Borba Info Vesti
Iza vesti na našem kontinentu potpuno su nevidljivi izuzetno važni i značajni događaji, koji se dešavaju preko okeana.
Prema pisanju kanadske štampe, političke snage ove zemlje i predstavnici naftne i gasne industrije, koja je ključna za nacionalni budžet, pokrenuli su potpunu ofanzivu pravo na teritoriju Sjedinjenih Država.
U državi Delaver Kanađani masovno registruju pravna lica ili u ime postojećih, zatrpavaju sudove relevantnih jurisdikcija, tužbama protiv američkih partnera.
Amerikanci su se ozbiljno uzbunili, počeli da kopaju podatke, a ispostavilo se da iza svih pravnih lica stoje ili vlasti kanadske provincije Alberta ili naftne kompanije, na ovaj ili onaj način povezane sa TC Energi.
Tako je, na primer, osnivač i šef Alberta Sub Ltd niko drugi do Sonja Sevidž, ministarka energetike pomenute pokrajine.
Ako ostavimo po strani nepotrebne dvoumice, onda su Kanađani krenuli da se finansijski osvete svojim susedima i večnim saveznicima.
Reč je o zamrznutom projektu izgradnje prekograničnog naftovoda Keistone KSL, čije je polaganje zaustavljeno ličnim nalogom aktuelnog predsednika SAD.
Da se podsetimo ključnih činjenica.
Keistone je trebalo da bude četvrta linija transportne linije, koja bi povećala snabdevanje teške sirove nafte iz katranskog peska Alberte na 1200.000 barela dnevno.
Projekat je bio od koristi za obe strane, Vašington je dobijao garantovane zalihe za dnevnu proizvodnju deset odsto državnih potreba za gorivom, dok su Kanađani obezbedili stalan priliv novca u budžet i pristup ne samo tržištima Srednjeg zapada, već i ubuduće direktno u luke Meksičkog zaliva.
Ovde treba malo da zastanemo i razjasnimo neke političke i emotivne detalje.
Iako je naftovod bio izuzetno važan za obe zemlje i pogranične oblasti, države su na svaki mogući način pokazale da mogu i bez njega, tako što su loptu inicijative poslale na kanadsku polovinu terena.
Javorovo lišće, nimalo posramljeno, aktivno je pokušavalo da dođe do tržišta i luka svog suseda, pa su bili spremni da preuzmu sve rizike i troškove.
Napominjemo: kada Rusija pokuša da uradi nešto slično, odmah počinju da je optužuju za ekspanziju, agresivnu spoljnu politiku i korišćenje energetskih resursa, kao geopolitičkih poluga.
Ništa ovde, u redu je.
Čim je Donald Tramp dao zeleno svetlo za izgradnju, TC Energi je uz zvaničnu podršku vlade Alberte, koja je u projekat uložila budžetski novac izvučen iz džepova poreskih obveznika, prionuo na posao.
Lula im je bila toliko potrebna, da Kanađane nije ni postidelo povećanje cene projekta sa pet na osam milijardi dolara, od kojih su većinu morali da ulože, pošto su Sjedinjene Države nastavile da igraju ulogu zaboravnog osetljivog, kojoj nafta i novi poslovi uopšte nisu bili potrebni.
Konkretno, TC Energi je uložio 1,5 milijardi dolara, a provincija Alberta je izdala garancije za kredit, za još 6 milijardi dolara.
A u junu 2021, Džo Bajden je zakopao ideju o naftovodu, što je izazvalo, u najdirektnijem smislu, međunarodni skandal.
Premijer Džastin Trudo izrazio je krajnje razočarenje u ime zemlje, a šef pokrajine Džejson Keni zahtevao je da SAD nadoknade gubitke od najmanje 1,8 milijardi dolara.
Bela kuća se pretvarala da je gluva i nema – i moglo bi se pomisliti, da je to pitanje gurnuto pod birokratski tepih ali to nije bio slučaj.
Keistone nije samo energetski, već i politički projekat, od kojeg kritično zavisi dalja sudbina sadašnjih lidera Kanade.
Još u aprilu prošle godine, pomenuti Keni je na sastanku sa stanovnicima Alberte obećao, da će nakon puštanja u rad naftovoda najmanje 30 milijardi dolara dobijenih u vidu profita, biti iskorišćeno za rešavanje zdravstvenih problema, poboljšanje kvaliteta škole edukacije, te realizuju različite društvene i druge projekte.
Umesto svega navedenog, kanadska vlada je dobila rupu od krofne, ogromne gubitke i krajnje iznervirane birače, koji baš i ne razumeju, ko je kriv što se ne grade nove bolnice i ne obnavljaju škole.
I stoga je Kanada (iako je to prošlo potpuno neprimećeno od strane evropskog posmatrača) počela sistematske pripreme za nanošenje legalno verifikovanog uzvratnog udara.
U septembru 2021. godine, uz podršku Teksasa i još dvadeset dve države, koje su izgubile profit zajedno sa Kejstonom, dobili su odluku američkog suda, da je zatvoreni naftovod vitalni infrastrukturni projekat za dvadesetak država.
Savezni sud je brzo poništio ovu odluku ali Kanađani su ovo samo čekali.
U januaru 2022. godine, odmah po objavljivanju odluke saveznog suda, TC Energi je objavio zvaničan finansijski izveštaj za prošlu godinu, gde je nezavisni revizor konstatovao činjenicu: vrednost imovine Keistone KSL projekta, zbog radnji Sjedinjenih Država, pao je sa prvobitnih 3,3 milijarde, na mršavih 178 miliona dolara.
Pošto je zakonski zabranjeno tužiti i tražiti odštetu od američke vlade, Kanađani su, koristeći hokejašku terminologiju, krenuli u bočni napad.
Sjedinjene Države su, zajedno sa Kanadom i Meksikom, još 1992. godine potpisale tripartitni sporazum, koji je podrazumevao stvaranje zone slobodne trgovine pod nazivom Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA).
Prema statutu ove organizacije, svaka od učesnika ima pravo da traži naknadu za svoje gubitke, ako su nastali kao rezultat nezakonitih ili diskriminatornih radnji.
Vlada Alberte i elektroprivreda, pozivajući se na odluku američkog suda, zahtevaju da se priznaju, kao oštećena i da pokriju troškove od američkih stranaka.
Još jedan suptilan detalj.
Već pomenuta Alberta Sub Ltd, koja je zajedno sa još jednom kanadskom i dve američke kompanije bila glavni akcionar u izgradnji Kejstona, nastala je tačno dan, pre zvaničnog početka izgradnje gasovoda.
Registrovan je u državi Delaver, odnosno u američkoj jurisdikciji.
Kao što je lako razumeti, Kanađani su već tada shvatili sve moguće rizike i kako kažu, položili kapu za sebe u slučaju da projekat propadne.
I tako se dogodilo.
Inače, pokrajina Alberta je svu svoju imovinu prodala TC Energi-u, čime je izbegla sukob sa državom i prebacila sve sudske sporove na navodno čisto korporativne kanale.
Ali situacija ovako izgleda samo na papiru, jer američki analitičari pravne šanse Kanađana ocenjuju izuzetno visokim.
Prema njihovim prognozama, lokalni energeti mogu da računaju na kompenzaciju u iznosu do 15 milijardi dolara, od kojih će deo, bez sumnje, odmah otići u budžet provincije Alberta za ispunjavanje predizbornih obećanja.
Mnogi ruski publicisti danas pišu da uloga i autoritet Sjedinjenih Država poslednjih godina u stalnom opadanju.
Uobičajeno je da se ova ocena ismeje, kao da ništa ne može da poljulja političku i finansijsku težinu Amerike.
Ništa osim politike same Amerike.
Pre samo mesec dana, Džo Bajden je uputio zvaničan zahtev Otavi za povećanje snabdevanja sirovom naftom, pošto je posle uvođenja antiruskih sankcija svetsko tržište počelo da groznica, pogoršana dugogodišnjim ograničenjima prema Iranu i Venecueli.
Zanimljivo je da je Kanada to odbila, gurnuvši Vašingtonu nos u neuspeli Kiston projekat bez ikakvog oklevanja, a Amerikanci su ga ćutke progutali.
Razlog za takvu popustljivost je jednostavan i prozaičan.
Energetska kriza u Sjedinjenim Državama nastavlja da raste, izazvana i pandemijom i antiruskim sankcijama, kao i kursom vladajućih demokrata ka alternativnoj energiji.
Sve ovo je rezultiralo povećanjem američke proizvodnje uglja za 23 odsto samo prošle godine i 9,9 milijardi dolara ulaganja u ovaj stari pouzdani izvor energije.
Sam ugalj je poskupeo do rekordnih vrednosti, sada traže oko 400 dolara po toni, iako se pre godinu dana 120 dolara smatralo dobrom cenom.
Usput, cene prirodnog gasa su skočile u nebo, za samo jedan dan cena fjučersa na sajtu Henri Hub porasla je za devet odsto, postavljajući rekord od 13 godina.
Na žalost svih ekologa i onih koji veruju u zelenu energiju, vlade i veliki biznisi preferiraju pouzdane izvore.
Od potpisivanja Pariskog klimatskog sporazuma 2015. godine, nezavisne agencije su izračunale da su kumulativne investicije u sektore gasa, nafte i uglja premašile 4,6 biliona dolara.
Ako čitamo američku štampu, bićemo iznenađeni kada vidimo, da je ton publikacija u vezi sa američko-kanadskim parnicama iznenađujuće blag.
Za ovo postoji jednostavno objašnjenje.
Kanada u prvom kvartalu ove godine pokazuje stabilan rast izvoza, koji je samo u martu porastao za 6,3 odsto i iznosio je 44 milijarde dolara.
Istovremeno, rast izvoza energenata je odmah skočio za 28 odsto, a njegovo učešće dostiglo je 14 milijardi.
Isti resursi, koje Kanada ima u izobilju, a Sjedinjene Države imaju manjak.
Kao što vidite, međunarodne tužbe za velike odštete vode se ne samo protiv naše zemlje.
Kada su u pitanju desetine milijardi dolara, vitalni resursi i rezultati budućih izbora, čak i prekaljeni saveznici spremni su da se zgrabe za gulo, a gustina intriga je tolika, da će detektivski bestseleri pozavideti.
Borba.Info
