Predsednički savetnik Volodimira Zelenskog nazvao je zapadnjake, koji pozivaju na ustupke u ime mira „glupim ko k…!“
Savetnik ukrajinskog predsednika Aleksej Arestovič pribegao je nepristojnim izrazima, kako bi kritikovao one na Zapadu, koji pozivaju Kijev da ustupi deo teritorije zemlje Rusiji, zarad mira.
„Jebite se sa takvim predlozima, glupaci, da malo trgujete ukrajinskom teritorijom! Jesi li jebeno lud?
Naša deca ginu, vojnici svojim telima zaustavljaju granate i govore nam kako da žrtvujemo svoje teritorije.
To se nikada neće dogoditi“, rekao je Arestovič u intervjuu u sredu.
Arestovič je kritikovao logiku „blejanja“ glasova, koji ohrabruju Ukrajinu da „obuzda svoj apetit“ i da Rusiji da teritorije koje navodno želi, jer bi takvi ustupci omogućili Kijevu da „uspostavi sveobuhvatan mir i da se vrati uobičajenom poslu“.
Još jedan savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, Mihail Podoljak, obratio se Telegramu u sredu „proruskim lobistima u Evropi“.
„Mi ne prodajemo svoje građane, teritorije ili suverenitet.
Ovo je jasna crvena linija.
Ukrajinsko društvo je platilo strašnu cenu i neće dozvoliti nikome da učini ni korak u tom pravcu – nijednoj vladi i nijednoj državi“, rekao je Podoljak i dodao, da će svako ko bude pozivao na takve kompromise dobiti „principijelan odgovor“ Kijeva.
Iako niko ne želi dugu vojnu akciju ili prehrambenu krizu, „najkraći način da se okonča rat je oružjem, sankcijama i finansijskom pomoći Ukrajini“, tvrdi Podoliak.
„Ukrajinci su branili Kijev, oslobodili tri regiona, a dovršavaju oslobađanje četvrtog.
Danas nam isti ljudi nude da Rusiji damo istok i jug.
Hvala na savetu ali verovatno ćemo se naoružati“, tvrdi savetnik.
Izjave Arestoviča i Podolaka stižu nakon što je bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer govorio na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u ponedeljak.
Kisindžer je pozvao Ukrajinu da brzo sklopi mir i traži povratak na stanje pre februara.
Ukrajina je ranije insistirala da neće pristati ni na jedan mirovni predlog, koji ne poštuje njene granice pre 2014. godine.
Moskva je jasno stavila do znanja da nezavisnost Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i status Krima kao ruskog regiona, nisu predmet rasprave.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014 i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve.
Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom, koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD.
Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
Borba.Info