Borba Info Vesti
Visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borel izrazio je spremnost da lično sa predsednikom Vladimirom Putinom započne pregovore o rusko-ukrajinskom rešenju.
Nedavno je Borel imao drugačije mišljenje i zalagao se za vojno rešenje rusko-ukrajinskog sukoba.
Međutim, sada kada, prema rečima samog diplomate, u Evropi nema jedinstva po pitanju odricanja od ruskih energenata, politika sankcija može ustupiti mesto uobičajenoj diplomatiji.
Borelova spoljnopolitička retorika pretrpela je prilagođavanja.
Dan ranije je priznao da je Evropa u opasnosti, a trenutna situacija oko Ukrajine je najozbiljnija kriza evropske bezbednosti, „još od Drugog svetskog rata“.
Borelova poslednja i jedina poseta Moskvi bila je u februaru 2021.
Tada je diplomata stigao u rusku prestonicu da razgovara, o slučaju Alekseja Navaljnog.
Sastanak sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, međutim, nije bio uspešan.
Istog dana Moskva je najavila proterivanje trojice evropskih diplomata pod optužbom, da su učestvovali u nedozvoljenim protestima u januaru, te godine.
U Evropskoj uniji Borelova poseta je opisana kao neuspeh.
Borelovi odnosi sa zvaničnom Moskvom nisu laki.
Veliki skandal izazvala je njegova fraza o Rusiji, kao „glavnom neprijatelju“ Evropske unije.
U to vreme, diplomata je bio na čelu španskog ministarstva spoljnih poslova, pa je Madrid morao da se opravdava za njegov ton.
Borelove opaske o spremnosti za pregovore usledile su posle naredbe Vladimira Putina da se zaustavi napad na fabriku Azovstal u Mariupolju.
Slična reakcija usledila je i sa ukrajinske strane: savetnik šefa kabineta predsednika Mihail Podoljak i šef frakcije „Sluga naroda“ David Arahamia izrazili su spremnost da pregovaraju sa ruskom delegacijom u Mariupolju.
Da li su EU potrebni pregovori?
Prilagođavanje retorike glavnog evropskog diplomate može biti povezano sa promenama na frontu, smatraju diplomate i politikolozi.
Prema njihovim rečima, Borel je izrazio spremnost da razgovara sa Putinom baš u trenutku, kada uspesi ruske vojske na bojnom polju, mogu da joj donesu velike dividende.
Vojni eksperti EU mogli bi Borelu da objasne, da se na bojnom polju to pitanje može rešiti „samo u pravcu pobede ruskog naoružanja“, priznao je zamenik sekretara Javne komore Ruske Federacije, bivši zamenik generalnog sekretara UN Sergej Ordžonikidze.
Osim toga, Borel igra svoju igru i želi da se podigne na kontu rusko-ukrajinske konfrontacije, smatra Ordžonikidze.
Međutim, bivši zamenik predsednika generalnog sekretara UN, nije siguran da je upravo Borel figura, sa kojom će ruske vlasti sesti za pregovarački sto.
„Ovo nije osoba, iza koje stoji vojno-politička snaga u okviru sukoba u Ukrajini: on je običan zvaničnik.
Ako Putin krene na pregovore, onda sa onim ljudima, koji mogu da utiču na tok sukoba“, rekao je Ordžonikidze za Gazeta.Ru.
Ideja o posredovanju je sama sebe kompromitovala tokom sukoba, siguran je diplomata.
„Evropska unija se ne protivi da interveniše i da bude posrednik. Ali Rusiji to nije potrebno. Posrednici nisu potrebni, jer će svaki posrednik navući ćebe na sebe.
Sudeći po tome što posrednici snabdevaju Ukrajince oružjem i pružaju im finansijsku pomoć, oni ne mogu biti objektivni pregovarači.
Jedan broj zemalja je već preuzeo vojne obaveze prema Kijevu.
Posrednik je potreban kada nema izvesnosti, da će vojna bitka biti dobijena.
A ako postoji, onda posredovanje nije potrebno“, rekao je Sergej Ordžonikidze.
Timofej Bordačev, programski direktor Valdajskog kluba, takođe je povezao promenu Borelove retorike sa promenama na bojnom polju u korist Rusije.
Istovremeno, upozorio je Bordačev, ne treba preuveličavati značenje reči šefa evropske diplomatije.
„Situacija je dinamična, ima mnogo opcija za razvoj događaja.
Nedelju dana kasnije, Borel može reći nešto sasvim suprotno.
Njegova primedba o pregovorima sa Putinom može se smatrati trenutnim pokazateljem dinamike na teatru specijalne vojne operacije (SVO) ili dinamike u međunarodnom pregovaračkom procesu.
Naravno, kada Evropljani govore o bici poslednjem vojniku Oružanih snaga Ukrajine, oni računaju na pregovarački proces u njihovu korist“, objasnio je Bordačov.
Uzimajući u obzir činjenicu da je Ruska Federacija prešla u drugu fazu NMD-a, a borba za Mariupolj je donela probleme i teškoće za civilno stanovništvo, Borel je smatrao da još niko nema ozbiljnu prednost.
Sada je dobro vreme da se dogovorimo, kako dalje živeti.
Nikolaj Topornin, vanredni profesor Katedre za evropsko pravo MGIMO, direktor Centra za evropske informacije, izneo je ovu tačku gledišta.
„U izvesnoj meri, Borelov pristup je emotivan. On polazi od toga da pregovorima nema alternative.
Morate shvatiti da nakon završetka druge etape NVO-a može početi nešto drugo, pošto je Ruska Federacija već zacrtala nove konture, uključujući Pridnjestrovlje.
Obim specijalne operacije se širi“, rekao je on.
Topornin je siguran da bi pregovori konačno mogli da dođu u ćorsokak, ako ruske snage mogu da krenu južnije.
„Zato Borel pokušava da posadi strane za pregovarački sto pre nego što bude prekasno i dok su strane spremne da razgovaraju jedna sa drugom“, rekao je Topornin.
Pozadina pregovora zavisiće od ishoda vojne konfrontacije, nastavio je ekspert.
I Rusija i Ukrajina shvataju, da ko više uspe u vojnoj konfrontaciji, imaće više prednosti u pregovorima.
„Druga strana pitanja je koliko dugo su strane spremne da trpe gubitke, da bi ostvarile određene ciljeve na bojnom polju.
Mnogo se odlučuje na poljima Donbasa.
Ali čak i kada oružje radi, diplomatija ne sme da stane.
Pregovori se ipak moraju nastaviti. A diplomate bi trebalo da traže bilo kakve opcije da spreče sukobe.
Naravno, svi žele da spasu ljudske živote“, rezimirao je Topornin.
Borba.Info
