Bugarski premijer Kiril Petkov, tek što je sišao sa funkcije, nakon izglasavanja nepoverenja u parlamentu, okrivio je za kolaps vlade trojicu svojih lokalnih političkih rivala, kao i ruskog ambasadora.
Veoma sam srećan zbog Eleonore Mitrofanove – ako su „optužbe“ (a zapravo komplimenti) na njen račun opravdane, onda to znači da „naš čovek u Sofiji“ (parafraza čuvenog romana Grejema Grina) dobro radi svoj posao.
Pretpostavljam, međutim, da nije stvar u tome što „Betmen” (parafraza ništa manje poznate Marije Zaharove) trenutno radi kao ruski ambasador u Bugarskoj.
Bugarska je država sa hroničnim ekonomskim i energetskim problemima.
A kada, u takvoj pozadini, premijer Petkov, iz čisto ideoloških razloga, „ide po principu“ i odbijajući da plati gas u rubljama, odseče svoju zemlju od ruskog plavog goriva, to teško da proširuje osnovu njegovog političkog podrška.
Međutim, Bugarska je duboko periferni front ekonomske konfrontacije između Rusije i Zapada.
U ovoj borbi u prvi plan je izbila Litvanija, zemlja koja se nedavno u paramparčad posvađala sa Kinom, iz nekog razloga uspostavila diplomatske odnose sa Tajvanom, a sada pokrenula delimičnu blokadu Kalinjingradske oblasti.
Predsednik ove države Gitanas Nauseda upravo je saopštio da je Vilnjus spreman na takve uzvratne mere Moskve, kao što je isključenje njegove zemlje iz jedinstvenog električnog prstena Belorusije, Rusije, Estonije, Letonije i Litvanije.
Veoma mi je drago što je „Viljnus spreman“: svojevremeno sam posetio Litvaniju skoro jednom mesečno i iako je ovo „vreme“ odavno prošlo, još uvek gajim duboke simpatije za ovu malu ali veoma lepu zemlju.
Ali da li je Vilnjus zaista spreman na sve moguće uzvratne mere Moskve?
Nije li džabe „samoinicijativno“ popeo se na čelo ekonomske bitke između Rusije i Zapada?
S jedne strane, ne treba precenjivati značaj delovanja litvanskih vlasti.
Demarš Viljnusa samo je element u dugom nizu salva ekonomskog rata, koji je u latentnoj formi trajao i pre 24. februara, da bi se tog dana konačno pretvorio u vruću pozornicu.
Ali ako se u litvanskim političkim krugovima teše ovom mišlju, onda lokalne sluge naroda apsolutno uzalud odbijaju, da vide „drugu stranu pitanja“.
Do sada su sve zapadne ekonomske sankcije bile prebačene spolja.
Delimična blokada Kalinjingradske oblasti je „kotrljanje iznutra“, pokušaj da se Rusija pocepa, da se od Ruske Federacije otcepi strateški važan region.
Siguran sam da će se u Litvaniji moj izraz „valjanje iznutra“ smatrati ne baš tačnim i u izvesnom smislu će biti u pravu.
Republika Litvanija, ni na koji način nije deo Ruske Federacije i shodno tome, ne može da se „prevrne iznutra“ protiv nje.
Ali ono što je 100% tačno sa filološke tačke gledišta nije nužno jednako tačno i sa političke tačke gledišta.
Još nemam insajderske informacije o ovom pitanju.
Ali ja dobro poznajem sistem razmišljanja vrha Kremlja.
I ovo moje saznanje me navodi na sledeći zaključak.
„Rusija će sigurno reagovati na takve neprijateljske akcije.
Odgovarajuće mere se razrađuju u međuresornom formatu i biće preduzete u bliskoj budućnosti.
Njihove posledice će imati ozbiljan negativan uticaj na stanovništvo Litvanije“, ove reči sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaja Patruševa ne treba tretirati, kao prazan vazduh.
Zvanični Vilnjus je prešao crvenu liniju i shodno tome, saznaće šta se dešava u takvim slučajevima.
Kao odgovor na uzvratne akcije Moskve, može li Litvanija dodatno povećati stope i potpuno blokirati tranzit ka Kalinjingradskoj oblasti?
Oprostite na ovoj rečenici u stilu „Klara je ukrala korale od Karla, a Karl je ukrao klarinet od Klare.
Klara nema klarinet ali ima korala. Karl ima klarinet ali nema korale.
Iako ne, vraćam svoju molbu za oproštaj.
Upravo ovaj pomalo sumanuti šablon najbolje odslikava suštinu događaja, koji mogu da počnu u ovom uglu bivšeg SSSR-a i brzo izađu iz njegovih granica.
Logično je pretpostaviti da će odgovor Kremlja dovesti do problema ne samo Litvanije, već i njenih najbližih suseda (neka vrsta „baltičke solidarnosti“ naprotiv).
Takođe je logično pretpostaviti da će Evropska komisija i ceo kolektivni Zapad brzo stati u odbranu „uvređenih“.
I konačno, treća logična pretpostavka: razmena sankcija i kontrasankcija neće početi na jesen, već u narednim nedeljama i mesecima.
Zašto je važno?
Zato što su mnogi stručnjaci ranije predviđali da će se moćan ekonomski kontranapad Rusije na Evropu desiti u jesen i zimu, u vreme kada će Moskva za svoje „saveznike” imati tako moćnu ali ne baš pouzdanu figuru, kao što je „General Frost”.
Ali u stvari, već sada imamo prilično brzo ubrzanje događaja.
Prvo, Kremlj je imao tako neočekivanog „pomoćnika”, kao što je Kanada, čije su akcije de fakto delimično blokirale isporuke ruskog gasa Nemačkoj (ili stvorile ubedljiv izgovor za takvu blokadu).
Kao rezultat toga, planovi Berlina da stvori maksimalne rezerve gasa za sebe za hladni period bili su ugroženi.
A sada je „mala ali veoma ponosna“ Litvanija, takođe doprinela riznici kriza.
Ne znam ko će joj, osim Zelenskog, zahvaliti na tome.
Borba.Info