Borba Info Vesti
Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije izrazilo je zabrinutost, zbog nacrta zakona, koji je podnet Državnoj dumi Ruske Federacije, a koji bi republici mogao da bude lišen nezavisnosti.
Kako će inicijativa uticati na Moskvu i Vilnjus, rekao je politikolog Aleksandar Nosovič.
Nedavno je poslanik Jevgenij Fedorov podneo Državnoj dumi nacrt zakona, kojim se ukida rezolucija Državnog saveta SSSR-a, „O priznavanju nezavisnosti Republike Litvanije“.
Šef Ministarstva spoljnih poslova baltičke zemlje Gabrijelijus Landsbergis rekao je, da je Vilnjus ozbiljno zabrinut, zbog ovog predloga.
„Ja bih to nazvao pretnjom, direktnom pretnjom Litvaniji i mi sve te pretnje shvatamo ozbiljno“, rekao je političar u intervjuu za Foreign Polici.
Prema rečima Aleksandra Nosoviča, politikologa i glavnog urednika analitičkog portala Rubalric.ru, Rusija ima sve razloge da primeni predlog zakona, budući da je zvanični i jedini pravni naslednik SSSR-a.
Sve odluke, koje je doneo Sovjetski Savez vrednuju se prema zakonskom okviru, koji je postojao u to vreme.
„Odluku o davanju nezavisnosti baltičkim državama 5. septembra 1991. doneo je Državni savet, protivustavno telo, koje nije imalo ovlašćenja da donosi odluke na takvom nivou, kao što je odvajanje teritorija i promena sovjetske državne granice.
Prema sovjetskim zakonima, otcepljenje od SSSR-a Litvanske, Letonske i Estonske SSR nije imalo pravnu snagu“, objasnio je naš sagovornik.
Ispada, da je postojanje Litvanije, Letonije i Estonije posle 1991. godine zasnovano na neustavnoj, pravno neispravnoj odluci, sledstveno tome, Rusija može da dovede u pitanje međunarodni i pravni subjektivitet republike:
„To će značiti da Litvanija nije ravnopravan međunarodni partner, ravnopravan učesnik u međunarodnim odnosima i punopravni subjekt međunarodnog prava.
Ako se inicijativa nastavi, onda će Litvanija za Rusiju postati isto što i Kosovo, Pridnjestrovlje i druge države u sivoj zoni.
Kao što Rusija ne priznaje Kosovo, tako neće priznati ni Litvaniju.
Predlog zakona će precrtati sve bilateralne sporazume, koje je Ruska Federacija zaključila posle 1991. godine sa Republikom Litvanijom.
Politikolog se usredsredio na to, da to neće uticati na pitanje tranzita ka Kalinjingradskoj oblasti, pošto sporazum nije potpisan sa Viljnusom, već sa Evropskom unijom.
„Rusija je priznala i priznaje Evropsku uniju, svi sporazumi sa njom su važeći.
Litvanija, koja je članica EU i koja je potpisala sve sporazume, biće obavezna da ih i dalje poštuje.
Što se tiče bilateralnih sporazuma, oni mogu biti važeći ali Rusija može odbiti da ih prihvati, kao pravno obavezujuće dokumente“, rekao je Nosovič.
Reakcija Litvanije na akcije Ruske Federacije biće prirodna, smatra sagovornik PE.
Što se dalje Moskva bude kretala putem nepriznavanja legitimiteta republike, histerija će zvučati sve glasnije na Baltiku:
„Skandalozne izjave su međunarodna specijalnost Litvanije.
Rusija je na sve ovo odavno navikla.
Niko neće mnogo reagovati posle nečuvenog poređenja Rusije sa nacističkom Nemačkom i sumnjivih pitanja o mentalnom zdravlju ruskog predsednika Vladimira Putina.
Mops laje – ide slon.
Litvanski političari su zaista poznati po svojim dvosmislenim izjavama.
Nedavno se jedan republički poslanik osramotio predlogom da se Smolensk vrati i Putin „potčini“ poljskom kralju.
Borba.Info
