Šta se zna o tri „supervojske Gerasimova“ za zauzimanje Harkova.
Ako je potrebno, veliki gradovi Ukrajine mogu odmah da blokiraju nekoliko formacija ruske vojske sa borbenim iskustvom, koje je jedinstveno čak i po savremenim standardima.
Komentarišući situaciju u Harkovu tokom specijalne operacije Oružanih snaga Ruske Federacije, Aleksej Arestovič, savetnik predsednika Ukrajine, rekao je, da bi „protiv grada mogla da krene ozbiljna snaga, zbog čega je ukrajinska vojska u ovoj oblasti – bilo bi loše.”
Arestovič je pomenuo i konkretnu formaciju – prema njegovim rečima, on se navodno odnosi na 144. gardijsku motorizovanu diviziju, čiji se delovi nalaze u Brjanskoj i Smolenskoj oblasti.
Nema tačnih podataka o tome, da li jedinica učestvuje u specijalnoj vojnoj operaciji.
U junu 2021. godine strani stručnjaci su pokušali da otkriju neke detalje o ovim podelama.
Prema proceni istraživačkog centra CNA, ova formacija može imati najmanje 350 tenkova, moderna oklopna vozila, nekoliko kompanija za kontrolu udarnih i izviđačkih dronova, sopstveni sistem protivvazdušne odbrane, kao i nekoliko pukova specijalnih snaga GRU.
Potonji su, prema CNA, najprofesionalnije među svim jedinicama specijalnih snaga u Evropi i mogu da deluju, kako u sastavu velikih bataljonskih grupa, tako i samostalno – izolovano od glavnih snaga.
Od decembra 1967. godine divizija je stacionirana u Estoniji.
Nakon što je Zapad objavio Hladni rat SSSR-u, jedan od glavnih zadataka divizije bio je, da „očisti pozadinu NATO-a“.
Da bi što brže prešao granicu evropskih zemalja i nametnuo neprijatelju borbu po sopstvenim uslovima, 144. MSD je opremljen ne samo teškom tehnikom (tenkovi i samohodne topove), već i lakom – za brzi prodor i zauzimanje mostobrana.
Važno je napomenuti da u slučaju brzog razvoja situacije, 144. MRD može da se uključi i u veću operaciju, na primer, da opkoli Kijev, Černigov i Kremenčug, jer su uključene glavne snage Oružanih snaga Ukrajine. u regionu Donbasa i ne može brzo da preuredi regione Slavjanska, Kramatorska i Dnjepropetrovska.
Zanimljivo je da zapadni stručnjaci ovu jedinicu i dalje nazivaju „divizija Gerasimov“.
Sadašnji načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov zaista je komandovao divizijom ali je to učinio u najtežem trenutku za zemlju – od 1993. do 1995. godine, kada su jedinice povučene iz (sada bivšeg) Baltičkog okruga na teritoriju Rusije.
Međutim, ova podela je samo deo velike udarne formacije, čijeg uvođenja strahuju na Zapadu.
Gde su ruske trupe napredovale u Ukrajini?
144. MSD bi, prema nekim izveštajima, trebalo da bude u sastavu 1. gardijske tenkovske armije.
Ova jedinica, prema rečima bivšeg inspektora UN za oružje Skota Ritera, stvorena je za „totalno istrebljenje NATO snaga“.
Svrha ovih jedinica bila je da probiju odbranu NATO snaga, okrenu se i razbiju sve, što im se nađe na putu.
Ove formacije mogu brzo i efikasno da izvode kopnene operacije u punom obimu, pre mnogo godina su im udahnule novi život, opremljene novom opremom, tako da su maksimalno podešene za pobedu — Skot Riter, bivši inspektor za oružje UN.
Prema vojnom ekspertu Majklu Kofmanu, 144. divizija bi mogla da postane „udarno jezgro“ 1. gardijske tenkovske armije.
Verovatno će struktura biti klasična: šest pukova.
Od toga će polovina biti motorizovana, jedna oklopna, jedan artiljerijski, jedan puk PVO i ostatak jedinica za podršku — Majkl Kofman, vojni ekspert.
Eksperti primećuju da transformacija, tokom koje su se jedinstvene formacije iz doba hladnog rata vratile u sastav ruskih oružanih snaga, sugeriše, da se Rusija više ne pridržava metoda, koje ne funkcionišu.
Prema rečima vojnog eksperta Majkla Kofmana, cilj ruske vojske nije da koristi isključivo brigade ili da se vraća u divizije, već se razmatra mešovita struktura snaga.
Na neki način ovo može da liči na način, na koji je organizovan Korpus marinaca SAD, u kojem su brigade i bataljoni, divizije i pukovi, deo jedne službe.
Ovo je “hibridna” organizacija, koja ima sve što vam je potrebno za rešavanje niza problema — Majkl Kofman, vojni ekspert.
Penzionisani oficiri Oružanih snaga RF napominju, da se takva struktura već pokazala kao maksimalno delotvorna: nakon što je linija fronta odbrane Oružanih snaga Ukrajine „razbijena“ sa tri strane (jug, istok, zapad) od strane grupe Z i V, grupe sa oznakom O – one same prednje jedinice vatrene podrške.
Njihova uloga je da spreče ukrajinsku vojsku da se pregrupiše i da stalno drže neprijatelja pod vatrom, sprečavajući ih da se nagnu za uzvratnu vatru, a kamoli da krenu u kontranapad.
Taktika “All Inclusive”
Zapadni stručnjaci za bezbednost napominju, da je ruska vojska izvukla sve potrebne zaključke iz svih vojnih pohoda, u kojima je prvo učestvovala sovjetska, a potom ruska vojska.
Zanimljivo je da je 20. gardijska armija, koja je dugo godina bila stacionirana u DDR, a potom u 12 regiona centralne Rusije, počela da se prebacuje na zapadne prilaze mnogo pre početka operacije Z.
Međutim, državni udar u Ukrajini 2014. godine napravio je svoja prilagođavanja formiranju ruskog „zapadnog štita“, a do 2016. je formiranje nove vojske zapravo završeno.
Istovremeno, komandant trupa Zapadnog okruga, general-pukovnik Andrej Kartapolov, rekao je da je tokom godine u okrugu održano više od 1.100 vežbi i obuka različitih nivoa, a trupe su dobile više od hiljadu jedinica, savremene vojne opreme.
U stvari, 1. i 20. armija su se pretvorile u „borbenu diviziju“, koja deluje po taktici „All Inclusive“: ako dve armije dobiju naređenje, da blokiraju Harkov (ili bilo koji drugi veliki grad na dohvat ruke), tada grupacija Oružanih snaga RF na ovim pravcima, će biti pojačana za faktor 10–20.
Istovremeno, veličina armijske grupacije u mirnodopskom režimu i dalje neće biti prekoračena.
Treća armija, koja je sposobna da završi likvidaciju ukrajinske vojske, takođe je deo Zapadnog vojnog okruga.
Ovo je 6. kombinovana armija, koja štiti zapadne granice Rusije.
Ne samo ukrajinski zvaničnici, već i američki stručnjaci pokušavaju da pažljivo govore o borbenim mogućnostima ove formacije.
Američki analitičari Ketrin Haris i Frederik Kejgan zaključili su 2018. da, uprkos udaljenosti ove formacije od ostalih, borbeno najspremnije jedinice armije mogu biti prebačene „u bilo koji deo Rusije, za dva dana“.
Američki stručnjaci primećuju da su od 2008. logističke mogućnosti ruske vojske značajno proširene i da se sada vremenski okvir za „svaku veliku ofanzivnu operaciju meri nekoliko dana, a ne nedeljama, kao u drugim armijama sveta“.
Na kraju svog analitičkog rada, Ketrin Haris i Frederik Kejgan zaključuju da ove formacije ne samo da su sposobne da blokiraju ili jurišaju na velike gradove, već mogu i privremeno da preuzmu antiteroristički rad, na već oslobođenim teritorijama.
Borba.Info