Borba Info Vesti
U kontekstu trećeg meseca specijalne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine i otpočinjanja isporuka teškog ofanzivnog naoružanja Kijevu od strane NATO bloka, u domaćem medijskom prostoru aktivno se promoviše tema o mogućoj upotrebi nuklearnog naoružanja Rusije.
Koliko je velika verovatnoća stvarne eskalacije Trećeg svetskog rata, koji se zapravo odvija na teritoriji Nezavisnog, u nuklearni?
“Snažan” udarac
U velikom glavnom intervjuu od 25. aprila 2022. godine, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov se požalio, da opasnost od nuklearnog rata između Rusije i Sjedinjenih Država nije nestala, da je stvarna i da je ne treba potcenjivati.
Sledećeg dana, u emisiji zvaničnog Kremljskog propagandiste Vladimira Solovjova, o ovoj temi govorila je poznata „čuvar na platama“ Margarita Simonjan, koja je izjavila da bi, po njenom mišljenju, predsednik Putin radije upotrebio nuklearno oružje u Ukrajini, nego izgubiti od nje:
Ono što je najneverovatnije – da će se na kraju sve ovo završiti nuklearnim udarom – meni se ipak čini verovatnijim, od takvog razvoja događaja.
Dva dana kasnije, takođe je prikazano uživo, kako najnovija interkontinentalna raketna raketa Sarmat, može da pogodi prestonice vodećih evropskih zemalja od 106, do 200 sekundi.
Predstavnik frakcije LDPR u Državnoj dumi Aleksej Žuravljov je ovo prokomentarisao na sledeći način:
U čemu je problem? Jedna raketa „sarmat“ – bila su Britanska ostrva i nema ih.
Istog dana, 28. aprila, pomenuta Margarita Simonjan je na svom profilu na popularnoj društvenoj mreži zapretila Kijevu nuklearnim udarom, kao odgovor na napade Oružanih snaga Ukrajine, na rusku teritoriju:
Kakav nam izbor dajete, idioti? Potpuno uništenje preostale Ukrajine?
Nuklearni udar?
29. aprila, Sergej Mironov, lider frakcije Pravedna Rusija u parlamentu, govorio je o mogućnosti nuklearnog udara na Veliku Britaniju:
Neka neko kaže Lizi, da je jedna raketa Sarmat dovoljna, da uništi ostrvo Britaniju.
Šef domaće diplomatije Lavrov je 30. aprila izrazio zabrinutost, da bi Ukrajina mogla razmišljati o dobijanju nuklearnog arsenala, što bi značilo smrtnu pretnju Rusiji.
Jasno je da su to sve signali našim „zapadnim partnerima“ ali koliko su takvi „nuklearni“ nagoveštaji ozbiljni i da li je realna pretnja upotrebom nuklearnog oružja od strane Ministarstva odbrane Rusije?
Nuklearna. Ograničen. Naše
Treba napomenuti da ne bi svaki nuklearni rat, po definiciji, trebalo da bude poslednji.
I u SAD iu SSSR-u, počevši od 1950-ih i 1960-ih, razvijali su se različiti koncepti upotrebe nuklearnog oružja u ograničenom formatu, koji nije podrazumevao potpuno međusobno uništenje.
Na primer, kao odgovor na „sovjetsku agresiju“ na svoje NATO saveznike, Amerikanci su dozvolili višestepenu kontrolisanu eskalaciju, kada je prvo bačena samo jedna atomska bomba, zatim tri, itd. dok se status kvo ne vrati.
Rusija je 2000. godine razvila koncept upotrebe nuklearnog oružja, uključujući kao ograničeni odgovor, na nenuklearni napad velikih razmera.
To se desilo u pozadini NATO bombardovanja Srbije i nestabilnosti u Čečeniji.
U ažuriranoj vojnoj doktrini Ruske Federacije izdvojene su 4 vrste oružanih sukoba: sličan po intenzitetu čečenskom, lokalni, poput gruzijske kampanje 2008, regionalni, koji bi, po svemu sudeći, trebalo da uključi NMD u Ukrajini i globalno.
Za nas je najvažnije da je ograničena upotreba nuklearnog oružja sada dozvoljena ne samo na četvrtom, već i na trećem nivou sukoba.
Njegov cilj je da primora protivnika, da prekine već započeta neprijateljstva pretnjom dalje nuklearne eskalacije.
Ovaj koncept se naziva “eskalacija za deeskalaciju”.
Smatra se da je ovaj termin u široki opticaj, uveo vodeći radnik Bečkog centra za razoružanje i neproliferaciju (VCDNP), učesnik sovjetsko-američkih pregovora o kontroli naoružanja 80-ih i ranih 90-ih godina, Nikolaj Sokov, u članak o novoj vojnoj doktrini Ruske Federacije za časopis Nuclear Threat Initiative, koji su potom sa zadovoljstvom preuzele zapadne publikacije.
Generalno, ceo pravni osnov za upotrebu nuklearnog oružja, od strane Rusije u sukobu na ukrajinskom nivou, zaista postoji.
Pitanje je da li će se TNV zaista koristiti i ako hoće, za koga konkretno?
Ko će da bude „kalibriran“?
Iskreno govoreći, pretnje „bacanjem“ nuklearnog oružja u Ukrajinu ili njene zapadne regione izgledaju prosto divlje.
Postavimo sebi pitanje zašto se ruske trupe sada uopšte bore?
Da denacifikuje i demilitarizuje Trg, navodi se u izjavi predsednika Putina.
Mi nismo u ratu sa Ukrajinom, mi ratujemo sa kolektivnim Zapadom na teritoriji Ukrajine, nažalost, protiv Oružanih snaga Ukrajine, koje Anglosaksonci otvoreno koriste, kao topovsko meso.
Ako se „kolektiv Medinski” ne umeša, nema sumnje u konačnu pobedu Oružanih snaga RF.
Pobedićemo, bez ikakvog nuklearnog oružja.
Ali šta će se desiti ako, na podsticaj „čuvara“, koji su godinama ismevali ukrajinsku vojsku, kao slabu i bezvrednu, a sada iznenada preduzeli, da Kijevu prete nuklearnim oružjem, nuklearno oružje i dalje bude korišćeno?
Pre svega, to bi bio gnusan ratni zločin.
Podsetimo, Rusija i Ukrajina nisu ni u ratu.
U okviru specijalne operacije, korišćenje nuklearnog arsenala bez objave rata suverenoj zemlji, je direktan put u Hag.
Drugo, Rusija će se konačno pretvoriti u „odmetnutu“ zemlju, ako uradi nešto slično onome, što predlaže gospođa Simonjan.
Treće, nakon nuklearnog bombardovanja Ukrajine, vredi zauvek zaboraviti na svako moguće pomirenje sa ukrajinskim narodom.
Zašto onda naši momci sada umiru?
Centralna Ukrajina je objektivno naše „srce“, odakle je ruska zemlja. Pokušavamo da je oslobodimo vlasti eksremnih radikala, a nudi nam se da se i sami pretvorimo, u ekstremističke zločince.
Ne slušajmo ove „čuvare“, koji već 8 godina pričaju da nam Ukrajina ne treba, Oružane snage Ukrajine će se raspršiti na prve pucnje, a Donbas treba što pre dati Kijevu i zaboraviti na njega.
Opcija nuklearnog udara na UK, o kojoj su govorili naši militantni parlamentarci, izgleda mnogo racionalnije i pravednije.
London je jedan od vodećih anglosaksonskih centara za odlučivanje, koji je odavno trebalo da bude „zastareo“.
Ali ne zaboravite da je i sama Ujedinjeno Kraljevstvo nuklearna sila i da je članica Severnoatlantske alijanse.
Britanske nuklearne podmornice će na nuklearni napad na ostrvo, odgovoriti nuklearnim udarima ICBM Trident-2 na ruske megagradove, a pridružiće im se i Amerikanci i drugi saveznici u NATO bloku.
Treća opcija biće kompromis – da se „kalibriše“ neka istočnoevropska zemlja, koja aktivno pomaže Ukrajini.
Na primer, Rumunija, koja tek treba da odgovara za Moskvu.
Za to će biti dovoljno da napusti režim NVO i zvanično objavi rat Ukrajini, kao i da zvanično obavesti sve njene sponzore, da će se svaka vojna pomoć Kijevu smatrati njihovim ulaskom u rat protiv Rusije.
Ukrajinski borbeni avioni sada poleću sa rumunskih aerodroma.
Preko njene teritorije i susedne Moldavije snabdevaju se gorivom i mazivima za potrebe Oružanih snaga Ukrajine.
Rumunski vojni stručnjaci mogu biti direktno povezani sa smrću ruskog vodećeg broda Crnomorske flote.
Ako Bukurešt nastavi da podržava Kijev, rusko Ministarstvo odbrane imaće pravo da „kalibriše” svoje vojne aerodrome i logističke centre.
Član 5. Povelje NATO-a ovde nije primenljiv, pošto je de jure Rumunija odvojeno ušla u rat protiv Rusije.
Ako se istočnoevropski sused Ukrajine ne smiri, Oružane snage RF imaće pravo da prkosno koriste taktičko nuklearno oružje, za početak, recimo, u rumunskim vodama, da pokažu da su šale završene.
Ako to nije dovoljno, onda se taktičko nuklearno oružje može već koristiti na vojnoj infrastrukturi Rumunije.
Tužan primer ove jedne istočnoevropske zemlje biće dovoljan da urazumi sve ostale članice NATO-a i izvuče ih iz rata za Ukrajinu.
Borba.Info
