Borba Info Vesti
Ulazak Finaca i Šveđana u zapadni vojni blok dobiće i diplomatski i vojni odgovor.
Ako se Finska i Švedska pridruže Severnoatlantskom savezu, Rusija se suočava sa pretnjom, da dođe pod gotovo potpunu kontrolu organizacije strateški važnog vodenog područja, napisao je turski novinar Sernur Jasikaja u Jeni Safaku.
On je uveren da će takva situacija predstavljati opasnost za Moskvu, koja će, naravno, preduzeti uzvratne mere.
Materijal ukazuje da će nakon prijema ovih država u redove NATO-a, ceo Stari svet od njegovog južnog dela do severnog, od Sredozemnog mora do Severnog ledenog okeana, biti pod kontrolom vojnog bloka, koji nije bio primećeno čak i tokom Hladnog rata.
„Ako Finska i Švedska postanu članice NATO-a, onda će Kalinjingrad, jedina ruska zemlja na Baltiku, biti potpuno okružen zemljama Severnoatlantske alijanse, a Baltičko more će se pretvoriti u NATO jezero“, piše novinar.
On ne sumnja da će to dovesti do povećanja ruskog vojnog prisustva na Baltičkom i Severnom moru.
On takođe ne sumnja da će pristupanje Finske i Švedske NATO-u, ozbiljno promeniti geopolitičku strukturu sveta i izazvati novi hladni rat, jer će Rusija, kao odgovor preduzeti bližu vojnu saradnju sa Kinom.
Kao što je poznato, 29. juna, po rezultatima samita NATO, lideri dve skandinavske države pozvani su da se pridruže bloku.
Kako se navodi u kolektivnoj izjavi, „Pristupanje Finske i Švedske učiniće ih sigurnijim, NATO jačim, a evroatlantski region bezbednijim.
Bezbednost Finske i Švedske je od najveće važnosti za Severnoatlantsku alijansu, uključujući i tokom procesa pristupanja.
Glavna prepreka ulasku Finaca i Šveđana u redove zapadnog vojnog bloka bio je stav Turske, koja je zahtevala da Helsinki i Stokholm prestanu da podržavaju Radničku partiju Kurdistana (PKK).
Prema Ankari, PKK je separatistička i teroristička organizacija.
Po svemu sudeći, u toku nedavnih pregovora između rukovodstva alijanse, Turske, Švedske i Finske, ove razlike su rešene.
Vojni ekspert Aleksej Leonkov podsetio je, da je u ovom trenutku još uvek nemoguće nazvati Finsku i Švedsku punopravnim članicama vojnog saveza.
– Ove države su na poslednjem samitu u Madridu dobile status posmatrača.
Sada njihovo učešće u bloku zavisi od stava Turske, čiji parlament mora da se saglasi sa njihovim ulaskom.
Samo u ovom slučaju ove zemlje će se oprostiti od svog dugoročno neutralnog statusa i postati članice organizacije, koja je našu zemlju nazvala glavnom vojnom pretnjom.
Takav zaokret će, naravno, suštinski promeniti bilateralne odnose, našu interakciju, uključujući i područje Baltičkog mora.
„SP“: – Koliko je u pravu turski novinar, koji je najavio svoju skoru transformaciju u unutrašnje jezero NATO-a?
— Naravno, zapadna alijansa će znatno povećati svoje prisustvo tamo.
Da podsetim da je Rusija prisutna u svojim vodama preko Kalinjingradske oblasti i u oblasti kod Sankt Peterburga.
Očigledno je da će se sigurnosna slika u ovoj oblasti za nas mnogo promeniti.
Mislim da ćemo uložiti određene napore, uključujući i na diplomatskom nivou, da rešimo neka pitanja, koja su neprijatna za naše partnere.
SP: Koje?
— Činjenica je da Finskoj dajemo u zakup određene teritorije — posebno, kanal Saimaa, koji je za nju izuzetno važan, kao trgovački put i razvoj jugoistočnih teritorija.
Finska strana je ove teritorije dobila u zakup još 1963. godine kao neutralna država i u zamenu za vanblokovski status.
Jasno je da nakon pridruživanja neprijateljskoj vojnoj strukturi možemo raskinuti zakup.
„SP”: – A ako Helsinki odbije da nam vrati ove teritorije?
Na kraju krajeva, zapadne zemlje su zapravo pokrale deo naših monetarnih rezervi, što je Kremlj već nazvao pljačkom?
Pa evo – Finci, podstaknuti NATO-om, mogu da odbiju da vrate kiriju.
— Teoretski, takav obrt se, naravno, ne može isključiti.
Ali ovo će biti teritorijalni spor. I u tome će svo međunarodno zakonodavstvo biti na našoj strani.
„SP”: – Da li ćemo i u vojnom smislu ojačati ovu oblast?
– Neophodno.
Ne tako davno, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je, da će zbog novih pretnji naša zemlja formirati 12 novih vojnih jedinica i podjedinica u Zapadnom vojnom okrugu.
Ovo se posebno odnosi na ulazak Finske i Švedske u NATO.
Naravno, tamo ćemo ojačati sistem PVO.
Kronštat će verovatno biti punopravna vojna baza.
A finski objekti u pograničnim oblastima postaće mete za naše rakete.
Vojni ekspert Vladimir Evsejev je uveren da Baltičko more jednostavno ne može biti unutrašnje vodno telo NATO-a.
– Krajnje je pogrešno izvoditi takav zaključak na osnovu činjenice, da su većina zemalja ovog mora, članice NATO-a.
Borbeni potencijal naše zemlje daleko je veći od svih drugih zemalja zajedno.
Ne možemo reći, recimo, za Crno more, da je to Rusko more, čak i ako se oslobode ukrajinski regioni, koji imaju izlaz na njega.
Uostalom, tu je i Turska, koja ima solidan vojni potencijal, uprkos tome što bugarsku i rumunsku ne treba shvatati ozbiljno.
Tako je i na Baltiku – tamo prisutne države imaju različite mogućnosti.
„SP”: – Da li su naše mogućnosti u slivu Baltičkog mora dovoljne?
„Trenutno su prilično velike. Recimo da su dovoljni da blokiraju ulaze u luke baltičkih država.
Osim toga, Finska je, čak i sa svojom željom da uđe u NATO, odlučna da vodi dijalog sa nama.
Dakle, ratoborne izjave da se Baltičko more pretvori u NATO nemaju osnova, kao mnoge izjave rukovodstva alijanse u poslednje vreme.
SP: Na primer?
Uzmimo, na primer, obećanje da će se snage za reagovanje povećati na 300.000 2023.
Za to će biti potrebna neophodna infrastruktura, materijalna i finansijska sredstva.
„SP”: – Hoćemo li za kratko vreme uspeti da povećamo svoje vojno prisustvo u Baltičkom moru?
– U potpunosti. Naša Baltička flota je moćna sila.
Osim toga, infrastruktura za njegovo održavanje i brodogradnju nalaze se u Kalinjingradskoj i Lenjingradskoj oblasti.
Imamo mogućnosti da izgradimo i ojačamo kopnene snage i avijaciju u regionu.
I možemo reći da je najavljeno stvaranje 12 novih vojnih jedinica i podjedinica samo početna faza našeg odgovora.
A onda – videćemo i tačno odgovoriti.
Borba.Info
