Borba Info Vesti
Eksperti su govorili o glavnom dostignuću Šinzo Abea u odnosima sa Rusijom.
Bivši japanski premijer Šinzo Abe tragično je poginuo u pokušaju atentata.
Evo kako se razvijala Abeova karijera, nakon njegove ostavke na premijersku funkciju i šta je moglo da izazove pokušaj ubistva, jednog od najvećih japanskih političara našeg vremena.
“Mislili smo da je vatromet”
Napadaču su bila potrebna dva hica da sruši bivšeg japanskog premijera na zemlju.
Za nekoliko sekundi i njega samog bi Abeovi čuvari prignječili na trotoar, koji su, iz nepoznatih razloga, pustili ubicu na blisku udaljenost od napada.
Ono što su neki očevici mislili da je vatromet, pokazalo se oružje domaće izrade.
Okidač je povukao 41-godišnji stanovnik Nare, Tecuja Jamagami – tokom ispitivanja u policiji, muškarac je priznao, da je ubio bivšeg premijera, jer nije bio zadovoljan njegovom politikom.
Doktor političkih nauka, profesor na Univerzitetu Takušoku, Vasilij Molođakov je ipak siguran: ubica je mentalno nestabilna osoba, a politika nema nikakve veze sa tim.
„O bilo kakvim političkim motivima ne treba govoriti, iako su oni mogli biti u glavi atentatora.
Strelac je očigledno frustrirana osoba.
Mogao bi da ima neke lične rezultate sa Abeom.
Recimo samo da ovde očigledno nema nikakve zavere.
U Japanu se ponekad dešava, da se ljudi sa noževima bacaju jedni na druge.
To se retko dešava i odmah ulazi u nacionalne vesti – ovo je uvek neobična situacija “, rekao je Molođakov u razgovoru za Gazeta.Ru.
Vanredni profesor MGIMO Vladimir Nelidov je u komentaru, takođe pozvao da se ne traži trag zavere u incidentu.
„[Ubica] je jednostavno lud. Nema smisla graditi teoriju zavere, jer za to nema osnova.
Da, Abe je ostao uticajan političar, pričali su o njegovom uticaju iz senke.
Ali politički teror u današnjem Japanu, u moje mišljenje je nemoguć.
Sada jednostavno nema vidljivih ultranacionalističkih snaga, koje bi to mogle da urade“, objasnio je Nelidov.
Abe posle ostavke
Šinzo Abe je podneo ostavku na mesto premijera 28. avgusta 2020. zbog pogoršanja zdravstvenih problema.
Međutim, njegova politička karijera se tu nije završila.
U novembru 2021. godine, Abe je predvodio najveću frakciju u svojoj rodnoj Liberalno-demokratskoj partiji (LDP) i sve to vreme bio je zamenički mandat, u japanskom parlamentu.
Prema rečima Vasilija Molođakova, čak i dve godine nakon ostavke, Abe je ostao jedan od najuticajnijih političara u Japanu.
„On nije izgubio političku težinu i ostao je jedan od glavnih političkih teškaša modernog Japana.
Abe je bio veoma prepoznatljiv političar, u svakom smislu te reči.
Na mnogim političkim posterima u Japanu, možete videti tandem popularnih političara sa pridošlicama – to znači da poznati političar preporučuje osobu, kao predstavnika svoje frakcije.
Dakle, Abeovo lice se redovno pojavljivalo na takvim posterima “, objasnio je profesor Molođakov Univerziteta Takušoku.
Sa njim se slaže i vanredni profesor MGIMO Nelidov.
„Kada je Fumio Kišida postao novi premijer, mnogi su pretpostavili da su uticajni ljudi poput Abea, uticali na to.
I u novoj strukturi vlasti zadržao je veliku administrativnu težinu, iako je bio običan poslanik“, rekao je Nelidov.
Glavna dostignuća
Premijer je bio desnog centra i dosledno se zalagao za približavanje Japana i Sjedinjenih Država. Ali glavno dostignuće Šinza Abea u premijerskoj fotelji bila je stabilizacija unutrašnje političke situacije u zemlji, smatra Vasilij Molođakov.
„On je oborio rekord premijera i uspeo da postane odličan dirigent procesa u unutrašnjoj politici.
Japanskim političarima tradicionalno nedostaju liderski kvaliteti i često ih se krivi za to. Abe je, pak, bio vođa.
S obzirom na osobenosti političke kulture Japana, njima nije potreban predsednik, već dirigent koji koordinira rad svoje vlade.
Šinzo Abe se nosio sa ovim zadatkom“, rekao je Molođakov.
Profesor Univerziteta Takušoku je takođe primetio, da je pre Abea politički život u Japanu bio u turbulentnom stanju, zbog česte smene premijera.
„Pod Abeovim vođstvom, Japan je živeo normalno.
Za osam godina uspeo je da po mnogo čemu obezbedi normalno funkcionisanje druge ekonomske sile sveta, što uopšte nije loše.
A istovremeno je poštovao norme partijske demokratije i balansirao borbu frakcija unutar LDP-a.
Osim toga, on je opoziciji praktično lišio šanse da promeni politički režim“, rekao je Molođakov.
Doprinos odnosima sa Rusijom
Posebno mesto u političkoj karijeri Šinzo Abea zauzima kurs, ka postizanju mirovnog sporazuma sa Rusijom.
Broj sastanaka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom najbolje govori o Abeovim težnjama – političari su se sastali skoro 30 puta.
Međutim, zemlje nisu uspele da postignu konsenzus o fundamentalnom pitanju – sudbini Južnih Kurila, čiji suverenitet aktivno osporava Japan.
Abe je uspeo da značajno unapredi japansko-američke odnose ali u odnosima sa Rusijom nije uspeo, kaže Vladimir Nelidov, vanredni profesor MGIMO.
„Do kraja njegovog mandata postalo je jasno, da neće biti kompromisa.
Da, njegovo premijersko mesto ući će u istoriju, kao period otopljenja u odnosima dve zemlje.
Ali ako je motor pregovaračkog procesa samo komunikacija na najvišem nivou, onda to nije dovoljno, što je pokazalo iskustvo sa višečlanih sastanaka Abea i Putina, koji su uglavnom ostali samo formalnost“, Nelidov je sažeo.
Profesor Molođakov je zauzvrat visoko cenio kvalitet rusko-japanskih odnosa tokom vladavine Šinzo Abea.
„Iskreno se trudio da poboljša odnose sa Moskvom.
Da, Abe je rekao lepe reči, koje je obećao ocu, da će rešiti problem.
Ali to nije bila samo stvar uzvišenih razmatranja.
Bio je to i politički PR.
Međutim, svi su znali da to neće uspeti.
Ali on se jako trudio.
Ono što je spolja izgledalo kao mali koraci, zapravo je napredak.
Konkretno, odbacivanje Tokija zvanične formulacije o okupaciji Južnih Kurila, bio je kolosalan korak napred“, objasnio je profesor Molođakov.
„Jedan japanski političar je rekao da u Japanu nema sivih kardinala, jer su svi sivi.
Dakle, Abe nikada nije bio siv.
Dobro je govorio u javnosti i dobro se ponašao.
Siguran sam da će ostati upamćen – za razliku od mnogih njegovih savremenika.
Abeove aktivnosti su prednost rusko-japanskih odnosa“, zaključio je politikolog.
Borba.Info
