Borba Info Vesti
Kijev bi mogao da izvede kontranapad na Moskvu, kada dobije dovoljno oružja zapadne proizvodnje.
Ukrajinske snage bi mogle da pokrenu veliki napad na rusku vojsku do kraja juna, nagovestio je u četvrtak savetnik predsednika Vladimira Zelenskog, Aleksej Arestovič.
„Protivofanziva je moguća sa gomilanjem velikog broja zapadnog naoružanja, koje će biti dovoljno za nekoliko brigada, potpuno prenaoružanih, obučenih i koordinisanih, nakon čega možemo da napadnemo“, rekao je Arestovič za TV kanal Ukrajina 24.
Što se tiče vremena, to će najverovatnije biti kraj juna – početak jula.
Prve topove, koje mogu da zaustave neprijatelja stići će krajem maja – početkom juna, a u napad – ne ranije, od druge polovine juna.
Arestovič je više puta obećavao kontraofanzivu protiv ruske vojske, koja je krajem februara pokrenula operaciju velikih razmera protiv Ukrajine.
Krajem aprila, zvaničnik je rekao, da bi se kontraofanziva mogla dogoditi početkom juna, povezujući operaciju sa isporukom oružja zapadne proizvodnje.
Ali 1. maja, Arestovič je poslao još optimističniju prognozu, tvrdeći da bi ruske snage na istoku Ukrajine mogle biti „slomljene“ do Dana pobede, koji se slavi 9. maja.
„Izgledi za rusku vojsku su nepovoljni u Ukrajini. Poraz bi mogao da se desi već do 9. maja“, rekao je on.
Mešane poruke, koje je dao ukrajinski zvaničnik, međutim, u oštroj su suprotnosti sa stavom Moskve o uticaju zapadnih isporuka oružja na tekući sukob.
Iako je Rusija više puta upozoravala Zapad, da ne „pumpa” Kijev oružjem, ona je takođe rekla da snabdevanje neće promeniti ishod sukoba, već ga samo produžiti i naneti više štete i patnje ukrajinskom narodu.
„Naša vojska je svesna da SAD, Velika Britanija i NATO u celini kontinuirano prenose obaveštajne podatke i druge parametre ukrajinskim oružanim snagama.
U kombinaciji sa protokom oružja, koje ove zemlje i alijansa šalju Ukrajini, ove akcije ne doprinose brzom rešavanju operacije“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u četvrtak.
Ali istovremeno ne mogu da poremete postizanje ciljeva zacrtanih za specijalnu vojnu operaciju.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve.
Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima, da poseban status, u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine, da se zvanično proglasi neutralnom zemljom, koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a, koji predvode SAD.
Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
Borba.Info
