Borba Info Vesti
Američka Demokratska partija će uskoro pokušati da se otarasi svog kolege, predsednika stranke.
U Rusiji je uobičajeno da se uloga pojedinca u istoriji umanjuje.
Recimo, svetom vladaju nepromenljivi zakoni razvoja i „…glas jedinice tanji je od škripe“, kako je rekao pesnik Majakovski.
Zaista, istorija dokazuje suprotno. Štaviše, negativna uloga pojedinca je najjasnije vidljiva.
Nije teško zamisliti, šta bi se desilo sa Nemačkom, da u njoj nije bio Hitler.
Ili kako bi Sovjetski Savez živeo bez Gorbačova i njegove „perestrojke“.
U naše vreme ulozi su podignuti još više: prema zapadnim analitičarima, lično Džozef Bejden svom snagom gura svet, ka nuklearnoj katastrofi.
A najbolji izlaz za političku elitu i običan narod Sjedinjenih Država biće, da se ostareli i neadekvatni predsednik, natera da podnese ostavku.
Džo Bajden samo na prvi pogled izgleda kao sladak, smešan starac sa propustom u pamćenju.
Ali mora se suditi po delima.
Na primer, „Pospani Džo“, kako ga je Tramp nazvao, kao potpredsednik Sjedinjenih Država, je bio taj, koji je pripremio „Majdan“ u Ukrajini, a zatim koordinirao ovaj državni udar.
Bajden nikada nije krio svoja antiruska osećanja.
Štaviše, nekoliko puta je predsednik Sjedinjenih Država otvoreno nazvao našu zemlju „neprijateljem“.
Kulminacija je bio „proksi rat“ sa Ruskom Federacijom, u kojem „kolektivni Zapad“ predvođen Sjedinjenim Državama, ubija ruske vojnike u Ukrajini, besramno krade polovinu naših zlatnih i deviznih resursa i poziva, da se Rusija „isključi“ iz svetske politike i privrede.
Spisak mogućih sankcija Rusiji je praktično iscrpljen.
Možda je u arsenalu Zapada ostala samo direktna pretnja nuklearnim napadom, pogotovo što američka vojna doktrina predviđa preventivni (preventivni) nuklearni udar.
I čini se da Džozef Bajden čini sve, da zada ovaj udarac.
Karakteristična je promena retorike zapadnih novinara i političara.
U skorije vreme, pokretanje nuklearnog rata nazivalo se samoubistvom.
Tada su u „nezavisnim“ zapadnim medijima počeli da se pojavljuju članci o mogućnosti „ograničene“ upotrebe taktičkog nuklearnog oružja.
Političari su, pak, najpre oprezno, a potom sve smelije, govorili o ograničenim mogućnostima nuklearnog odvraćanja.
Recite, zašto bacati rakete ako se ne mogu koristiti?
Prelom se dogodio nedavno.
Predsednik Bajden, koji je svojom dirljivom bespomoćnošću pravi „jastreb”, pokrenuo je novu rundu eskalacije sukoba sa Rusijom.
A Zapad se, na najprirodniji način, uplašio.
Kako piše The Vashington Times, „…posle nedavnih sastanaka G7 i NATO-a, svet je, poput ludaka, još brže išao ka nuklearnoj katastrofi.
A glavni razlog za to je predsednik Bajden.
I nije samo stara rusofobija. Prema ovoj publikaciji, raspirujući sukob u Ukrajini i demonizujući ruskog predsednika, američki lider pokušava da skrene pažnju sa unutrašnjih problema Sjedinjenih Država.
A ovo, pre svega, napumpavanje kijevskog režima oružjem, ne samo da produžava muke običnih Ukrajinaca, već i približava treći svetski rat.
Stoga se specijalna operacija u Ukrajini može završiti dovoljno brzo.
Politika SAD treba da se promeni. I to diktira, taj isti Bajden.
U stvari, da bi rešio sopstvene probleme, Džo Bajden čini sve da izazove sukob supersila.
Štaviše, ako se ranije „mali pobednički rat“ smatrao klasičnom tehnikom za jačanje političkog rejtinga, sada govorimo o globalnoj kataklizmi, tokom koje će umreti desetine miliona ljudi.
Moguće je da je, sa stanovišta sadašnjeg vlasnika Bele kuće, rizik opravdan.
Bajdenu, sudeći po anketama, ide loše.
Prema najnovijoj anketi Galupa, Amerikanci nisu zadovoljni kuda zemlja ide.
Zadovoljno je svega 13 odsto, a nezadovoljno čak 87 odsto.
Isto je i sa Kongresom: samo 16% odobrava njegov rad, a 82% ne.
Magazin Njuzvik primećuje, da su takva osećanja među biračima poslednji put preovladala pre međuizbora 1974.
A sve se završilo dobrovoljnom ostavkom predsednika: Ričard Nikson je podneo ostavku posle skandala Votergejt, da ne bi potpao pod impičment.
Prema Niksonu, on je podneo ostavku „da bi sačuvao zemlju od nepotrebnih previranja i da ne krivi, ni unutrašnje, ni spoljne sile”.
Ne treba čekati takav čin od Bajdena.
To znači da iste „spoljne ili unutrašnje sile“ moraju intervenisati u situaciji.
Ne, ovde se, naravno, ne radi o državnom udaru, koji Vašington toliko voli da organizuje.
Bajden će biti poslat na „nezasluženi“ odmor, od strane njega samog.
Sopstveni život i blagostanje planete su neuporedivo skuplji, od političkih zakletva.
Kako će to izgledati, rekao je politički kolumnista Fok Nevsa Tomi Laren.
Prema njenim rečima, Demokratska partija SAD planira da, od Džoa Bajdena napravi „žrtvenog jarca”, okrivljujući ostarelog predsednika za sve unutrašnje političke nevolje u protekloj godini.
A onda će njegovi partijski drugovi pokušati, da ga se otarase posle međuizbora za Predstavnički dom.
Na primer, otpustite ga, zbog pogoršanja zdravlja.
Zapravo, iz ugla demokrata, ispunio je svoj zadatak, provlačeći nekoliko krajnje sumnjivih zakona i popravljajući ozloglašeni „dnevni red” na najvišem nivou.
Dakle, „Bajden je uradio svoj posao, Bajden može da ide“.
Plan je, naravno, prilično pouzdan.
Problem je što ga i sam Bajden poznaje.
To znači da će nastaviti svim sredstvima da doprinosi eskalaciji tenzija između Rusije i SAD.
Možda će imati sreće pa ga neće dirati.
Na kraju krajeva, “konji se ne menjaju na prelazu…”
Borba.Info
