Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je, da će Nemačka uskoro imati najveću regularnu vojsku među evropskim zemljama članicama NATO.
To će, kako je rekao, značajno povećati bezbednost Nemačke i njenih saveznika.
Ranije je vladina koalicija postigla dogovor sa parlamentarnom frakcijom CDU/CSU o stvaranju posebnog fonda od 100 milijardi evra za Bundesver, što je Olaf Šolc opisao, kao „veliki korak za našu zemlju“, jer će Bundesver „moći da izvrši svoju odbrambenu misiju, bolje nego ikada ranije.“
U stvari, pre nego što preduzmu ovaj „veliki korak“, Nemci će morati da podignu svoje oružane snage sa kolena i postave ih na noge, mada, možda, u početku – na štake.
Sadašnji Bundesver nije u stanju da vodi čak ni lokalni sukob.
Ovo nije figurativno, već statistika.
U posleratnom periodu, naporima Sjedinjenih Država, Nemačka vojska je oživela iz pepela i postala najveća i najefikasnija armija u Evropi.
Obnovljen 1950-1960-ih, vojno-industrijski kompleks Nemačke pokrenuo je proizvodnju oružja i vojne opreme.
Na primer, teški tenkovi “Leopard” različitih modifikacija, koji su postali poboljšane verzije “Tigrova” i “Pantera” iz Drugog svetskog rata.
Međutim, integracija SRG u NATO dovela je do ozbiljne vojno-tehničke zavisnosti Nemačke od SAD, koje su imale neuporedivo veće mogućnosti u razvoju i primeni vojnih tehnologija.
Tako je sredinom osamdesetih godina prošlog veka odnos vojnog izvoza SAD u evropske zemlje alijanse i uvoza iz njih bio 7:1, a u odnosu na Nemačku ova cifra je bila 9:1.
Amerika je namerno kočila razvoj nemačke odbrambene industrije, plašeći se da su Nemci previše nezavisni.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1990-2016, broj vojnog osoblja Bundesvera smanjen je sa 585 na 177 hiljada ljudi, a civilnog osoblja – sa 215 na 87 hiljada.
Nemački vojno-industrijski kompleks je takođe degradirao, što nije moglo da ne utiče na stanje oružanih snaga SRG.
Nakon završetka Hladnog rata, stanje i razvoj nemačkih oružanih snaga prešli su na periferiju javne svesti.
Tema Bundesvera, ako je bila pokrenuta u štampi, bila je u vezi sa skandalima ili kao povod za kritiku i podsmeh.
Budžet za odbranu se svake godine smanjivao.
Kao što se i očekivalo, mladi su izgubili interesovanje za vojnu službu i imali su problema sa regrutovanjem osoblja Bundesvera.
Programi za razvoj i nabavku novog naoružanja su se stalno smanjivali, rokovi su propuštani, a budžeti su prelazili skalu.
Dojčlandradio ovako karakteriše moderne nemačke oružane snage: „Avioni koji ne lete, tenkovi koji ne voze, brodovi koji ne idu.
Tokom velike vojne vežbe NATO-a „Trident Juncture“ u Norveškoj, uključene jedinice morale su da prikupe opremu – od tenkova do toplih čarapa – iz celog Bundesvera.
Ovo je trenutno najveći problem Bundesvera: često nedostaje čak i osnovna oprema.”
Od januara 2022. manje od 30% ratnih brodova je potpuno spremno za složene operacije.
Trenutno je u funkciji samo 77% glavnih sistema naoružanja Bundesvera.
Samo 10 od 30 vojno-transportnih aviona A440M je operativno.
Samo 40% helikoptera Bundesvera je spremno za borbu.
Kopnene snage se takođe suočavaju sa sličnim problemima, u kojima ozbiljni problemi sa vojnom opremom: „pored nedostatka rezervnih delova, uključujući nedostatak osoblja i nedostatak specijalnih kompleta alata, dovode do kašnjenja u popravkama“, piše Sueddeutsche Zeitung.
U nemačkoj odbrambenoj industriji ne prestaju tužbe između konkurentskih dobavljača naoružanja i vojne opreme.
Dakle, Haenel i Heckler & Koch, tvrdeći da razvijaju novu jurišnu pušku, ne napuštaju sudove, okrivljujući, između ostalog, Ministarstvo odbrane, koje je loše organizovalo tender.
20 godina nakon sklapanja ugovora o izradi borbenog vozila pešadije Puma, ona je konačno ušla u trupe ali se onda ispostavilo, da u nju mogu da stanu samo pancergrenadiri, ne viši od 184 cm.
Izbio je skandal, a BMP je dao da se prepravi.
Ništa bolja situacija nije ni sa borbenim avionima.
Profesor Karlo Masala sa Univerziteta Bundesver u Minhenu je ogorčen, što Nemačka daleko zaostaje za većinom svojih saveznika, kada je u pitanju nabavka nove tehnologije: „Mi smo poslednja zemlja u NATO, koja još uvek koristi tornado, Fighter 1970s.
To nije slučaj ni u jednoj drugoj zemlji NATO-a“, kaže on.
„Vazduhoplovstvo je na dnu“, rekao je vazdušni inspektor general-potpukovnik Gerharc prošlog juna.
Postoji akutni nedostatak profesionalaca na ključnim pozicijama u Bundesveru: „U vojnoj obaveštajnoj službi, samo 61% pozicija je popunjeno.
U pomorskoj avijaciji nedostaje više od polovine posada.
Vazduhoplovstvu nedostaje više od trećine pilota borbenih aviona i skoro 40% pilota transportnih aviona.
Četvrtina svih pozicija u sajber trupama je upražnjena.”
Da li to znači da Nemačka nije u stanju da ponovo stvori moćnu vojsku? Ne, nije.
Danas su sve vodeće političke snage u Nemačkoj usmerene na povećanje finansiranja Bundesvera i podržavaju kurs Olafa Šolca da stvori najveću i najjaču armiju NATO-a, u Evropi.
Postoji i shvatanje da za kratko vreme to nećemo moći da uradimo sami.
Pre svega, u opremanju Bundesvera u dovoljnim količinama savremenom tehnologijom.
Prema tome, prema nacionalnom novinskom portalu Tagesschau, „razgovara se o gotovim rešenjima za neke od predstojećih nabavki, kao što su američki borbeni avion F-35 ili izraelski protivraketni štit Erou“.
Sredinom marta 2022. godine, nemačka vlada je odlučila da kupi 35 američkih lovaca F-35, kako bi ponovo opremila svoje vazduhoplovstvo.
Oni će zameniti zastarele evropske avione Tornado, koje su zajedno proizvodile Nemačka, Italija i Velika Britanija.
Najverovatnije, s obzirom na dugotrajan, kako smo pisali, razvoj novog glavnog borbenog tenka od strane francusko-nemačkog koncerna KNDS (KMV i Nekter Defence Sistems), Nemci će kupiti i modernizovani američki Abrams.
Sjedinjene Države čvrsto drže prst na pulsu nemačkih političara.
Tokom sastanka četrdeset ministara odbrane zemalja NATO-a u američkoj vojnoj bazi „Ramštajn”, šef Pentagona Lojd Ostin, kao odgovor na pokušaje nemačkog ministra da iznese svoje viđenje situacije u Ukrajini i nemačkog pristupa prenaoružavanju Bundesvera, oštro mu je zamerio: „Ramštajn nije Nemačka!“
Prenaoružavanje nemačke vojske i njena transformacija u najveću NATO vojsku u Evropi je na dnevnom redu i odvijaće se ubrzanim tempom.
Međutim, čak i opremanje Bundesvera savremenom vojnom opremom trajaće više od jednog dana, pa čak i od jedne godine.
Kad god se Nemačka naoružala, pripremala se ne za odbranu, već za napad.
Rusija ima vremena da pripremi dostojan odgovor neprijateljskim zemljama Zapada.
Borba.Info