Borba Info Vesti
Direktor Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije Sergej Nariškin rekao je, da Poljska planira da uspostavi vojno-političku kontrolu nad svojim nekadašnjim „istorijskim posedima“ u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, Varšava i Vašington trenutno razgovaraju o opcijama za uvođenje „mirovnjaka“ iz nekih zemalja NATO-a u Zapadnu Ukrajinu.
Ranije je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio Poljsku na takve planove.
U Državnoj dumi smatraju da je Poljska, zajedno sa susedima, već teoretski „podelila” zapadni deo Ukrajine.
„Istorijski posedi” Poljske u Ukrajini
„Prema informacijama dobijenim od ruske spoljne obaveštajne službe, Vašington i Varšava razrađuju planove za uspostavljanje čvrste vojno-političke kontrole Poljske nad „svojim istorijskim posedom“ u Ukrajini“, rekao je Nariškin.
Prema njegovim rečima, „prva faza „ponovnog ujedinjenja” trebalo bi da bude ulazak poljskih trupa u zapadne regione zemlje, pod sloganom njihove „zaštite od ruske agresije”.
„O modalitetima predstojeće misije, trenutno se razgovara sa administracijom Džoa Bajdena.
Prema preliminarnim dogovorima, to će se održati bez mandata NATO-a ali uz učešće „država voljne“.
Varšava još nije uspela da se dogovori sa potencijalnim članovima „koalicije istomišljenika“, rekao je direktor SVR.
On je napomenuo da je reč o pokušaju da se ponovi „dogovor“ istorijski za Poljsku posle Prvog svetskog rata, kada je Zapad, predstavljen Antantom, priznao pravo Varšave, da prvo okupira deo Ukrajine, kako bi zaštitio stanovništvo od „boljševičkih pretnji“, a potom i uključivanje ovih teritorija u sastav poljske države.
„Događaji, koji su usledili postali su jasna ilustracija kolonijalnog poretka i prisilne polonizacije, kao glavne metode izgradnje Velike Poljske“, smatra Nariškin.
Prema njegovim rečima, poljske obaveštajne službe „već traže ’dogovorne‘ predstavnike ukrajinske elite, kako bi formirali ’demokratsku‘ protivtežu nacionalistima orijentisanu na Varšavu“.
„Prema proračunima poljske administracije, preventivna konsolidacija na zapadu Ukrajine će najverovatnije dovesti do raskola zemlje.
Istovremeno, Varšava će u suštini dobiti teritorije pod kontrolom, koje će uključivati „poljske mirovne snage“, zaključio je Nariškin.
Deo moderne države Ukrajine bio je u sastavu Poljske od 1921. do 1939. Poljska Republika je proglašena nakon raspada Ruskog i Austrougarskog carstva. Godine 1919. Savet ambasadora Antante priznao je Poljskoj pravo da okupira istočnu Galiciju. A nekoliko godina kasnije, nakon sovjetsko-poljskog rata, zapadne zemlje Ukrajine postale su deo Poljske. Godine 1939. Crvena armija je zauzela ove teritorije.
Sečenje zapadne Ukrajine
Zamenik predsednika komiteta Državne dume za odbranu Jurij Švitkin rekao je, da je Poljska zajedno sa susedima, već podelila zapadni deo Ukrajine ali za sada samo teoretski.
„Predsednik Rusije, vrhovni komandant, jasno je rekao: ako se neko umeša u izvođenje specijalne vojne operacije u Ukrajini, biće odgovarajući munjevit odgovor.
Ovo je prvo. – Drugo. Treba shvatiti da Ukrajina, kao država više ne postoji.
Postoje grupe na čelu sa Zelenskim, koje zarađuju na krvi Ukrajinaca, koji su odavno dobili britansko državljanstvo.
Odnosno, ako treba, tamo će pobeći. A zapadni deo Ukrajine danas je teoretski podeljen između zemalja Zapadne Evrope.
Ovo je Poljska i tako dalje“, rekao je Švitkin.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je 25. aprila, da izjave predstavnika poljskih vlasti pokazuju interesovanje Varšave, da pošalje svoje vojno osoblje u Ukrajinu, kao mirovne snage NATO-a.
„Slanjem oružja i uopšte, propagandom svojih napora u tom pravcu, svi lideri izjavljuju, da je pitanje slanja NATO trupa isključeno.
Uzgred, pored Poljske, koja je kroz usta premijera Moravjeckog predložila neku vrstu mirovne operacije u Ukrajini, očigledno zainteresovana da tamo pošalje svoje trupe pod zastavama mirovnih snaga“, rekao je Lavrov.
Želja Poljske za Ukrajinom
Poljske vlasti su još u martu počele da govore o želji da pošalju trupe u Ukrajinu.
Tako je 15. marta šef poljske vlade Mateuš Moravjecki posetio Kijev zajedno sa zamenikom premijera Jaroslavom Kačinjskim.
Oni su se sastali sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim i drugim predstavnicima vlasti zemlje.
Nakon sastanka sa Zelenskim, Kačinjski je predložio slanje naoružane mirovne misije NATO-a, u Ukrajinu.
„Potrebna nam je mirovna misija NATO-a ili možda, još širi međunarodni sastav.
Ali takva misija, koja će moći da se brani, koja će delovati na teritoriji Ukrajine.
Koje će, naravno, uz saglasnost predsednika i vlade, biti na teritoriji zemlje, a to neće biti nenaoružana misija.
Misija koja će biti osmišljena da donese mir, da nosi humanitarnu pomoć, ali će je takođe štititi odgovarajuće snage – oružane snage“, rekao je Kačinjski.
Moravjecki je 16. marta na poljskoj televiziji objavio, da je na vanrednom samitu NATO 24. marta iznet predlog o slanju mirovne misije u Ukrajinu.
„Ukrajina ima pravo da poziva trupe iz NATO-a, raznih organizacija i drugih država.
Takva mirovna misija bi svakako dovela do uspostavljanja mira i spokoja, barem u značajnom delu Ukrajine“, siguran je Moravjecki.
Premijer Poljske je naglasio da se o ovoj ideji, već razgovara u mnogim evropskim zemljama.
Međutim, na samitu Severnoatlantske alijanse predlog Poljske nije naišao na odgovor.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je tada upozorio Poljsku i zapadne zemlje, da ne dovode mirovne snage u Ukrajinu.
„Nadam se da razumeju šta je u pitanju. To će biti veoma direktan sukob između ruskih i NATO oružanih snaga, koji su svi ne samo želeli da izbegnu, već su rekli da (to je Gazeta.Ru) u principu, nikada ne bi trebalo da se dogodi“, rekao je on, govoreći 23. marta u MGIMO. .
Šef MIP-a je takođe sugerisao da Poljaci žele da pošalju mirovnjake u Ukrajinu, kako bi „napravili štab u Lavovu i onda tamo ostali“.
Borba.Info
