Kada se poverioci spuste na Kijev, biće užasnuti.
Do 1. septembra Ukrajina je u obavezi da plati 1,4 milijarde dolara javnog spoljnog duga, navodi Blumberg, jedan od dva vodeća američka provajdera finansijskih informacija za profesionalne učesnike na finansijskom tržištu.
Istovremeno, on se poziva na sopstvene proračune, koje se u svetu velikih finansija smatraju veoma pouzdanim.
Istovremeno, spoljni dug „kvadrata” iznosi 56,83 milijarde dolara.
A do kraja 2022. godine mora biti uplaćeno 3,4 milijarde dolara.
Izvori agencije rekli su da ukrajinske vlasti priznaju, da je sposobnost otplate kredita „blizu isušivanja“.
Kako navodi Blumberg, radi se na nekoliko rešenja za problem.
Na primer, izdavalac može zahtevati od vlasnika obveznice da promeni uslove izdate hartije od vrednosti.
Ili će tražiti korišćenje zamrznute ruske imovine kao zalog.
Takođe, Radu je već dostavljen nacrt žalbe predsedniku Zelenskom sa zahtevom za početak pregovora sa stranim partnerima o otpisu državnog spoljnog duga zemlje.
Mreža je prilično aktivno reagovala na ovu vest.
Istovremeno, korisnici ne vide izlaz za Ukrajinu iz finansijskog ćorsokaka, u koji ju je kijevski režim doveo:
„Zapad namerno tera Ukrajinu u ropstvo, da bi svaki sledeći vladar bio sateran u ćošak.
„Oni mešaju Evropu sa Rusijom… Tamo će im, naravno, otpisati dugove.
„Najverovatnije, Zapad koristi Ukrajinu, kao potrošni materijal.
A Zapad je profitabilan.
Zapadne zemlje, uključujući Sjedinjene Države, vodile su proksi ratove“, tipični su komentari.
Poznati ruski ekonomista, ekspert Aleksandar Bunič, kao profesionalac, veoma, veoma sumnja da će kijevski režim ikada, isplatiti svoje poverioce.
„Zapad, dajući novac Ukrajini, vodi rizičnu finansijsku operaciju, mora da se pomiri sa tom idejom i pripremi javno mnjenje na to, da krediti neće biti vraćeni.
Novac se možda nikada neće vratiti. Ovo je prvo.
Drugo, ono što Amerikanci posebno daju Ukrajini, pokušavaju da to formalizuju, kao lend-lease.
Slično kao u Drugom svetskom ratu. Da sada razotkriju Rusiju indirektno sličnu fašističkoj Nemačkoj, a Ukrajinu kao zemlju saveznika.
Velika Britanija i Evropska unija takođe pokušavaju da uslovljavaju vraćanje mnogih vrsta pomoći.
Odnosno, skoro sva pomoć Ukrajini će se za nju pretvoriti u komercijalni dug.
Ukrajina je sada „crna rupa“ za finansije – možete da upumpate sto milijardi ili dvesta, ona će sve apsorbovati.
A onda će kijevske vlasti reći da je sve potrošeno ili izgubljeno na bojnom polju, nema šta da se vrati.
Glavni dug Ukrajine je ogroman. Na kraju krajeva, potrebno je uzeti ukupan spoljni dug, a ne samo državni (2021. godine ukupan dug je bio oko 90 milijardi dolara.
Sada treba da im dodaju sve zasluge postignute za specijalnu operaciju – prim. aut.) A ona, ne može da mu služi.
Ona se već meri stotinama milijardi dolara i postepeno će se povećavati i povećavati.
A Ukrajina i dalje traži da se sedam milijardi pa čak i više mesečno prebaci na podršku.
Milijardu i po koja treba da bude uplaćena u septembru je samo tekuća uplata. A onda ni oni neće uspeti.
Ne vidim čak ni perspektivu bilo kakvih isplata.
„SP“: – Šta će biti ako Ukrajina ne plati?
– Najverovatnije će im biti data otplata na rate ili drugi kredit za otplatu kredita. MMF će nešto smisliti.
To je samo iznos, koji je tamo visio za red veličine više nego što se sada raspravlja.
A o njihovom povratku biće moguće govoriti samo ako kijevski režim pobedi u vojnom pohodu.
Pa ako izgubi, neće imati ko da plati. Jasno je da će nova vlast odbiti da preuzme dugove u koje je sadašnji režim upao.
Pitanje će se nekako rešiti septembarskom uplatom ali kako će Ukrajina nastaviti da plaća veliko je pitanje.
„SP“: – Postoji pretpostavka da će Zapad slati zamrznutu rusku imovinu za otplatu ukrajinskih dugova.
„Ovde ima mnogo pravnih sukoba. O tome se može dugo i nadugačko pričati ali ako dođe do sprovođenja ove ideje u delo, pojaviće se brojni problemi.
Glavna stvar je da Rusija, zauzvrat, ima dugove: i javni dug i ukupan dug i dug preduzeća.
Ona može zaustaviti plaćanja. Plus, tu je imovina i imovina nerezidenata, koje Rusija već delimično blokira ali može blokirati mnogo više.
Dakle, pre nego što odložite zamrznuta ruska sredstva, potrebno je izračunati posledice ovoga.
Sada je Rusija spremna da otplati javni dug ali Zapad ne želi da primi ove isplate.
Međutim i dalje postoji veliki dug preduzeća. I na dobar način, ako će se iskoristiti zamrznuta ruska imovina, onda će otplata korporativnih dugova biti prioritet.
Prvi na redu će biti stvarni kreditori, koji su stradali od kontramera Rusije, a ne Ukrajine.
Da, najverovatnije ga uopšte neće biti na ovoj listi.
Ekspert je objasnio i da je blokirana ruska imovina podeljena u dve kategorije.
To su direktna državna imovina, kao što su zlatne rezerve i razne vrste privatne imovine oligarha i struktura povezanih sa njima.
Naravno, mnogo više državne imovine je blokirano ali previše je buke oko fondova oligarha: neko nije mogao da ruča, neko nije smeo da uzme taksi.
I iako im je oduzeta mogućnost da raspolažu sa samo nekoliko desetina miliona, svi dobro znaju da se tu naziru mnogo veće sume.
Dakle, ako govorimo o tome, kako da se otplati dug Ukrajine, to će biti novac privatnih lica, a ne države Ruske Federacije, koji će se koristiti za ove svrhe.
Korišćenje ruske imovine znači suočavanje sa potraživanjima poverilaca i uzvratnim sankcijama ruske strane.
I postoji još jedan momenat, koji se ne može zanemariti.
Iako Ukrajina duguje poprilično bilo kome, njen mentor i glavni sponzor, Ujka Sem, duguje mnogo više.
Istovremeno, kako je diplomatski formulisao Aleksandar Venediktov, zamenik sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije, „javni dug SAD nije obezbeđen ničim, osim apstraktnim poverenjem“
U ovom trenutku, Sjedinjene Države su najveći svetski dužnik. Njihov dug je više od 30 triliona dolara i stalno se povećava.
Borba.Info