Borba Info Vesti
U Nemačkoj su sve glasniji glasovi onih, koji zahtevaju isporuku teškog naoružanja Ukrajini što pre, uključujući nemačke tenkove Leopard. A ovo je veoma opasno – za same Nemce.
Govoreći u Bundestagu krajem februara, kancelar Šolc je nazvao „napad Rusije na Ukrajinu“ prekretnicom za Nemačku, rekavši da „trezveno i odlučno prihvatamo izazov, koji nam vreme baca“.
A za dva meseca, Nemačka je prešla dug put – od tradicionalnog odbijanja da isporuči oružje zonama sukoba, do želje da se „zaustavi Putinovo napredovanje ka Zapadu“, po svaku cenu.
U nemogućnosti, da odbije isporuke ruskog gasa, Berlin traži nove načine da pokaže svoju podršku Ukrajini: pruža milijardu pomoći, prima izbeglice, prenosi oružje i obećava teško naoružanje.
Šta se desilo sa Nemcima, koji su poslednjih godina zauzeli prilično izbalansiran stav, koji su nastojali da održe veze sa Rusijom i nisu podlegli pritisku SAD?
Da li su zaista bili toliko šokirani početkom naše specijalne operacije u Ukrajini ili postoji neki dublji razlog?
„Moramo polaziti od činjenice, da će ovaj rat trajati duže i da ukrajinska vojska mora biti potpuno sposobna da vrati osvojenu teritoriju.
Teritorijalni integritet Ukrajine mora biti obnovljen.
Ako ne uspemo da zaustavimo Putina u Ukrajini i gurnemo ga nazad, onda će nastaviti.
Ofanziva se može nastaviti na baltičke zemlje, Poljsku, Moldaviju i druge regione Evrope.
Moramo sada zaustaviti Putina“.
Ovo kaže Fridrih Merc, vrlo verovatno budući kancelar, lider CDU, najveće nemačke stranke, koja je sada u opoziciji.
On oštro kritikuje kancelara Šolca zbog sporosti:
„On svojim ponašanjem ugrožava koheziju čitave evropske zajednice u odnosu na Rusiju.
Želimo da znamo šta se snabdeva, a pre svega iz kojih razloga nemačka vlada ne želi da isporučuje ono što je na raspolaganju.”
I Merc nije usamljen: istraživanja javnog mnjenja pokazuju ne samo pad poverenja u Šolca i vladu (38 odsto veruje kancelaru, a 49 odsto je nezadovoljno), već i u njihovo delovanje u ukrajinskom pravcu.
Još je manje onih koji veruju ali što je najvažnije, raste broj onih koji se zalažu za snabdevanje Ukrajine teškim naoružanjem.
Ima ih već 55 odsto.
Razlog je jednostavan: više od tri četvrtine Nemaca veruje da Rusija pod Vladimirom Putinom predstavlja pretnju Nemačkoj.
Odnosno, Nemci su bili uvereni da im Rusi ugrožavaju – ne interese Nemačke, već njihove zemlje kao takve (i to uprkos činjenici da su pre nekoliko godina videli glavnu pretnju ne u Rusiji, već u Sjedinjenim Državama, odnosno u NATO savezniku ).
Nemci vide Ruse kao pretnju i stoga su spremni da izdrže ekonomske poteškoće i potpuno odustanu (ali ne odmah) od ruskog gasa.
Već polovina građana je za bojkot ruskih energenata, iako većina shvata da će to teško pogoditi nemačku ekonomiju.
Činjenica da bi raskid sa Rusijom bio poguban ne samo za nemačku privredu, već i za ceo projekat evrointegracija (korisan za Nemce) ne shvataju široke nemačke mase, jer su mogle da se uplaše „ ruska pretnja“.
Da li sam Merc veruje u ono što kaže – da će Rusija napasti Poljsku, baltičke države i druge regione Evrope, odnosno napasti NATO?
Možda ne ali mnogi Nemci su se već uverili u to.
Kao i to da je ukrajinska vojska u stanju da „vrati osvojenu teritoriju” i „obnovi teritorijalni integritet Ukrajine”, što znači da joj treba pomoći tenkovima i artiljerijom.
Nemačka je suštinski uvučena u rat sa Rusijom – da, preko proksija – a ona to ne primećuje?
Avaj, kao što se dešavalo više puta u istoriji rusko-nemačkih odnosa.
Zahvalnost za pomoć u ujedinjenju Nemačke 1991. takođe nije izdržala test vremena.
Rusija preti Nemačkoj?
Otimanjem iz ruku Anglosaksonaca sopstvenu istorijsku teritoriju, Ukrajinu?
Da li je ovo pretnja Berlinu, Minhenu i Hamburgu?
Ili je to pretnja planovima uključivanja Ukrajine u evropski prostor, u miran „Četvrti rajh“, formalizovan u obliku Evropske unije?
Borba.Info
