Devizno tržište i dalje zadivljuje. Prvo, dolar je, nakon blagog jačanja, ponovo opao i već se trguje na Moskovskoj berzi ispod 59 rubalja.
Evro će biti jeftiniji od dolara, a rublja će biti nasilno oslabljena!
Ruska nacionalna valuta je tokom svog „free float-a” ignorisala sve pokušaje vlasti da ojačaju dolar, kako bi zakrpili budžet.
Ali ovo nije jedina neobičnost. Tokom trgovanja 12. jula, kursevi dolara i evra su se izjednačili na oko 59,3 rublje.
Američka valuta je tokom zasedanja čak nekoliko puta poskupela od evropske, što se dogodilo prvi put posle 20 godina.
Na koje faktore danas reaguje kurs rublje i šta uzrokuje paritet dolara i evra, rekli su stručnjaci za MK.
Rublja ponovo jača. Menjački dan 12. jula završen je na nivoima ispod 59 i za dolar i za evro.
Pres-sekretar predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov nazvao je jačanje rublje predmetom posebne pažnje vlade i Centralne banke.
On je naglasio da je ovo pitanje “zaista visoko na dnevnom redu”.
U međuvremenu, Ministarstvo finansija i Banka Rusije imaju različite stavove o regulisanju kursa nacionalne valute.
Krajem juna, ministar finansija Anton Siluanov se žalio da je jaka rublja preskupa za državnu kasu i da ugrožava dobrobit izvoznih industrija.
Na tržištu je rečeno da vlasti razmatraju mogućnost da prihode od izvoza nafte i gasa iskoriste za obavljanje deviznih intervencija.
„Verovatno je Ministarstvo finansija tada, od 5. jula, sprovelo najavljenu nameru da se vrati kupovini deviza na berzi“, kaže Mark Gojhman, glavni analitičar “TeleTrade”. – Ali ne dolar i evro, čiji su računi blokirani sankcijama, već alternativne valute.
Ova praksa je, po svemu sudeći, primenjena već 5. jula, kada je kurs dolara na Moskovskoj berzi odmah skočio sa 55 na 61 rublju.
I istog dana, obim trgovine kineskim juanima porastao je za 30% u odnosu na uobičajeni nivo.
Međutim, čini se da intervencije nisu nastavljene.
Koncept ovakvog delovanja na tekućoj osnovi, po novom „budžetskom pravilu“, još nije formiran, ističe ekspert.
Razumljiva je zabrinutost Siluanovljevog odeljenja.
Jaka rublja ne samo da dovodi do smanjenja budžetskih prihoda, već i provocira smanjenje prihoda izvoznika, sužavanje investicionih planova i kao rezultat, pad obima proizvodnje.
Čini se da je rešenje jednostavno: popraviti kurs rublje „po nalogu“ i smiriti se.
Ali Banka Rusije odbacuje bilo kakve nagoveštaje ovog koraka, ukazujući na nedostatke takve politike.
Prema Centralnoj banci, regulisani kurs, vezan za određenu stranu valutu, dovešće do smanjenja nezavisnosti monetarne politike Ruske Federacije.
Osim toga, to će izazvati uvoz inflacije u Rusiju spolja, smatra regulator.
I dok se finansijske vlasti svađaju, rublja je nastavila svoju ofanzivu.
Centralna banka Ruske Federacije je 11. jula predstavila procenu tekućeg računa platnog bilansa.
Višak priliva valute u zemlju nad njenim odlivom za šest meseci iznosio je 138,5 milijardi dolara, što je 6,5 puta više nego godinu dana ranije.
U tom kontekstu, dolar je pao ispod 60 rubalja na Moskovskoj berzi, iako je kurs Centralne banke i dalje fiksiran na 61,3 rublja.
Prema rečima Marka Gojhmana, u takvim uslovima mnogo će zavisiti od delovanja Banke Rusije i Ministarstva finansija.
Pokazali su da je dolar od 50 rubalja, veoma nepoželjan.
Obimne intervencije se mogu ponoviti ako dolar oslabi na 54-55 rubalja i ispod ali je malo verovatno da će dolaru biti dozvoljeno da dostigne 50 rubalja.
„Nagli rast dolara od deset odsto, koji smo videli 5. jula su tržišne špekulacije“, nastavlja temu međunarodni finansijski analitičar Andrej Plotnikov.
Prema njegovom mišljenju, stopa će dostići 55-56 rubalja po dolaru, a nakon toga će tržište postepeno ići na nivoe, koje želi vlada – na 70-75 rubalja po dolaru.
Od čega danas zavisi kurs nacionalne valute?
Stručnjaci sa kojima je MK razgovarao naveli su pet faktora na koje, u današnjoj realnosti, igrači razmene najviše reaguju.
Prvo, to je kurs dolara i evra na svetskom tržištu valuta.
Analitičar Plotnikov savetuje Rusima da prate indeks dolara kako bi razumeli pravac kretanja rublje.
Drugo, dinamika uvoza i izvoza.
„Paralelni uvoz nije dobio zamah, iako su prve isporuke bile u maju“, kaže Andrej Vernikov, šef odeljenja IVA Partners.
„Zbog toga, dok je potražnja za dolarima mala, a samim tim i kurs je nizak.
Vlasti mogu da utiču na njega samo kupovinom juana.
Po mišljenju stručnjaka.
Rast paralelnog uvoza će pomoći da se dolar sigurno zadrži iznad 55 rubalja.
„Na kraju godine, dolar od 75 rubalja me neće iznenaditi“, zaključuje Vernikov.
Treće, geopolitički faktor. U poslednje vreme, njen značaj je donekle opao.
Ali krajem februara – početkom marta, on je bio taj koji je diktirao trendove na deviznom tržištu.
Četvrto, cena energenata uvezenih iz Rusije.
Naravno, nema direktne zavisnosti kursa rublje od cene nafte, kao do sada.
Ali oštri usponi i padovi u ceni barela i dalje utiču na raspoloženje berzanskih špekulanata.
Peto, devizne intervencije Ministarstva finansija i politika Centralne banke Ruske Federacije.
Konkretno, valutni igrači pomno prate uvođenje – uklanjanje novih ograničenja na deviznom tržištu.
Što se tiče pariteta američke i evropske valute, prema Vernikovu, investitori bi trebalo da se naviknu na nizak kurs evra, jer će se evropska privreda osećati veoma loše, zbog visoke cene gasa.
Cene goriva su porasle, zbog ograničenja sankcija Rusiji i nepuštanja u rad gasovoda Severni tok 2.
Bez ukidanja sankcija ruskim energentima nije moguće rešiti ekonomske probleme Evrope, a Brisel ne može da pristane na ukidanje sankcija iz političkih razloga.
Prema Plotnikovu, Rusi već mogu da se naviknu na to, da će evropska valuta biti jeftinija od američke, a on lično očekuje evro… po 45 rubalja u bliskoj budućnosti.
Borba.Info