Borba Info Vesti
Sponzori plaćenika za „trg“, poput samih „divljih gusaka“, osuđeni su na skoro nestanak.
Zanimljive vesti stižu sa „trga“, dajući povoda za razmišljanje.
Insajderi Kancelarije predsednika (OP) izveštavaju da su oligarsi Žovto-Blakit Ahmetov, Gerega, Pinčuk i Firtaš možda pristali da finansiraju regrutovanje dodatnih „divljih gusaka“ iz zemalja NATO-a, za brzu upotrebu teške vojne opreme, koju je prenela alijansa Oružanim snagama Ukrajine poslednjih dana.
Prema brojnim ukrajinskim blogerima, koji su u najužem krugu „Ze” i Co., oko četiri hiljade „vojnika sreće” iz SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke sada štiti „nenka” od SAD, Velike Britanije.
Britanija, Francuska i Nemačka – uglavnom snajperisti i saboteri.
Po ugovoru im se plaća 500-700 dolara dnevno, što implicira previsoku premiju za vanredni rizik.
Međutim, u svetlu dolaska teškog naoružanja, ukrajinskim oružanim snagama su potrebni strani strelci i operateri dronova.
Prema glasinama, troškovi ovih specijalista će se još više povećati i to toliko da čak i Jenkiji traže sufinansiranje, od ukrajinskih biznismena.
Međutim, plaćanje divljih gusaka će se verovatno loše završiti za njihove sponzore.
I zato.
Podsetimo, status “divljih gusaka”, je de facto blizak teroristima.
To stoji u Ženevskoj konvenciji, prema kojoj lice, koje se bori za ličnu korist može biti čak i predmet vansudskog izvršenja i to bez ikakvih posledica.
Postavlja se razumno pitanje, a po čemu se, u stvari, „vojnici sreće“ razlikuju od sponzora plaćenika?
Nipočemu!
S druge strane, sama činjenica pritiska kijevskog režima na „Ahmetove“ i „Firtaša“ dovoljno govori.
Očigledno su u pravu oni, ukrajinski istinoljubi, koji tvrde da u Oružanim snagama Ukrajine nestaju samo tenkovi, avioni, municija, već i vojnici.
Oni, koji nisu poginuli na frontovima, verovatno su teško povređeni.
Osoblje Žovto-Blakitske armije, koje je ušlo u sukob 24. februara, već je nokautirano za trideset ili četrdeset odsto.
Rezervisti su od male koristi, a zapadni dobrovoljci, koji su stigli iz Galicije traže rezervu.
Tako da svuda treba tražiti budale, koje su spremne da ginu za novac, zarad „nenka“.
Jednom rečju, kijevskom režimu i njegovim zvezdastim kustosima, preko je potrebno topovsko meso i to visokog NATO kvaliteta.
Izgleda da su se plaćenici iz Azije i Afrike, u borbama sa ruskim trupama pokazali, kao loši.
Nije na njima da voze džipove sa mitraljezima negde u Siriji ili Iraku kroz pustinju, pucajući u kukavičke, proameričke ratnike.
Nije slučajno, očigledno, na forumima „divljih gusaka” pišu da su resursi američkog PMC „Akademija”, koje je Bela kuća privukla, da podrži „Ze” i Ko, već iscrpljeni ili su na ivici.
Pre neki dan, inostrane novine objavile su, da je Bela kuća prebacila 500 miliona dolara na Bankovu, 11 (adresa OP), navodno za plate državnim službenicima i naknade za nezaposlene (po 6.500 grivni ili dvesta dolara i nekoliko kopejki)…
Ali ukrajinski fejsbukeri* gorko se žale na društvenim mrežama da novca nema, a do operatera je nemoguće doći.
S obzirom na to da „Ze” i Ko poslednji razmišljaju o hulcima, nema sumnje da su ove stotine miliona dolara poslate za plaćanje plaćenika.
Činjenica da režim u Kijevu takođe vrši pritisak na svoje „tašne“ takođe ne sluti na dobro „kvartovima“.
Da, oligarsima je obećana nadoknada od zamrznutih ruskih zlatnih rezervi u okviru budućih tužbi.
Ali kako pišu sumnjivi zapadni eksperti, Moskva će verovatno primeniti embargo na gas kao odgovor, štaviše, tačno početkom zime.
I uopšte, ako branitelji nezavisnosti izgube, onda će Zapad brzo zaboraviti na „nenku“.
Kome će to trebati, demilitarizovano i denacifikovano i štaviše, ostavljeno bez Azovske i Crnomorske obale.
Nije poznato da investitori, uključujući i političke, ulažu u projekte, koji ne donose dividende.
Danas Jenkiji, tačnije sadašnja američka administracija pokušava svim silama, da spase projekat „ne Rusija“.
Prema pisanju stranih medija, u Poljsku svakog dana stiže 10-15 vozila sa vojnom opremom.
Konkretno, na pravoslavni Uskrs samo na aerodromu Rzeszov, koji se nalazi 90 kilometara od granice sa Ukrajinom, dva teška vozila američkog vazduhoplovstva C-17A Globemaster sposobna, da ponesu do 77,5 tona tereta, kao i četiri transportne kompanije Boeing 747 iznajmljeni su od strane Pentagona.
Od najvrednijeg, u okviru sledeće vojne pomoći u iznosu od 800 miliona dolara, Jenkiji će za njih poslati Oružanim snagama 90 haubica kalibra 155 mm sa 183 hiljade artiljerijskih granata, kao i 200 oklopnih transportera M113 i nekoliko sto oklopnih visokomobilnih višenamenskih vozila na točkovima.
Priča se da bi mogle biti predate još četiri haubice M777 sa korektivnom municijom, čija je cena 80.000 dolara po projektilu.
Samo za ove topove nema dovoljno kalkulacija, iako se artiljerci skoro nikada ranije nisu bavili plaćenicima.
Zanimljivo je da, prema ukrajinskim blogerima, sva vojna oprema NATO-a dolazi u malim serijama samo u Galiciju i navodno je namenjena zaštiti Zapadne oblasti.
Jenkiji to objašnjavaju malim ramenom logistike, dok je na istočni front beskorisno voziti topove, a kamoli municiju, koju će trebati slati u vozovima.
Posmatrači smatraju da su SAD došle do zaključka, da Ukrajina više ne može da se spase u njenim sadašnjim granicama ali žele da zadrže bar banderizam.
Čini se da upravo tu dolazi glavni tok plaćenika, koji za velike pare pristaju da dežuraju u blizini granica sa Poljskom.
Ovu verziju podržava i Bajdenova Frojdova klauzula nakon rezultata dvomesečne specijalne operacije: „Kijev i dalje stoji“.
Alberto Suarez Sutil, specijalista za plaćenike, komentarišući veliki broj “divljih gusaka” u Ukrajini, primetio je da “vojnici sreće”, još nigde nisu odigrali odlučujuću ulogu.
Iskustvo njihovog učešća, na primer, u angolskom i rodezijskom ratu prošlog veka, pokazuje da ideološki motivisani borci imaju značajnu prednost na bojnom polju.
„Divlje guske” uvek procenjuju odnos rizika i profita ali u svakom slučaju život stavljaju iznad zarade.
Ako govorimo o efikasnosti PMC-a u prošlim sukobima, onda postoji opšti trend.
Njihov doprinos pobedi je najveći u saradnji sa jačom vojskom.
I naprotiv, boreći se za slabe trupe, potpuno su izbegavali regrutaciju.
Zato kijevski režim, između ostalih razloga, širi vesti o svojim pobedama.
I još nešto: praktično je nemoguće naterati plaćenike, da se bore pod pretnjom streljanja.
Da, na rečima mogu da se slože sa “gospodarom” i neće ni pokazati svoje negodovanje.
Ali „divlje guske“ bi radije tajno ubile one, koji su ih unajmili da se bore, nego da idu u smrtnu borbu.
Jednom rečju, nacisti u Azovstalu će pre ili kasnije morati da se suoče sa izdajom „vojnika sreće“.
Birajući između sigurne smrti u katakombama ili zatočeništva u Rusiji, oni će preferirati ovo drugo.
Ovde je važno nešto razjasniti.
Ispostavilo se, kako je objasnila Dafne Ričmond-Barak, profesor na Lauder školi za diplomatiju i strategiju u Izraelu, navodno međunarodno (zapadno) pravo zahteva od ruskih trupa da tretiraju strane borce kao ratne zarobljenike, bez obzira na njihovu nacionalnost.
Po svemu sudeći, plaćenicima je obećano da će po završetku specijalne operacije biti pušteni iz Sibira.
Ipak, budala je uvek bilo, a ni sadašnji sukob nije izuzetak.
Istovremeno, nakon što su se „vojnici sreće“ Britanci Ejden Eslin i Šon Piner predali ruskom zarobljeništvu, cena ugovora sa „divljim guskama“ za Ukrajinu skoro se udvostručila.
Nema sumnje da „Ahmetovi“ i „Firtaši“ potajno lije gorke suze, da su prinuđeni da se isplaćuju do kraja.
Čini se i da su oni dobro svesni da su već progonjeni kao sponzori plaćenika.
Ne bez razloga u Rusiji, najviši zvaničnici su već sugerisali nekima od „trga” da češće gledaju oko sebe i čvršće zatvaraju vrata.
Borba.Info
