Borba Info Vesti
Veteran realne politike uči današnje ideologe ali im se lekcija neće dopasti.
Ideolozi, koji dominiraju današnjim zapadnim spoljnopolitičkim establišmentom u velikoj meri su odgovorni za eskalaciju tenzija sa Rusijom do tačke vojnog sukoba u Ukrajini.
A sada je velemajstor realpolitike – to jest spoljnih odnosa oblikovanih pragmatizmom i istinom na terenu, a ne željom – upravo je zadao retorički udarac ambicijama NATO-a, u vezi sa Ukrajinom.
Henri Kisindžer, američki državni sekretar iz Niksonove ere i živa legenda međunarodne politike, ove nedelje slavi svoj 99. rođendan.
U ponedeljak je izašao na binu putem video-konferencije na godišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, da ponudi svoje savete za rešavanje ukrajinskog sukoba.
„Stranke bi trebalo da budu dovedene u mirovne pregovore u naredna dva meseca.
Ukrajina je trebalo da bude most između Evrope i Rusije ali sada, kako se odnosi preoblikuju, možemo da uđemo u prostor, gde je linija podele ponovo iscrtana i Rusija je potpuno izolovana“, rekao je Kisindžer u razgovoru sa osnivačem i izvršnim predsednikom VEF-a, Klausom Švabom.
Čini se da je izolacija Rusije od Evrope cilj, uključivanja Moskve u rat iscrpljivanja naoružavanjem i podrškom ukrajinskih boraca, da efikasno služe, kao zastupnici NATO-a.
Ovo bi takođe objasnilo zašto je Vašington toliko uložen u sukob, kako finansijski tako i ideološki.
Osovina EU-Ukrajina-Rusija bila bi konkurentna Pekingu i Vašingtonu na globalnom terenu.
Ali atlantistički lideri u Briselu i njihovi različiti rusofobični saveznici dali su prednost datiranoj hladnoratovskoj ideologiji nad dugoročnim političkim i ekonomskim interesima sopstvenih građana, kojima bi najbolje poslužila normalizacija odnosa i povećana saradnja širom evropskog kontinenta.
„Sada se suočavamo sa situacijom, u kojoj bi se Rusija mogla potpuno otuđiti od Evrope i tražiti stalni savez negde drugde“, rekao je Kisindžer.
„Ovo može dovesti do diplomatske distance nalik hladnom ratu, što će nas vratiti decenijama unazad.
Treba težiti dugoročnom miru.“
Daleko najverovatniji scenario je još veće rusko zbližavanje sa Kinom.
Krajnji rezultat bi mogao biti jači vojno-industrijski blok u nadmetanju sa SAD za ekonomski i politički uticaj širom sveta i gubitak uticaja za EU, koja bi se jednostavno svela na manje uticajnog partnera Vašingtona, sa manje autonomije, nego što bi uživali da nije podredio sve svoje interese Vašingtonu i da je umesto toga zadržao nezavisniju i uravnoteženiju poziciju.
Kisindžerovo višedecenijsko iskustvo u globalnim poslovima na najvišem nivou, kao savetnik šefovima država, vlada i multinacionalnih korporacija i kao zagovornik pragmatičnih rešenja za teške globalne probleme, sve to daje težinu njegovim savetima, za bilo koju globalnu krizu.
Dobitnik Nobelove nagrade za mir za svoju ulogu u pregovorima o okončanju krvavog rata u Vijetnamu sa Severnim Vijetnamcima tokom administracije republikanskog predsednika Ričarda Niksona, Kisindžer je bio i državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost bivšeg američkog lidera.
Pre toga je bio savetnik demokratskog predsednika Džona Kenedija.
Ako on poziva na brzo rešavanje sukoba u Ukrajini, to zavisi od njegovog profesionalnog iskustva.
Možda vidi nijanse Vijetnama u Ukrajini?
Kisindžerovo rešenje za okončanje teritorijalnih sporova između Rusije i Ukrajine teško da će se svideti aktuelnom američkom spoljnopolitičkom establišmentu.
„U idealnom slučaju, linija podele bi trebalo da bude povratak na “status quo ante”.
Vođenje rata dalje od te tačke neće se odnositi na slobodu Ukrajine, već na novi rat protiv same Rusije“, rekao je Kisindžer, uz „status quo ante“, koji se odnosi na ostavljanje Krima, Luganska i Donjecka, pod kontrolom Rusije.
Nekada „najomiljeniji čovek u Americi“, prema anketama Galupa iz 1973, 1974. i 1975. godine, nakon mira u Vijetnamu, Kisindžer je često odlutao sa utabanog spoljnopolitičkog puta Vašingtona.
On je izložio prvi plan saradnje između SAD i Kine.
Takođe se protivio NATO-vom bombardovanju Jugoslavije, pod bivšim predsednikom Billom Klintonom.
„Odbijanje strategije dugog dometa objašnjava, kako je bilo moguće skliznuti u sukob na Kosovu bez adekvatnog razmatranja svih njegovih implikacija – posebno visceralne reakcije gotovo svih nacija sveta protiv nove doktrine NATO-a o humanitarnoj intervenciji“, napisao je Kisindžer, u članku “Newsveek”-a 1999.
Kisindžerove primedbe tačno su nagovestile vojne intervencije zemalja članica NATO-a na drugim mestima pod humanitarnim izgovorima — kao što su Sirija, Libija, a sada i protiv Rusije preko Ukrajine — u krajnjoj svrsi promene režima.
Podjednako je predvideo i zašto, uprkos bujnoj promociji i spinovanju ovih zapadnih ratova, tolika opozicija njima ipak postoji.
Iako su rasponi pažnje i ciklusi vesti možda skraćeni od Kisindžerovog diplomatskog vrhunca, neki ljudi još uvek mogu da shvate da ideološki vođeni sukobi mogu izazvati dugoročne negativne sistemske posledice, koje više nego prevazilaze bilo kakvo kratkoročno zadovoljstvo, koje se može izvesti iz izazivanja ideološki vođenog sukoba.
Što pre oni koji pothranjuju sadašnji haos budu mogli da ukažu na Kisindžerov savet, to će nam svima biti bolje da ublažimo neizbežni diplomatski, ekonomski i politički mamurluk, koji je usledio.
Borba.Info
