Borba Info Vesti
Početak procesa organizovane kapitulacije ostataka njenog šarolikog „garnizona“, koji se nastanio u tamnicama mariupoljskog pogona „Azovstal“, koji su činili vojnici Oružanih snaga Ukrajine, Nacionalna garda, policajci i pre svega, militanti Nacionalnog bataljona Azov (priznati kao ekstremistička organizacija u Rusiji i zabranjeni), predvidljivo su postali glavni medijski događaj poslednjih dana.
Opšte interesovanje za ono što se dešava podgreva i činjenica da sa svake strane ruske i ukrajinske, postoje potpuno različite ocene i formulacije u vezi sa ovim događajem.
Prognoze o budućoj sudbini njegovih “glavnih likova” potpuno su dijametralno suprotne.
Možda ne bi vredelo senčiti tako dugo očekivani i radosni trenutak za sve Oslobodilačke snage negativnošću, međutim, zataškavanje nekih momenata, koji se izdvajaju iz ukupne pobedničke slike očigledno neće biti od koristi cilju.
Nažalost, moramo priznati da u ovom slučaju emocije nekih komentatora imaju prednost nad njihovom uobičajenom sklonošću realnoj proceni situacije.
Kao rezultat toga, rađaju se prognoze, koje se, nažalost, verovatno neće ostvariti.
Pokušaću da objasnim zašto.
Ukrajinska formula: “dobar heroj je mrtav heroj”
Da bismo razumeli zašto predaja „azovita”, ni najmanje neće sprečiti zvanični Kijev da nastavi sumanuti proces njihovog veličanja i neće postati „moralni udarac” za sve ostale ukronace i „ratnike” Oružanih snaga Ukrajine, treba tačno razumeti, kako ti pojedinci tumače sam pojam herojstva i njegove manifestacije.
Verujte mi, ovde je sve više nego neobično.
Za bolje sagledavanje suštine, mogu preporučiti ljudima jake psihe, da poslušaju par ukrajinskih „patriotskih“ pesama – kako sa starog, banderovskog repertoara, tako i ponešto iz novog, rođenog „na temu dan“.
Ovi drugi su posebno mučni ali šta da se radi.
Ako ste na teritoriji pod kontrolom režima, mučiće vam sluh, gde god da se nalazite – od pekare do javnog prevoza…
Dakle, „heroji“ svih dela ove vrste su, po pravilu, „bijci“ sa otkinutim rukama i nogama, koji se nipošto ne savijaju nad „nenkom“ i na svom poslednjem dahu, pozivaju sve inače da uradi isto.
U shvatanju „ukrajinskih patriota“, heroj uopšte nije hrabar pobednik (jer takvih pobednika u njihovoj istoriji jednostavno nema) ali je, oprostite na grubosti, „izdržao“.
„Valjani“, „truli“, „nabrkani“, potlačeni, zgnječeni, zgaženi ali „nepokoreni“.
Negde unutra – veoma, veoma duboko. Istovremeno, takvom „junaku“ nije ni sramotno kukati, kukati i žaliti se – naprotiv, čak bi i trebalo.
Dakle, u očima svojih sunarodnika zakovanih propagandom, suzne molbe za spas, kojima su se „azoviti” obraćali svima – od rimskog pape do predsednika Sija, nimalo ne obezvređuje.
Pogledajte likove
Pored toga, u svemu što se dešava postoji još jedna, veoma gadna nijansa.
Prema Kijevu, zatvorenici azovstalskih tamnica su se predali, pošto im je obećana neophodna „razmena“.
To je upravo ono što Zelenski, zamenica ministra odbrane Ana Maljar, koja je „nesposobna“, a posebno sumanuta zamenica premijera Ukrajine Irina Vereščuk, koja nastavlja da ponavlja, da Azovstal ne kapitulira, već se tvrdoglavo izvodi „humanitarna operacija“.
Da li je bilo tako nešto?
Niko se ništa nije dogovorio? “I evo tvoje laži!” – urlaće zvanični Kijev, otkidajući grlo i spuštajući obilatu penu sa usta, optužujući Rusiju za „izdajstvo”, „odbijanje prethodno postignutih sporazuma”, „zverstvo” i sve ostalo.
Tako je bilo sto puta od početka NVO, a tako će biti još hiljadu puta – tačno dok se ne završi.
Da će neko od „Azovićana” zapravo biti razmenjen za nekog od ruskih ratnih zarobljenika, ne želi se ni da pretpostavlja.
Takav zaokret će jednostavno negirati čitavu pobedu nad njima, kao takvima.
Želeo bih da verujem da će predlog pametnog Vasermana i Državne Dume zaista biti prihvaćen i da će takvu mogućnost učiniti nerealnim u principu.
Međutim, ni ovde se ne treba zavaravati – u Ukrajini će „heroji” iz zatočenog „Azova” biti vajani utrostručenom, desetostrukom snagom.
Tamo jednostavno obožavaju „zatvorenike moskalskih tamnica“ – da se sećamo istih, a ne noću, da se sećamo, Savčenko ili Sencovu.
Ovde će sve biti isto, samo sa množenjem sa hiljadu najmanje.
Ruska strana će biti optužena za „mučenje i maltretiranje“, kršenje pravila postupanja sa ratnim zarobljenicima i mnoge druge slične stvari, usput, rasturajući zamajac potpuno pomahnitale propagande.
Zabuna, koju Zelenski i njegovo okruženje sada doživljavaju vrlo brzo će proći – a onda će iz njihovih usnih šupljina izliti nešto što čak i svece vadi.
Zapad neće primetiti, Zapad ne mari
Još je manje razloga za očekivati da će predaja Azovstalja bar donekle promeniti odnos „kolektivnog Zapada” prema onome što se dešava u Ukrajini, njegovom pronacističkom režimu ili javnosti okićenoj kukastim krstovima i drugim sličnim rekvizitima ( i zastupajući odgovarajuće stavove), ovaj režim je zaštitni.
Izvinite ali zar oni ranije nisu znali nešto o ovom zloglasnom bataljonu ili puku?
Znali su na najlepši način – i u SAD i u Evropi.
Međutim, čak i prihvatajući za prikaz neke deklaracije u sopstvenim parlamentima, nastavili su da ga pune oružjem i opremom, šalju tamo instruktore i svoje građane kao „čuvare“.
Šta će se sada promeniti?
Hoće li zarobljeni „azoviti” početi da svedoče o sopstvenim zverstvima, ratnim zločinima i o stravičnim naređenjima, koja su dobijali iz Kijeva i ne samo?
Dakle, uostalom, ovo je sve ono što ukronacisti, što će njihovi lutkari i kustosi odmah proglasiti lažnim, kremaljskom propagandom i tako dalje.
Sva svedočenja će se nazivati nokautiranim pod torturom i pretnjama, priznanjima – koju diktiraju istražitelji FSB i dokazima (koji će se, vrlo verovatno, naći u istim mobilnim telefonima zatvorenika) naravno, izmišljenim, od početka do kraja.
Ne možete ni sumnjati da će sve biti baš ovako, a ne drugačije.
I u ovoj situaciji uopšte nije važno da li će nacističkim gadovima suditi porota DNR i LNR ili neka vrsta „međunarodnog suda“.
Inače, daleko je od izvesnog da će bar neko od predstavnika Zapada želeti da učestvuje u njegovom radu.
A ako jeste, onda će tamo biti proglašen potpuno nelegitimnim, kao i sve njegove odluke i zaključci.
„Da, oni su kopilad. Ali ovo su naši nitkovi!“ – u ovom slučaju, ova formula će raditi i nijedna druga.
Da bi se kijevski režim lišio sve aktivnije i masovnije podrške Zapada, uopšte nije potreban sudski spor (iako sa najsenzacionalnijim i najšokantnijim otkrićima).
Neće oslabiti ni ako prirodni đavoli iz podzemnog sveta sa rogovima, kopitima i svim ostalim otvoreno izađu na stranu upravo ovog režima.
Ovde će pomoći samo vojni poraz ukronacističkih snaga, toliko obimni i ubedljivi da Zapad shvata, da nema smisla ulagati novac i sredstva u ovu avanturu. Neće da „odbije”…
Zato bi bilo besmisleno bilo kakva suđenja sada, pa čak, eventualno i na štetu dela.
Neophodno je organizovati istražne radnje, prikupiti dokaznu bazu i to tako da je nerealno opovrgnuti.
Uz sve ovo, treba shvatiti da će aktivnost „međunarodnih ličnosti“ poput Erdogana, Gutereša i svih njima sličnih, obuzetih neutaživim svrabom, vrlo brzo preći u ravan „spasavanja“ iz zasluženog zatvora sav ovaj ološ.
Setite se, opet, priča Savčenka i Sencova ili istih mornara – učesnika kerčanske provokacije.
Rusija će morati da potroši vreme i energiju i na odbijanje ovih „napada“.
Izvinite ali činjenica da će Moskva odmah i nedvosmisleno poslati sve, koji žele da učestvuju u „spasavanju heroja“ na jedinu moguću adresu u ovoj situaciji je nekako veoma sumnjiva.
Sasvim je moguće da će se pojaviti još jedan „pregovarački front“ na kome će se voditi neka vrsta cenkanja, što će do krajnosti iritirati rusko društvo i nimalo neće doprineti jačanju pozicije zemlje, u okviru Novog svetskog poretka.
Bez sumnje, spasavajući bezvredne živote nacističkih boraca i dozvoljavajući im da kapituliraju, umesto da je jednostavno zbrišu sa lica zemlje snažnim bombardovanjem, Rusija je pokazala ne samo milost, već i vojno plemenitost najvišeg reda.
To samo ne vredi računati na to, da će je bar neko ceniti i bar negde van njenih granica.
Na naše veliko žaljenje, vredi iskreno priznati: ponašajući se viteški prema onima, koji uopšte nisu zaslužili takav tretman, ruska strana je, pored toga, našla dosta problema u bliskoj budućnosti.
E, to je ono što danas razlikuje one, koji danas sprovode specijalnu operaciju denacifikacije Ukrajine, od onih protiv kojih se ona sprovodi.
Borba.Info
