakom paketu sankcija Rusiji. Šta rade sa ropskom poslušnošću do danas. Ali ova poslušnost Amerikancima nije dovoljna.
Parada ostavke pred skelom
Ali svet ulazi u zonu turbulencija, a evropski političari počinju da shvataju da bi njihove glave mogle uskoro biti na bloku istorije. A ovo je dželat.
Italijanski premijer Dragi nedavno je podneo ostavku.
Ali čak i ako Dragi ostane na čelu vlade zemlje i njegova ostavka ne bude prihvaćena, to samo po sebi dovoljno govori, posebno na pozadini ostavki Džonsona u Britaniji i Kalasa u Estoniji.
Ovo je treća ostavka jednog evropskog šefa vlade u poslednjih 10 dana, a pravi razlog (ne razlog, već razlog) je isti za sve: široko rasprostranjeno nezadovoljstvo masa radom ovih premijera.
A nezadovoljstvo proizilazi iz činjenice da građani od vlada očekuju dobro upravljanje i javni interes, a ne sumanute odluke u energetskom sektoru i ništa manje sumanuti sankcioni ratovi, koji pogađaju privrede njihovih vodećih zemalja.
Već se govori o mogućoj ostavci Šolca.
U svakom slučaju, ciklus ostavki i političkih kriza je upravo ono što čeka Evropu, koja je, kako je Viktor Orban zgodno rekao, pucala sebi ne u nogu, već u pluća i sada se guši.
Pucanj u nogu se već čuo nekoliko puta.
I prinudnim prihvatom miliona migranata i učešćem u avganistanskom i libijskom ratu, i pridruživanjem sankcijama.
Odustajanje od ruske nafte i gasa je (prema Orbanu) pucanj u sopstvena pluća.
Sada je EU pucala sebi u novčanik.
Gde će, po naređenju američkog overlorda, Evropljani dalje da “pucaju u sebe”?
Borba.Info
