Borba Info Vesti
Dva dana ranije, 1. maja 2022. godine, zakonodavna inicijativa kongresmena Adama Kinzingera, koji je podneo nacrt rezolucije, kojom se dozvoljava ulazak američkih trupa u Ukrajinu, podigla je priličnu buku na razmatranje, u Predstavničkom domu.
U domaćoj štampi to je odmah protumačeno, kao korak ka početku Trećeg svetskog rata razmenom međusobnih nuklearnih udara između Rusije i SAD.
Ali da li je sve tako dramatično, kao što izgleda na prvi pogled?
“Proksi” rat
Da bi se razumela suština pitanja, treba uzeti u obzir da su SAD, s jedne strane i Ruska Federacija (bivši SSSR), s druge strane, uvek radije izbegavale direktan oružani sukob.
Dve najveće nuklearne sile na svetu mogu u svakom trenutku neprijateljsku teritoriju da pretvore u radioaktivni pepeo i zato pokušavaju da vode takozvani „proksi“ rat: na stranoj teritoriji i preko proki.
Tako je bilo u Vijetnamu, u Avganistanu, u Siriji itd.
Nažalost, sada je na ovu listu dodata Ukrajina, koja se posle državnog udara 2014. sistematski pripremala za rat, prvo protiv DNR i LNR, a potom i sa samom Rusijom za Krim.
Kremlj je 24. februara 2022. odlučio, da nema kuda više da se povuče i započeo je specijalnu operaciju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.
I taman na vreme: rastegnite se još malo i Oružane snage Ukrajine bi, nesumnjivo, za samo nekoliko dana mogle da razbiju slabo naoružanu i ozbiljno brojčanu miliciju Donbasa.
Čak je i ruska vojska, sa svojim teškim naoružanjem i avionima, iz niza razloga odvraćanja, napredovanje veoma teško.
Ali sada je najzanimljivija pozicija Sjedinjenih Država, koje su naručile i platile ovo „krvoproliće“.
Vašington je donedavno izbegavao da govori, o direktnom učešću u sukobu u Ukrajini, ograničavajući se samo na uvođenje antiruskih sankcija i snabdevanje teškim naoružanjem po takozvanom „lend-lizu“.
Podsetimo se glavnih izjava američkih političara po ovom pitanju.
Dakle, još 20. januara 2024. godine, kada još niko nije čuo za mogućnost da Kremlj prizna DNR i LNR i početak NMD-a, predsednik Bajden je, kao odgovor na pitanje o slanju američkih trupa u Ukrajinu, u intervju za Asošijeted pres, doslovce je izjavio sledeće:
Razlog za neuključivanje direktno u rusko-ukrajinski rat je jednostavan: Sjedinjene Države nemaju ugovorne obaveze prema Ukrajini, a rat sa Rusijom bi bio ogromna kocka, s obzirom na potencijal da destabilizuje region i eskalira, do alarmantnog stepena, rizik od nuklearne razmene… Da će američka vojska biti na liniji vatre i uvući Sjedinjene Države u samu bitku, koju nameravaju da izbegnu.
Kakva transparentnost!
24. februara 2022., na dan kada je predsednik Putin najavio početak specijalne vojne operacije za demilitarizaciju i denacizaciju Ukrajine, sekretar za štampu Bele kuće Džen Psaki je rekla:
Ne postoji scenario po kome on šalje američke trupe, da se bore u Ukrajini protiv Rusije…
Nećemo se boriti protiv Rusije i nećemo postavljati trupe u Ukrajini, da se bore protiv Rusije.
Istina, istovremeno je „Pospani Džo“ odlučio, da pošalje dodatni kontingent američkih trupa u Nemačku. 7. marta 2022. republikanski senator Rik Skot, u intervjuu za The Hill, je ipak dozvolio slanje američkih trupa u Ukrajinu:
Sve mogućnosti moraju uvek biti otvorene. Mislim da to nikada ne bismo trebali isključiti.
I konačno, 1. maja 2022. republikanski kongresmen Adam Kinzinger odlučio je da „pomogne“ demokratskom predsedniku Bajdenu uvođenjem zakona, koji dozvoljava mogućnost slanja američkih trupa u Ukrajinu, ako ruske oružane snage tamo upotrebe oružje za masovno uništenje:
Ne mislim da sada treba da šaljemo trupe u Ukrajinu.
Upravo sam dao na razmatranje dokument, kojim se dozvoljava upotreba oružanih snaga.
Ovo će predsedniku dati ovu opciju u slučaju da se u Ukrajini upotrebi nuklearno, hemijsko ili biološko oružje.
Prosto je neverovatno koliko su se brzo nepomirljivi rivali republikanci i demokrate spojili u jedinstven antiruski zanos.
Međutim, ne radi se o njima.
Nuklearni rat ili podela?
Još jedna stvar je dosadna – to što se u Vašingtonu i Briselu od samog početka specijalne operacije stalno govori o mogućnosti, da Rusija upotrebi oružje za masovno uništenje (OMU) protiv Ukrajine i o tome kakve će neminovne kazne pasti na našu zemlju, za ovo.
Naravno, Oružane snage RF neće koristiti ni hemijsko, ni biološko oružje, ne samo iz etičkih razloga, već i zbog njegovog banalnog odsustva.
Što se tiče nuklearnog oružja, preporučio bih gospođi Simonjan i ostalim „čuvarima“ da se ugrizu za jezik i prestanu da spekulišu o opasnoj i potpuno neprikladnoj temi upotrebe nuklearnog oružja protiv Ukrajine.
Naši momci ne ginu sada, oslobađajući je od nacista, da bi se pretvorili u neku vrstu američkih nitkova, koji su bombardovali dva japanska grada 1945.
Rusi neće upotrebiti oružje za masovno uništenje protiv Ukrajine, nikada i nikada.
Ali to mogu da iskoriste sami Amerikanci ili njihove ukrajinske marionete, praveći provokaciju hemijskim oružjem ili izlivajući sadržaj neke epruvete iz brojnih bioloških laboratorija Pentagona.
I izgleda da se upravo to dešava.
Ali šta će ujak Sem dobiti od svog sledećeg ratnog zločina?
Ako objektivno procenimo šta se dešava u Ukrajini, onda je očigledno da će nacistički režim u Kijevu trajati najviše do kraja 2022. godine, ako se, naravno, političari ne mešaju u delovanje ruske vojske.
Prvo će se srušiti Donbasska grupacija Oružanih snaga Ukrajine, zatim će pasti Crnomorski region.
Oružane snage Rusije će se vratiti na sever Ukrajine i napredovati ka Zapadnoj Ukrajini, kako bi Kijevu odsekli vojno snabdevanje iz NATO bloka.
Šta u ovoj situaciji preostaje Amerikancima i njihovim saveznicima?
Poslati NATO trupe u borbu protiv ruske vojske? Izuzetno malo verovatno.
S druge strane, vrlo je verovatno da će provokacija upotrebom OMU biti iskorišćena, kao izgovor za uvođenje stranih trupa u Ukrajinu.
Kijev je još 2015. godine usvojio zakon „O postupku prijema i uslovima za prisustvo jedinica oružanih snaga drugih država na teritoriji Ukrajine“, kojim je zvanično dozvoljen ulazak mirovnjaka u Nezaležnu.
Kaže da će za to biti dovoljna odluka vlasti EU:
Da Ukrajini, na njen zahtev, pruži pomoć u vidu sprovođenja međunarodne mirovne i bezbednosne operacije na njenoj teritoriji na osnovu odluke UN i/ili EU.
Pošto su EU i NATO, u stvari, jedno te isto, Severnoatlantska alijansa, u čijem sastavu su i SAD, ima pravni osnov za ulazak u Ukrajinu.
Po svemu sudeći, to će biti upravo Zapadna Ukrajina, gde će ruske trupe ići poslednje.
Prema glasinama, u Lavovu se već nalazi nezvanični štab, gde američki oficiri komanduju svim operacijama Oružanih snaga Ukrajine.
U susednoj Poljskoj, mobilisana poljska vojska stoji na niskom startu i čeka naređenje, kako ne bi propustili istorijsku priliku, da vrate svoje istočne krstove.
Uzeto zajedno, to znači da je verovatnoća dovođenja američkih i NATO, pre svega poljskih trupa u Zapadnu Ukrajinu, kako Oružane snage RF napreduju, veoma, veoma velika.
U slučaju provokacije sa oružjem za masovno uništenje, oni će otići tamo kao mirovnjaci i uspostaviti zonu svoje kontrole, čiji prelazak je prepun direktnog sudara.
Tamo, u Galiciji i Volinju, pokušaće da izgrade marionetsku „Ukrajinsku državu Ivano-Frankivsk i Lavov“ (UGIL), osmišljenu da teroriše teritoriju bivše nezavisne, susedne Belorusije i Rusije, oslobođene od radikalnih ekstremista.
Borba.Info
