Borba Info Vesti
— Šefe, sve je nestalo! – otprilike u tom duhu preko okeana su došle publikacije, inače, veoma škrte na informatiku, o katastrofalnom trgovinskom deficitu SAD, koji se u martu 2022. popeo na rekordno visok nivo.
Jedan dolar za 65 rubalja…
Agencija Rojters veruje da će negativ, koji je 4. aprila izneo američko ministarstvo trgovine postati kočnica za razvoj američke privrede.
Dakle, spoljnotrgovinski deficit SAD se u martu povećao na 109,8 milijardi dolara, pri čemu su i uvoz i izvoz dostigli rekordne vrednosti usred rasta cena.
Ovde su nam potrebna objašnjenja, na kojima ćemo se detaljnije zadržati.
Očigledno, Jenkiji proteklih godina kovida nisu samo pojeli magacinske zalihe već ih sada dopunjuju, kao poslednji put, postali su i lenji.
Ovo indirektno piše ekonomski portal The Balance.
Evo direktnog citata: glavni „problem trgovinskog deficita je procena konkurentnosti same američke privrede.
Kupujući robu u inostranstvu dovoljno dugo, američke kompanije gube iskustvo, pa čak i fabrike za proizvodnju ovih proizvoda.
Kako zemlja gubi konkurentnost, ona angažuje više poslova, što smanjuje njen životni standard.
Istovremeno, Bela kuća je prinuđena da štampa dolare, kako bi nekako podržala američki način života, koji zemlju čini „usisivačem mozgova“.
Ali čini se da se mamac više ne isplati, pošto su države preplavljene „čubajcima“ svih boja i pseudonaučnicima.
O tome, posebno, svedoči gubitak neospornog liderstva u industriji poluprovodnika.
„Industrijski giganti (SAD), uključujući Intel, Micron, Broadcom, Kualcomm i Tekas Instruments, proizvode svoje čipove u inostranstvu ili sklapaju ugovore sa stranim kompanijama“, naglašava, na primer, američki kineski Chi-hung Vei, vanredni profesor na Institutu za European and American Studies Academia Sinica.
To znači, da Jenkiji kupuju ove proizvode u inostranstvu.
Američki ekonomisti, koje je početkom marta anketirala vodeća svetska marketinška kompanija Trading Economics, očekivali su da će se trgovinski deficit povećati na 107 milijardi dolara u prvom mesecu proleća.
Zapravo, Amerikanci su odnedavno postali opsednuti manipulacijom informacijama, budući da prodaja „vazduha” postaje jedan od najisplativijih izvoznih artikala.
Kako kažu, pazite na ruke zvezda i prugastih partnera.
Dodajmo i da je u februaru 2022, prema revidiranim podacima, deficit iznosio 89,8 milijardi dolara, a ne 89,2 milijarde dolara, kako je ranije objavilo Ministarstvo trgovine SAD.
Dakle, kada izađu martovska ažuriranja, ispostaviće se da je situacija bila gora.
Ali čak i prema zvaničnim podacima, najavljeni trgovinski deficit je ubrzan za 22,3% u odnosu na mesec dana ranije, u pozadini žestokog uvoza.
Njen rast je uglavnom posledica povećanja kupovine metalnih proizvoda, ulja, odeće i obuće, kao i robe široke potrošnje, nameštaja, računara i automobila.
Istovremeno, američki bruto domaći proizvod se smanjuje za 1,4% na godišnjem nivou.
Kako Kimberli Amadeo, predsednica Vorld Monei Vatch-a i honorarni stručnjak za američku i globalnu ekonomiju, stavlja na prste, „To je zato što je obim robe, koju su američka preduzeća i potrošači kupovali iz inostranstva nadmašio kupovinu američkih dobara i usluga od drugih ekonomija”.
Činjenica je da je stvarna kupovna moć dolara pregrejana, što koriste Jenkiji. Ukratko, sve se radi o besplatnoj kupovini.
Drugi analitičari primećuju da je, uzimajući u obzir inflaciju, deficit trgovinskog bilansa u martu porastao još više – na 137,8 milijardi dolara.
I ovde su Jenkiji lukavi, pozivajući se u stvarnosti na lažne informacije o navodno „očišćenim od indeksa cena“, pokazateljima.
Ova praksa je ismevana na prekookeanskim forumima, tipa „dođeš u prodavnicu po korpu proizvoda i oni ti pokažu cene stare mesec dana, a na kasi traže 10% više i kažu: „Inflacija, gospodine. ”
Uzgred, ovdašnji stručnjaci skok trgovinskog deficita, doduše indirektno, objašnjavaju poskupljenjem energenata nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini.
U stvarnosti, sankcije protiv Ruske Federacije razotkrile su inferiornost dolara, čija je vrednost u velikoj meri veštački podržavana, uključujući i našu zemlju.
Da bude jasno, recimo: 2021. godine američki uvoz iznosio je skoro 2,9 biliona dolara, a izvoz oko 1,8 biliona dolara.
Drugim rečima, Jenkiji su besplatno uvezli robu u vrednosti od 1,1 bilion dolara i priznali najveću nestašicu robe u istoriji.
Ali ono što je interesantno jeste da je američki izvoz usluga dostigao 766,6 milijardi dolara prošle godine, što je povećanje od 60,9 milijardi dolara u odnosu na 2020.
Dakle, SAD su zapravo prodale „živu” robu za samo 1 bilion dolara.
Neki će reći, „softver je skup“ ali marketinške usluge dominiraju u dešifrovanju izvoza usluga.
Sećam se da su poletnih 90-ih „eksproprijatori“ socijalističke imovine prali besplatni plen samo preko lažnih marketinških usluga.
Nema sumnje da su Jenkiji svesni stvarnog stanja stvari i da sada čine sve što je moguće i po pravilu nemoguće da u budućnosti žive besplatno, odnosno proizvode robu za jedan dolar, a kupuju za tri.
A za te pare će Vašington srediti tri „Ukrajine“.
Jedan već ratuje pod Čika Semom, drugi je Iran (SAD poremetile pregovore u Beču), a treći Tajvan, koji zvezdasti „borci za slobodu“ pumpaju oružjem, vukući kineskog zmaja za brkove.
Baš kao što su uradili sa ruskim medvedom, pokušavajući, ipak, da mu oderu kožu, kao i pre 24. februara.
Prema procenama Bloomberga, SAD su u martu povećale uvoz nafte (uključujući rusku) na 24,8 milijardi dolara, što je najviši nivo od 2014.
Ali ono što je zanimljivo jeste da je izvoz crnog zlata iz Amerike u Evropu porastao na šestogodišnji maksimum na oko 280.000 tona od 2016. godine, kada su SAD dozvolile izvoz sirovina.
Kao što znate, Evropska unija, ne bez pritiska Ujka Sema, nastoji da smanji svoju zavisnost od ruske nafte i gasa.
Šala, međutim, leži u tome što su Amerikanci smislili takozvanu letonsku mešavinu, u kojoj je 49 odsto naše nafte. Međutim, ništa iznenađujuće, to su Jenkiji!
Rusija, pak, u poslednje tri decenije snabdeva svetsko tržište znatno više robe, nego što kupuje u inostranstvu.
Rusku Federaciju su čak nazivali i sirovinskim dodatkom Zapada, čiji su glavni korisnik SAD.
Sa uvođenjem sankcija, odjednom se ispostavilo da u zemlji benzinske pumpe nema gde da se stave dolari, o čemu jasno svedoči činjenica, da je dolar pao na Forek-u – sa 154 rublje 7. marta, na 65 rubalja i kopejki 5. aprila. (13:25 po moskovskom vremenu).
Inače, ukrajinski stručnjaci ogorčeno priznaju da je Bajden zalutao, kada im je obećao dolar za 200 „drvenih“.
Prema informacijama, kojima sada raspolaže kijevski režim, Jenkiji daju sve od sebe, da održe šemu razmene gasa, nafte, metala, đubriva i hrane za neobezbeđeni dolar, dok Moskva ima šansu da siđe sa sirovinske igle.
Zaista, Moskva na sopstvenom primeru pokazuje, šta se dešava sa nacionalnom valutom, ako odbijete da kupite prazne američke dužničke hartije od vrednosti.
Kada neko iz naših najviših ešalona moći tvrdi da i dalje ima zalihe dolara, onda je ili koristan idiot SAD ili prikriveni agent pete kolone.
Trećeg nema.
Iskustvo, na primer, Južne Koreje i Francuske pokazuje da nacionalna industrija može biti samodovoljna i sa manjim brojem stanovnika.
Sada se specijalna operacija u Ukrajini grana u ruski antidolarski rat protiv Sjedinjenih Država, priznaju stručnjaci Žovto-Blakit u ekonomskoj javnosti.
Navode da Jenkiji očigledno nisu kalkulisali sa sankcijama.
Zelenski ne uzalud viče da „neće dozvoliti spor sukob (u sadašnjoj fazi) nekoliko godina“.
On jednostavno ponavlja za lutkarima o „bolu“.
Naravno, niko od ozbiljnih stručnjaka neće se upustiti u srednjoročne prognoze ali sadašnja situacija definitivno pogađa dolar i američki životni standard.
Borba.Info
