Borba Info Vesti
EU ponovo nije uspela da se dogovori oko šestog paketa antiruskih sankcija.
Šef diplomatije EU Žozep Borel rekao je da šesti paket sankcija protiv Ruske Federacije ne može ponovo da bude dogovoren, zbog sporova oko uslova embarga na rusku naftu.
Razgovori će se nastaviti na nivou stalnih predstavnika zemalja EU.
Prema Borelu, diskusija će trajati „još nedelju ili dve“.
Šefovi diplomatija EU ponovo nisu usaglasili šesti paket sankcija Rusiji…
Kamen spoticanja bilo je pitanje embarga na rusku naftu, rekao je šef evropske diplomatije Žozep Borel.
„Nismo mogli da se dogovorimo oko šestog paketa. Ovo pitanje će se vratiti na razmatranje stalnih predstavnika zemalja EU, oni će nastaviti diskusiju“, rekao je Borel na konferenciji za novinare posle razgovora.
„Ambasadori će nastaviti da razgovaraju o tome. Još uvek imamo poteškoća u jedinstvu oko embarga na naftu“, dodao je političar, ističući da su pitanja, koja je preostala da se reše „čisto tehničke i ekonomske prirode“.
Koliko će još vremena trebati da se dogovore svi sporni aspekti, Borel nije mogao da precizira.
„Ne mogu da kažem da li će to potrajati još nedelju ili dve“, odgovorio je on na povezano pitanje novinara.
Šesti paket podrazumeva uvođenje zabrane uvoza sirove nafte iz Ruske Federacije za šest meseci, a naredne godine i uvoza naftnih derivata.
Istovremeno, EU razmatra mogućnost da Mađarskoj, Slovačkoj i Austriji dozvoli da kupuju naftu od Ruske Federacije i nakon uvođenja sankcija, kako one ne bi blokirale panevropski embargo.
Mađarski premijer Viktor Orban embargo na kupovinu ruske nafte naziva “atomskom bombom za mađarsku ekonomiju”.
Pored embarga na naftu, evropski lideri bi takođe, mogli da odseku jedan broj ruskih banaka iz SVIFT sistema.
Takođe, evropskim kompanijama može biti zabranjeno da rade sa ruskim kompanijama u oblastima konsaltinga i nekretnina.
Ukrajina će ostati izvoznik žitarica
Pokušavajući da uništi rusku ekonomiju, Evropa istovremeno pokušava da podrži ukrajinsku.
Kako je najavio Borel, EU će pomoći Ukrajini da isprazni skladište žitarica kako bi napravila prostor za novi usev.
„Moramo pomoći Ukrajini da nastavi da proizvodi i izvozi žito i pšenicu“, rekao je šef evropske diplomatije.
„Ukrajinski trezori su sada puni. Treba ih isprazniti da bi se napravio prostor za novi usev.
Radimo na izvozu ovog žita“, objasnio je on. Teret se sa teritorije Ukrajine može izneti i kopnenim i morskim putem ali je „tamo sve minirano“.
Osim toga, Brisel takođe preduzima korake ka liberalizaciji trgovine sa Kijevom, dodao je evropski diplomata.
Prema rečima direktora nemačkog ogranka Svetskog programa za hranu Martina Frika, samo u lukama Ukrajine ima skoro 4,5 miliona tona žitarica.
Američki predsednik Džo Bajden ranije je najavio 20 miliona tona žitarica uskladištenih u ukrajinskim skladištima.
Vašington traži način da plasira proizvode na svetsko tržište, što će smanjiti rastuće svetske cene hrane.
Generalni sekretar UN Antonio Guteres predložio je danas ublažavanje ograničenja na izvoz potašnih đubriva iz Rusije i Belorusije u zamenu za prolaz brodova sa žitom iz luka Ukrajine.
Prema The Vall Street Journalu, UN razgovaraju o mogućnosti ukrajinskog tranzita žitarica sa Ankarom.
Turska strana bi, kako se očekuje, mogla da pruži pomoć u čišćenju luka i obezbeđivanju pomorskog saobraćaja.
Moskva i Minsk još ne učestvuju u pregovorima.
Gutereš je ranije upozorio na opasnost od globalne prehrambene krize i pozvao, uprkos sukobu Moskve i Kijeva, „da se pronađe način, da se proizvodnja hrane u Ukrajini i proizvodnja hrane i đubriva u Rusiji, vrate na svetska tržišta”.
„Ozbiljno rešenje za globalne pretnje bezbednosti hrane zahteva reintegraciju ukrajinske poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje hrane i đubriva u Rusiji i Belorusiji na svetska tržišta“, rekao je on.
Borba.Info
