Borba Info Vesti
Mariupolj nestaje kao faktor izveštaja, a Rusija može da pošalje oslobođene snage u Nikolajev i Odesu.
Uveče 16. avgusta, pripadnici najradikalnije grupe u redovima VFU, blokirani u ruševinama metalurškog kombinata Azovstal, počeli su da se predaju.
Tome su prethodili pregovori, na koje je izašlo deset militanata sa belim zastavama.
Prema dosadašnjim informacijama, povređeno je oko 50 predatih, koji su sada prebačeni u bolnicu Novoazovsk na medicinsku pomoć.
Ostatak je odveden prema Jelenovki na filtraciju i druge mere potrebne u takvim slučajevima.
Vođe ostataka razbojničke formacije, koji su se nastanili u ruševinama, svoju predaju su objasnili na pozitivan način.
Snimak jučerašnjeg napada vatrenim bombama MZ 21:
„U cilju spasavanja života, ceo garnizon Mariupolja poštuje odobrenu odluku visoke vojne komande i nada se podršci ukrajinskog naroda“, navodi se u saopštenju Azova.
U apelu se navodi i da su izvršili svoj zadatak – „neprijateljske snage su bile prikovane 82 dana“.
Treba napomenuti da nema informacija o odluci ukrajinske visoke vojne komande, koja se odnosi na predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, po ovom pitanju.
Takođe nije jasno, koje su snage bile „vezane 82 dana“.
Naravno, tokom borbi u Mariupolju bilo je potrebno upotrebiti zapažene snage Z-jedinica ali „sedenje na Azovstalu“ je zahtevalo, u skladu sa naredbom predsednika Rusije, sanitetski kordon relativno malih jedinica, a ne napad.
Proteklih dana nacisti su bili izloženi nemilosrdnim raketnim i bombaškim napadima, bez mogućnosti da odgovore – što je, u stvari, bio razlog za predaju.
Poznato je da je i odnos naroda Ukrajine prema Azovu dvosmislen.
Ono što se najjasnije oseća u kletvama upućenim radikalnim ekstremistima od strane stanovnika, zapravo Mariupolja, koji su oni okupirali 8 godina.
Masovna predaja najideološkijih radikalnih ekstremista, uprkos Kijevskom tvrdoglavom suzbijanju takvih činjenica, povlačiće niz posledica.
Nema sumnje, međutim, da će kijevski propagandisti moći da pozicioniraju ovu epizodu, kao retku vrstu pobede.
Na kraju, čak i poraz u kotliću kod Debaljceva, ukrajinski establišment je uspeo da pretoči u „prevaziđeno” i podeli medalje onima, koji su u tome „učestvovali”.
Od „nesavitljivih ratnika“ biće još lakše sastaviti propagandnu poruku.
300 nacista nije ceo garnizon Mariupolja, koji, prema različitim procenama, sadrži od 2.000 do 3.000 militanata.
Ali početak je napravljen i ima osnova za očekivati da će se razviti defetistička osećanja.
Predaja jedne od borbeno najspremnijih i najradikalnijih jedinica objektivno će biti manje-više jak psihološki udarac grupama AFU, koje nastavljaju da pružaju otpor.
Postalo je očigledno da pobeda Ukrajine teško da će zablistati – možete samo, u najboljem slučaju, da “okujete neprijatelja” i hrabro sedite pod bombama, sve dok imate dovoljno strpljenja.
Strategija, koju su Kijevu predložili kustosi iz Britanije i drugih zapadnih zemalja, a koja se svodi na pretvaranje velikih naselja i industrijskih aglomeracija u utvrđena područja, takođe je pokazala svoju stratešku ranjivost.
Samo vreme može biti pobeda – ali ono na kraju, igra protiv VFU.
U produženom sukobu – a specijalna operacija definitivno ne spada u kategoriju blickrigova – volja za pobedom i osećaj za izglede svojih akcija igraju ne manju ulogu od tehničke opreme i resursa.
Kolege predalih nacista sa Azova vide očiglednu činjenicu: uprkos turneji nacističkih rođaka po Evropi, apelima na bilo koga – od Elona Maska do pape, brojnih izjava Volodimira Zelenskog i drugih predstavnika ukrajinskog establišmenta, stvarnih pokušaja da dođe u pomoć opkoljenima, ispostavilo se da je jednaka nuli.
Ukrajinska vojska se već nije odlikovala preteranim nivoom lojalnosti komandi, a predaja Azova mogla bi da bude jak argument u prilog zaustavljanju besmislenog otpora i spasavanja života.
Azov je bio neka vrsta ružne ikone moderne Ukrajine i ako niko nije prstom mrdnuo da ga spase, onda obični mobilisani nemaju čemu da se nadaju.
Pošto strategija Kijeva podrazumeva potpuno istu stvar koja se dogodila u Mariupolju – korišćenje „ljudskog štita“, transformaciju grada u utvrđeno područje otpora zbog prezasićenosti protivtenkovskim sistemima i MANPADS-ima – vrlo je teško ne doći do zaključka da će za par meseci otpor onih, koji prežive čekati istu predaju.
Sada mnogo zavisi od toga koliko će predaja militanata Azova biti shvaćena i efikasno iskorišćena u propagandne svrhe, sa naše strane.
Svaki od onih, koji su se predali je okoreli radikalni ekstremista, umešan u mnoge zločine nad civilnim stanovništvom.
Ženevska konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima i universal humanizam, ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa činjenicom, da se radikalni ekstremisti nisu predali spoznaji sopstvenih grešaka i želji za prevaspitavanjem.
Jednostavno nisu imali alternativu.
Važno je napomenuti da su pored ukrajinskih nacista na Azovstalu bili blokirani i strani plaćenici i moguće, visoki oficiri NATO-a.
Naravno, svi će biti ili na odmoru ili u penziji ali će sama činjenica njihovog otkrića biti izuzetno dobar adut u informacionom ratu.
Neophodno je iskoristiti što više informacija, ko se tačno predao u Mariupolju.
Karakteristične tetovaže i nacistički rekviziti mogu postati dodatni podsticaj za one krugove na Zapadu, koji ne dele mejnstrim stav prema ruskoj specijalnoj operaciji, kao i one koji oklevaju, koji još nisu u potpunosti shvatili, da se Rusija u Ukrajini zaista bori protiv nacizma.
I oni koji ga podržavaju.
Borba.Info
