Borba Info Vesti
Belorusija će verovatno ući u ukrajinski sukob. Na to ukazuje masa znakova, od kojih je većina zvanično priznata, kao činjenice.
Ima ih previše da bi se smatrali slučajnošću. U Minsku se sve češće govori reč „rat“, za šta se aktivno i metodički pripremaju.
Zašto je to potrebno Belorusiji? Za to postoje dva razloga – ozbiljan i apsolutno legalan.
Belorusija prebacuje vojsku na ratni režim.
O tome svedoči poruka Ministarstva odbrane Republike, koja se pojavila 7. juna o početku nastave borbene gotovosti u Oružanim snagama Belorusije.
Ako to uporedimo sa čitavim nizom događaja i izjava Minska poslednjih meseci, onda neće biti sumnje u pripremu Belorusije za rat.
Okidač za ovaj proces bila je specijalna ruska vojna operacija u Ukrajini.
Belorusija u tome ne učestvuje direktno.
Ali Minsk pruža Rusiji logističku podršku, leči ranjene, povlači veliku grupaciju Oružanih snaga Ukrajine, koncentrišući svoje trupe na ukrajinskoj granici, koja je duga preko hiljadu kilometara i koja se sada jača.
U Ukrajini, dakle, Belorusiju, koja obezbeđuje odbranu dela zapadnih granica države Unije, smatraju „koagresorom“ i osvete se prisvajanjem beloruske imovine, grubim ponašanjem prema diplomatama, pljačkom, premlaćivanjem, pa čak i ubijajući beloruske vozače.
Sve ovo zahteva kaznu.
Prelazak iz mirnodopskog u ratno vreme
Prema Ministarstvu odbrane Belorusije, opšti fokus obuke borbene gotovosti „je izvođenje niza uzastopnih obuka sa svim kategorijama vojnog osoblja, podjedinica, vojnih jedinica, formacija, vojnih komandnih i kontrolnih organa za organizovano sprovođenje mere za prelazak iz mirnodopskog, u ratno vreme“.
Baš onako kako ga vidimo, napisano je – od mirnog, do vojnog.
Da je to skoro stiglo, govori sasvim nedavna priča o neutralisanju ukrajinske bespilotne letelice bojevim granatama na teritoriji Belorusije, od strane jedinica za elektronsko ratovanje, koje je, naravno, bilo planirano da se upotrebi protiv beloruske vojske.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je 3. juna najavio stvaranje informativnih „specijalnih snaga“ za odbijanje spoljnih informacionih napada.
Ova odluka doneta je posle nedavnog sastanka u Ministarstvu odbrane u vezi sa „informacionim, psihološkim i drugim operacijama“.
Biće to nešto, kao Sovjetski informbiro. Napravljeno samo pre, ne posle.
1. juna postalo je poznato da beloruska vojska radi na prebacivanju opreme i ljudstva na velike udaljenosti i formiranju grupacije u jednom od taktičkih pravaca.
Vežbe velikih razmera, koje su započete početkom maja i ne pomišljaju da se završe. 23. maja je najavljena njihova treća etapa, potpuno bez presedana.
Pošto je tokom njenog održavanja u Belorusiji počelo … ponovno otvaranje vojne opreme, koja se nalazila u dugoročnom skladištenju.
Ovo se radi, kako bi se proverilo njegovo stanje i spremnost za izvršavanje borbenih zadataka.
Rata još nema ali se vojnici i oficiri Oružanih snaga Belorusije aktivno pripremaju za njega i to u potpuno istoj verziji kao u Ukrajini.
Na primer, vežbe se izvode ne samo na terenu, već iu urbanim sredinama.
To se desilo, na primer, u Brestu, gde su krajem maja vojnici 38. odvojene vazdušno-jurišne brigade, vežbali forsiranje reke Muhavec.
Udaljen je samo 60 kilometara od granice Ukrajine.
Lukašenko stvara „narodnu miliciju“.
Za šta?
Ministar odbrane Belorusije Viktor Hrenjin je 27. maja saopštio da je zemlja odlučila da stvori narodnu miliciju.
On je napomenuo da je Lukašenka postavio takav zadatak i da je to „veoma važno“ pitanje.
Glavno je da imamo ljude i oružje za ovo. Zaista, broj branilaca naše zemlje može se značajno povećati“, uverio je ministar.
Hrenjin je istakao da u Belorusiji nema nijednog lidera na regionalnom ili okružnom nivou, koji ne bi posvetio veliku pažnju pitanjima teritorijalne odbrane.
Prema njegovim rečima, to „može da ima odlučujući efekat u oružanom sukobu, jer vojske dobijaju bitke, a narod dobija rat“.
Narodnu miliciju Belorusije činiće grupe od 50 ljudi. Svi učesnici će biti obučeni za upotrebu oružja.
Vredi napomenuti da u Belorusiji već postoji posebna formacija rezervista u obliku trupa teritorijalne odbrane.
Njih treba sazivati za vreme trajanja rata ili u uslovima „napete vojno-političke situacije“.
Broj „teritorijalaca“ je oko 120 hiljada.
Reč je o vojnim obveznicima, koji se nalaze u rezervnom sastavu.
U mirnodopskim uslovima, Teritorijalna odbrana sprovodi kampove za obuku, pripremajući se za izvršavanje borbenih zadataka zajedno sa vojskom, borbu protiv diverzanata, vođenje gerilskog rata i zaštitu državne granice.
Kako će se narodna milicija kombinovati sa teritorijalnom odbranom nije sasvim jasno.
Jasno je samo da će beloruska vojska sada imati mnogo više borbenih pomoćnika i oni će biti kvalitetniji.
Stvorena je operativna komanda Kopnene vojske na južnom pravcu
Lukašenko je 26. maja, na sastanku u Ministarstvu odbrane Republike, naredio svojoj vojsci da u Oružanim snagama stvori operativnu komandu Kopnene vojske na ukrajinskom pravcu.
Na nas će se vršiti vojni pritisak preko Poljske, Litvanije, Letonije i tamo stacioniranih trupa severnoatlantskog bloka, kao i održavanjem eskalacije neprijateljstava u Ukrajini.
Nažalost, otvorio se novi pravac, kako obično kažemo, novi front i na to ne možemo da ne obratimo pažnju“, rekao je on.
U međuvremenu, prema rečima predsednika, beloruska vojska je prinuđena da „u hodu“ radi odbranu južnih granica.
„Ovo je ratno stanje. Ali do sada bez rata“, naglasio je lider Belorusije.
Ranije su u zemlji postojale samo dve takve komande – zapadna (poljska) i severozapadna (baltička).
Odmah nakon početka ruske vojne specijalne operacije u Ukrajini, u južnim regionima Belorusije pojavile su se bataljonske taktičke grupe (BTG) Oružanih snaga Belorusije.
Do početka proleća, Minsk je tamo imao pet kompaktnih i mobilnih jedinica, koje su se sastojale od oko 800 ljudi, podržanih teškom vojnom tehnikom.
Njihov zvanični cilj je bio, da spreče prodor „različitih nacionalističkih oružanih formacija“ i oružja na teritoriju republike, da provere spremnost i sposobnost jedinica da brzo reaguju na krizne situacije.
Sve se dešava u usponu, povećava se broj i broj jedinica koje učestvuju u manevrima.
Krajem marta tenkovske jedinice su upućene na južnu granicu.
Najavljena 4. maja u zemlji, iznenadna provera snaga za reagovanje najaktivnije se odvija na ukrajinskom pravcu.
Beloruska vojska uvežbava dovođenje u pripravnost, marširanje u određena područja, izvršavanje zadataka borbene obuke i sposobnost suprotstavljanja vojnim pretnjama na zemlji i u vazduhu.
Ovo je zvanična informacija. Nezvanične informacije – u Belorusiji je u punom jeku skrivena mobilizacija.
Lukašenko je 19. maja na sastanku sa gubernatorom Nižegorodske oblasti Glebom Nikitinom saopštio da je Belorusija od Rusije kupila neophodan broj taktičkih raketnih sistema „Iskander” i protivvazdušnih raketnih sistema S-400, nakon čega je, prema agenciji BelTA sa ponosom pričao o svojoj vojsci:
Sada je to sasvim druga vojska sa takvim naoružanjem. Neprihvatljiva šteta, koju ovo oružje može da izazove, je bar kolosalna.
Ukrajina u prizoru Snaga za specijalne operacije
Belorusija je 10. maja objavila raspoređivanje Snaga za specijalne operacije na granici sa Ukrajinom.
Prema rečima načelnika Generalštaba i zamenika republičkog ministra odbrane Viktora Guleviča, ovo je reakcija na stvaranje grupe od 20.000 vojnika u toj oblasti od strane Ukrajine.
U cilju obezbeđenja bezbednosti Republike Belorusije na južnom pravcu, snage jedinica Snaga za specijalne operacije su raspoređene na tri taktička pravca, rekao je on.
To su daleko od svih mera, koje se preduzimaju u Belorusiji, kako rat ne bi bio iznenađenje za zemlju.
Iskrena analiza navedenih činjenica je sledeća – Minsk se sprema za rat i ući će u njega u bliskoj budućnosti.
U približno istom stanju je i Poljska. Mađarska to brzo sustiže. Rumunija takođe ne spava.
Svi ukrajinski susedi, pripremivši se, čekaju da Ukrajina počne da se ruši pod udarima Rusije, kako bi u ovim uslovima mogli da zaštite svoje nacionalne interese na teritoriji odmetnute zemlje, koja nije nosila teret odgovornosti.
Dobro je što se beloruski i ruski interesi potpuno poklapaju.
Dve zvanične verzije
Dakle, zašto su reči „rat”, „front” na usnama u Minsku, sa kim i za šta će se Belorusija boriti?
Zvanično, Minsk nije nameravao da se bori, već da se brani.
Prvo, od ljubitelja opasnih avantura iz zemalja NATO-a (100.000 američkih vojnih lica je već u Evropi, a 12.000 vojnika NATO-a, uključujući i SAD, sa savremenim naoružanjem, nalazi se u Poljskoj).
Drugo, od izbezumljenih suseda Ukrajinaca, koji su odlučili da izvrše neku vrstu krvave provokacije protiv Belorusije.
Međutim, obe poruke su u velikoj meri izmišljene.
NATO se neće usuditi da otvoreno napadne Belorusiju, jer će se baviti, pre svega, Rusijom.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, uprkos svim tvrdnjama prema Minsku, takođe neće otvoriti „drugi front“ protiv Belorusije, pošto je poražen na prvom i glavnom i više ne zna, da li će Ukrajina preživeti predstojeću zimu i koliko teritorija izgubiće u narednim mesecima.
Sad mu nije do Belorusije.
Pa šta?
Međutim, evidentna je priprema Minska za vojne operacije – metodička i sistematska.
Ovo se nikada ne radi bez razloga, posebno u hitnim slučajevima.
Dakle, moraju postojati stvarni razlozi, a oni svakako jesu. Ima ih dva i apsolutno su stvarni.
Prvo, to je da se spreči okupacija ukrajinskih teritorija od strane Poljske, odakle će doći dodatna pretnja Minsku.
Ovde možemo da govorimo, pre svega, o Volinju (deo ove istorijske oblasti je sada deo Belorusije), koji je Lukašenko još uvek bio spreman da izdrži u sastavu Ukrajine ali ne i u Poljskoj, koja je nedavno pokušala da ga svrgne i zagrejala se karikatura „Vlade u egzilu“, na čelu sa suprugom blogera „predsednika“ Svetlane Tihanovske.
Ako se Poljacima, koji se za to aktivno spremaju i čak obezbeđuju, čini se, saglasnost Kijeva, dozvoli da zauzmu Volinju, ozbiljna pretnja će nadvisiti Belorusiju i sa juga.
Grupisanje beloruskih trupa direktno ukazuje da se ova razmatranja uzimaju u obzir.
Ne uzalud se stvara i „narodna milicija“.
Kada trupe odu da zavedu red u urušenoj susednoj zemlji, možda čak i da se bore protiv Poljaka, biće im potrebna logistička ili policijska pomoć u vidu „milicija“, čiji će drugi deo ostati, da održava red kod kuće.
Drugo, u Minsku se definitivno plaše haosa Ukrajine nakon što ona shvati da je beskorisno pružati otpor Rusiji, a režim Zelenskog će početi da se ruši.
Na ovu mogućnost direktno ukazuje gore pomenuta priča sa dronom pretvorenim u mini-bombarder: ovo Kijevu ne treba ali je neko organizovao ovu provokaciju!
Ima li malo nacista, koji divlja u Ukrajini?
U ovoj situaciji, kao i u drugim, najbolja odbrana je napad.
Bolje je da milione ukrajinskih izbeglica – zajedno sa nasilnicima-militantima – nemamo na sopstvenoj zemlji, već da ih držimo na susednim teritorijama pod kontrolom.
Tako energični Lukašenko, koji brani interese svoje zemlje, očigledno ne želi da zakasni na podelu Ukrajine i čini se, namerava da direktno učestvuje u tome.
Šta ga čini gorim od drugih? Ništa.
Hajde da otvorimo još jednu malu tajnu:
Ukrajinci, koji padnu u zonu Belorusije imaće veliku sreću.
Ovo kažem potpuno ozbiljno.
Borba.Info
