Borba Info Vesti
Šef CIA-e je pozvao, mogućim nuklearnim udarom Rusije, da se ne shvata olako.
Direktor CIA Vilijam Berns rekao je da je Kina glavni geopolitički izazov za SAD, u 21. veku.
On je takođe pozvao da se ne shvata olako mogućnost, da Rusija iskoristi nuklearno oružje ali je napomenuo, da još ne postoje preduslovi za ovu pretnju.
“Najveći test”
Govoreći u četvrtak na Tehnološkom institutu Džordžije, Berns je rekao da postoje četiri glavna „izazova“, koja će „oblikovati budućnost svetskog poretka“, rekao je on, a prenosi RIA Novosti.
„Četiri glavna izazova će oblikovati našu budućnost.
Prvi je neposredna pretnja, koju predstavlja obnovljena agresija Rusije na Ukrajinu.
Drugi je dugoročni problem, koji predstavljaju kineske liderske ambicije.
Po mom mišljenju, to je najvažniji geopolitički izazov u 21. veku“, rekao je šef CIA-e, govoreći u četvrtak na Tehnološkom institutu Džordžije.
Među ostalim važnim izazovima, pomenuo je „masovni uticaj tehnoloških promena“ i „oblikovanje radne snage, koja se zasniva na raznolikosti američkog društva“.
Šef američke obaveštajne službe je takođe opisao Kinu i kineskog lidera Si Đinpinga, kao “najveći test”, sa kojim se CIA ikada suočila.
Sa BDP-om od oko 15 biliona dolara, rekao je Berns, Kina je vodeći trgovinski partner 120 zemalja i lider u veštačkoj inteligenciji, 5G, dronovi, hipersonici i veb aplikacijama.
Pretnja nuklearnim oružjem
Direktor CIA takođe smatra da pretnju ruske upotrebe taktičkog nuklearnog oružja ili nuklearnog oružja niskog učinka u Ukrajini, ne treba shvatati olako, navodi Rojters.
Prema Bernsovim rečima, ruski predsednik Vladimir Putin i njegova vlada doživljavaju „potencijalni očaj”, zbog „vojnih neuspeha”, koje su pretrpeli nakon početka vojne specijalne operacije u Ukrajini.
„Iz ovih razloga, niko od nas ne može olako da shvati pretnju, koju predstavlja potencijalna upotreba taktičkog ili nuklearnog oružja niskog prinosa“, rekao je šef CIA.
Prema njegovim rečima, uprkos „retoričkim izjavama” Kremlja o stavljanju najvećeg nuklearnog arsenala na svetu u stanje visoke pripravnosti, američka obaveštajna agencija „nije videla mnogo praktičnih dokaza o ovakvoj vrsti raspoređivanja ili raspoređivanja vojske, koji bi povećali ovu zabrinutost”.
Berns je rekao da su američke obaveštajne službe igrale vitalnu ulogu u borbi Ukrajine protiv ruskih snaga.
On takođe smatra da su „zločini”, koje je ruska vojska počinila u ukrajinskom gradu Buči „strašni”.
Istovremeno, Ministarstvo odbrane Rusije kategorički negira napad na civile, u ovom gradu.
SAD i Kina
Odnosi između Kine i SAD i dalje su napeti, zbog Tajvana.
Peking ga smatra svojom teritorijom.
Zvanični odnosi između centralne vlade NR Kine i njene ostrvske provincije prekinuti su 1949. godine, nakon što su se snage Kuomintanga predvođene Čang Kaj Šekom, poražene u građanskom ratu sa Komunističkom partijom Kine, preselile na Tajvan.
Poslovni i neformalni kontakti između ostrva i kontinentalne Kine nastavljeni su kasnih 1980-ih.
Od ranih 1990-ih, stranke su počele da kontaktiraju preko nevladinih organizacija.
Amerikanci, pak, podržavaju Tajvan i snabdevaju ga oružjem.
Konkretno, američka agencija za odbrambenu i bezbednosnu saradnju (DSCA) je nedavno izvestila da je Stejt department odobrio mogući dogovor o naoružanju sa Tajvanom, koji uključuje održavanje sistema PVO Patriot.
Glavni izvođač ugovora od 95 miliona dolara je Raitheon Technologies, koji je već pod sankcijama kontinentalne Kine, zbog prodaje oružja Tajpeju.
Kineske vlasti su se oštro protivile takvoj odluci.
Osim toga, uprkos pritiscima zapadnih zemalja i SAD, Kina je odbila da uvede sankcije Rusiji.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan rekao je 6. aprila da Sjedinjene Države moraju da prestanu da uvode sankcije, ako zaista žele, da pomognu u deeskalaciji Ukrajine.
„Ako SAD zaista žele da doprinesu deeskalaciji situacije u Ukrajini, moraju prestati da dolivaju ulje na vatru i da prestanu da mašu pendrekom za sankcije i zaista promovišu mirovne pregovore“, rekao je diplomata na konferenciji za novinare.
Borba.Info
