Borba Info Vesti
Eskalacija civilnih žrtava rata u Ukrajini podstakla je pozive za preispitivanje više od decenije francuskih i nemačkih napora, da se angažuju sa državom, čije su snage optužene, da su počinile užasne ratne zločine u Ukrajini.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije se ustezao u svojim rečima dok se kasno u nedelju, u video poruci obratio zapadnim liderima, samo nekoliko sati nakon što je “bio svedok traga smrti i razaranja, koje su ruske snage ostavile za sobom dok su se povlačile iz severnog predgrađa Kijeva, Buče.”
Posebnu poruku imao je za bivše lidere Nemačke i Francuske, Angelu Merkel i Nikolu Sarkozija, koje je optužio da su Ukrajini, uskratili put u NATO.
„Pozivam gospođu Merkel i gospodina Sarkozija da posete Buču i vide do čega je dovela politika ustupaka Rusiji za 14 godina“, rekao je Zelenski, misleći na jezivo ubijanje ukrajinskih civila, u gradovima severno od prestonice – koje su svetske sile i male, ocenile kao “ratni zločini”.
„Vidite svojim očima izmučene i pobijene Ukrajince“, dodao je on.
Zelenski je govorio na godišnjicu samita NATO-a 2008. u Bukureštu, gde je transatlantska alijansa ponudila Gruziji i Ukrajini obećanje budućeg članstva ali bez rasporeda – kompromis koji je, prema Zelenskom, ostavio Ukrajinu u „sivoj zoni“ i razotkrio na rusku agresiju.
„Mislili su da odbijanjem Ukrajine mogu da umire Rusiju, da je ubede da poštuje Ukrajinu i normalno živi pored nas“, rekao je on, u svom video obraćanju, optužujući članice NATO-a da deluju „u strahu“ od Kremlja.
Kolaps posthladnoratovskog poretka
Još 2008. i Francuska i Nemačka su smatrale da je prerano za ulazak Ukrajine i Gruzije u NATO, tvrdeći da nijedna od zemalja nije spremna.
Oni su takođe upozorili, da bi dovođenje bivših sovjetskih republika ugrozilo odnose sa Rusijom, ponavljajući upozorenja američkih diplomata, koje su pokušavale da odvrate Belu kuću, da ponudi konkretan put ka članstvu.
U kratkoj izjavi, koju je u ponedeljak izdala njena portparolka, Merkelova je rekla da „ostaje pri svojim odlukama u vezi sa samitom NATO-a 2008. u Bukureštu“.
Ona je takođe ponudila podršku „svim naporima da se okonča rusko varvarstvo i rat protiv Ukrajine“.
Gledajući unazad, „teško je znati da li bi plan članstva za Ukrajinu bio dovoljan, da odvrati Putina“, rekla je Lora Delkur, ekspert za odnose EU i Rusije na Univerzitetu Sorbona Nuvel, u Parizu.
„Članstvo u NATO-u je veoma dug proces i sasvim je moguće da Ukrajina i dalje ne bi bila članica, kako mi govorimo“, rekla je ona za FRANCE 24.
„Takođe se može zamisliti da bi Putin krenuo brže da osujeti prijem Ukrajine“.
„Brzo se kreće“ je upravo ono što je Putin uradio samo četiri meseca nakon samita u Bukureštu, šaljući svoje tenkove u Gruziju, u znak podrške proruskim separatistima u otcepljenim provincijama Abhazija i Južna Osetija.
Trik je ponovio šest godina kasnije u ukrajinskom regionu Donbasa, otišavši korak dalje, sa aneksijom Krima.
Borba.Info
