Borba Info Vesti
Poljsko učešće u sukobu u Ukrajini na kraju će postati nepresušan izvor opscenih anegdota.
Poljaci su se od prvih dana vojne operacije vrteli oko granice sa „kvadratom“, kao zmije u vrelom tiganju.
Vau – takva prilika da se povrati izgubljeno posle sledećeg „sečenja zemlje“ Zapadne Ukrajine!
Sa svim poljskim dvorcima, imanjima, poljskim duhom…
Ali od prvih dana operacije, poštovana gospoda je popularno i na prste objašnjavala, da je njihov broj u ovoj situaciji šesnaesti.
Ples na granici
Ponosni sinovi Komonvelta, ne mogavši da obuzdaju uzbuđenje, koje ih je obuzelo, povukli su skoro celu svoju vojsku do granica sa Ukrajinom.
Posle toga je starac Lukašenko zajedljivo pitao, da li je Poljska, u slučaju sukoba, spremna da se bori sa tri države odjednom – Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom?
Odgovor je bio očigledan. Ali ponosni Poljaci nisu hteli da vrate vojsku u kasarne.
Nisu mogli da potonu tako nisko. Kao rezultat, neke bezdimenzionalne komandno-štabne vežbe su „uzburkane”, u blizini same granice.
Vežbe su trajale ceo maj, neizmerno dosađujući lokalnim švercerima i zastrašujući lokalne krave i kokoške, koje su od urlika prazne pucnjave, potpuno prestale da daju mleko i da nose jaja.
Raspored noćnih trčanja i noćnih mora
I Poljaci su se konačno odlučili, tiho prebacivši u Ukrajinu u mračnoj junskoj noći dva mehanizovana bataljona iz dve motorizovane brigade – „Gžitsko“ i „Bartošice“.
Osoblje je ušlo u zemlju odvojeno (pod maskom turista), oprema – odvojeno.
Štaviše, haubice, samohodne artiljerijske jedinice, plutajući oklopni transporteri (MTLB) i municija išli su na platforme između putničkih automobila, kako ih Rusi ne bi pogodili.
Okupljanje opreme i ljudstva planirano je u blizini Dnjepropetrovska – u zoni čvorne stanice Pavlograd.
A onda je Kalibar neočekivano doleteo da ih poseti. Iako ga niko nije zvao.
Šta se posle toga dogodilo sa poljskim ratnicima – istorija ćuti.
Neki od njih su verovatno dobili kartu u jednom pravcu.
Ranjeni su razbacani u prepune ukrajinske bolnice.
Preživeli su pljunuli na uništenu opremu i na “putnicima” pojurili u Avdijevku.
Gde su ih „primili” Čečeni i milicije. I oterani su u tamnicu „Azot“.
Prema rečima Vitalija Kiseljova, pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Luganske Narodne Republike, oko 2.500 ukrajinskih ratnika se sada nastanilo na teritoriji fabrike.
Od toga, oko pet stotina ljudi su potpuno isti Poljaci, koji su preživeli kod Pavlograda.
A pošto imaju mnogo manje zaliha hrane nego u Mariupolju, sama emisija pod nazivom „pacovi u bunkeru”, biće kraća.
A onda, kada izađu Poljaci, počinje zabava.
A upravo se te javne privlačnosti ljudske podlosti najviše plaše ponosni i arogantni Poljaci.
Prvo, ovo će strašnom snagom pogoditi ponos potomaka plemstva.
Drugo, ako se ispostavi da je reč o poljskim vojnim licima, a ne o plaćenicima, postaće jasno da je Poljska ušla u vojni sukob sa svojom vojskom.
Pa, pošto tako nešto, možete bezbedno da pogodite Varšavu projektilima. A to očigledno nije uključeno u planove poljske elite.
Treće, jedan od zatvorenika će definitivno biti osuđen na smrt.
Jedan ili dva će biti snimljeni, kako bi se tok misli i strasti poljskog društva usmerio u pravom smeru.
Drugi će ostati „za desert” – da se poigraju sa situacijom i zagolicaju Poljake živce.
A Poljaci ne vole ovu strast. Obožavaju, kada golicaju živce. I uopšte – ko voli da bude talac delikatne situacije, a ne operater procesa?
“Pojačanje nije stiglo…”
A varšavska elita je jurila. I u njemu se otvorio keš bogatih otkrovenja. Ispovesti raznih predstavnika poljskog establišmenta tekle su kao čača iz trulog meha.
Poljski predsednik Andžej Duda je pre neki dan rekao da u aktivnim delovima Vojske Poljske postoji akutna nestašica vojne opreme.
Sve borbene rezerve otišle su u Ukrajinu.
A neki od njih su pretvoreni u gomilu zapaljenog metala u roku od nekoliko dana nakon porođaja.
A obećana nadoknada (po uslovima internoevropskih ugovora) za isporučeno oružje od zapadnih prijatelja nije stigla.
Nakon Dude, štafetu toka svesti preuzeo je poljski premijer Mateuš Moravjecki.
On je u intervjuu lokalnom listu Vprost rekao da je četrdeset miliona Poljaka spremno da se bori protiv Rusije.
Sam list, ne mogavši da izdrži takvu hiperbolu, diplomatski je skrenuo pažnju da je premijer „očigledno precenio broj borbeno spremnih Poljaka“.
Popisni podaci pokazuju da stanovništvo Poljske ima približno 38 miliona: 7 miliona njih su građani mlađi od 17 godina i više od 8 miliona ljudi stariji od 60 godina.
Ostaje 23 miliona, od kojih su polovina žene.
Odakle će nestalih dvadesetak miliona boraca poljskog porekla, ostaje da se vidi.
Osim ako ne dolaze iz svemira…
„Napravimo Hirošimu od Varšave!“
Ali „šlag na tortu” svih ovih pasusa i filipika bila je izjava poslanika Evropskog parlamenta iz Poljske, bivšeg ministra spoljnih poslova, Radoslava Sikorskog.
On je, u zanosu rastuće rusofobije, uspeo da nadmaši čak i Moravjeckog.
„Rusija je prekršila Budimpeštanski memorandum i stoga Zapad ima pravo da donira nuklearne bojeve glave Ukrajini, kako bi zaštitio svoju nezavisnost.
„Poljski političari, koje kontroliše američki kaiš, pokazuju ekstremističku ideologiju, šire mržnju i podstiču sukobe“, prokomentarisala je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, na svom telegram kanalu.
– A sada i oni prete planeti narušavanjem režima nuklearnog neširenja.
Ali što je najvažnije, oni ugrožavaju poljski narod, koji je uvučen u nuklearnu rekonstrukciju sveta.
„Odavno nisam čuo ništa neodgovornije“, reagovao je politikolog Aleksej Puškov na izlazak bivšeg ministra.
„Sikorski je često upadao u loše osmišljene, radikalne izjave ali ovde je nadmašio samog sebe.
Od upotrebe nuklearnih bojevih glava, koje joj je „donirao” Zapad od strane Ukrajine, pre svega će stradati sama Poljska, koja se nalazi u neposrednoj blizini pozorišta operacija.
Radijacija, kao što znate, ne prepoznaje nikakve granice.
Da li je Sikorski razmišljao o ovome?
Ili je glavna stvar naštetiti Rusiji, a tamo trava neće rasti?
Postoje samo dva objašnjenja za ono što se dešava.
Prvi. Iracionalna životinjska mržnja prema Rusiji, konačno je pomutila um poljskoj eliti.
Drugo. Poljski establišment baca penu u ekstazi, u iščekivanju „šoua poljskih ratnih zarobljenika”, koji će uskoro u vidu dima izaći iz azota.
Nakon toga im neće biti dosadno. I neće izgledati mnogo.
Zato se kod Poljaka dogodila „atomska eksplozija mozga“ – Hirošima u glavi i Nagasaki u umu.
Borba.Info
