Astronomi su šezdeset godina bezuspešno tragali za vanzemaljskim civilizacijama u planetarnim sistemima.
U članku, koji je objavio International Journal of Astrobiologi, Cambridge Universiti Press, pod naslovom „ET Migracija i međuzvezdana kolonizacija: implikacije za SETI i SETA“, Irina K. Romanovskaja sugeriše da potraga za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) možda ima veće šanse da postaje uspešna, ako uključuje potragu za migrirajućim vanzemaljskim civilizacijama.
Na primer, vanzemaljske civilizacije mogu napustiti svoje matične planetarne sisteme kada se suoče sa egzistencijalnom pretnjom.
Jedan od načina da se to uradi je da se vozite slobodno plutajućim planetama.
Slobodno plutajuće planete najverovatnije mogu ponuditi prostor i resurse, kao i zaštitu od kosmičkog zračenja, veoma velikoj populaciji, koja kreće na međuzvezdano putovanje.
Vanzemaljske civilizacije takođe mogu koristiti slobodno plutajuće planete da pošalju biološke ili postbiološke vrste da istražuju međuzvezdani prostor, zvezde i planetarne sisteme ili da uspostave svoje kolonije u više planetarnih sistema, kako bi sačuvale i proširile svoje civilizacije čak i pre nego što se suoče sa egzistencijalnom pretnjom u Bliskoj budućnost.
U svom članku, Romanovskaja govori o tome, kako vanzemaljske civilizacije mogu stopirati na slobodno plutajuće planete, koje napadaju njihove matične planetarne sisteme ili mogu da se voze na planetarnim objektima, koje izbacuju iz njihovih planetarnih sistema umiruće roditeljske zvezde.
Alternativno, vanzemaljske civilizacije mogu koristiti pogonske sisteme i gravitacione događaje.
Romanovskaja ističe da sa malo zvezdane svetlosti, koja dopire do slobodno plutajućih planeta, vanzemaljci bi mogli da koriste kontrolisanu nuklearnu fuziju, kao izvor energije i mogli bi da naseljavaju podzemna staništa i okeane slobodno plutajućih planeta, kako bi se zaštitili od kosmičkog zračenja.
To bi ih takođe pripremilo da kolonizuju okeane planetarnih sistema.
Pošto slobodno plutajuće planete ne mogu zauvek da održavaju svoje okeane, a postoji više mogućnosti za istraživanje u planetarnim sistemima, vanzemaljske civilizacije će prelaziti preko slobodno plutajućih planeta da bi dosegle i kolonizovale planete, koje kruže oko zvezda.
Približavajući se planetarnim sistemima, vanzemaljci bi mogli da se kreću sa svojih slobodno plutajućih planeta da izaberu objekte u Oortovom oblaku planetarnih sistema, koji bi ih nosili unutra i na glavne planete planetarnih sistema.
Ili bi planetarni sistemi mogli da preuzmu takve slobodno plutajuće planete.
Vanzemaljci tada kolonizuju planetarne sisteme.
Da bi otkrila vanzemaljce na slobodno plutajućim planetama, Romanovskaja predlaže traženje specifičnih tehnosignatura — elektromagnetnih emisija proizvedenih vanzemaljskom tehnologijom na i oko slobodno plutajućih planeta — i u nekim slučajevima, podudaranje znakova terraformiranja na više planetarnih sistema, što potencijalno ukazuje da jedna civilizacija, koja putuje na slobodno plutajućim planetama, može da ih kolonizuje.
Ako astronomi otkriju tehnosignature stvorene na slobodno lebdećoj planeti, a da ne pronađu samu slobodno plutajuću planetu, mogu pogrešno protumačiti poreklo tehnosignatura.
Na primer, 15. avgusta 1977. astronomi su otkrili čuveni “Vau! signal” u sazvežđu Strelca.
Četrdeset pet godina kasnije, naučnici nastavljaju da postavljaju hipotezu zašto je signal otkriven samo jednom.
Prema Romanovskoj, ako bi vanzemaljci poslali “Vau! signal” sa neotkrivene slobodno lebdeće planete i planeta je van linije, onda “Vau! signal” se neće ponovo detektovati, duž te linije vida.
Stoga, astronomi moraju tražiti slobodno plutajuće planete duž linija posmatranja neobičnih i potencijalno veštačkih signala, koji dolaze iz svemira.
Romanovskaja sugeriše, da postoji vrlo mala šansa da su u poslednjih nekoliko milijardi godina slobodno plutajuće planete sa vanzemaljskim inteligentnim vrstama mogle putovati u blizini naše zvezde i ona razmatra različite načine da se pronađu njihovi artefakti u Sunčevom sistemu i u svemiru, obližnjih planetarnih sistema.
Trenutno, negde u svemiru, stotinama svetlosnih godina od Zemlje ili bliže, migrirajuće žive vrste ili veštački inteligentna post-biološka bića možda lutaju slobodno plutajućim planetama u potrazi za novim domom.
Romanovskaja preporučuje da potraga za takvim svemirskim putnicima — potraga za migrirajućom vanzemaljskom inteligencijom (SMETI) — bude deo naše potrage, za inteligentnim životom u univerzumu.
Borba.Info